ПОГЛЕД ИСКОСА - Јаворов музеј
ПРЕ десетак дана завршила се у Галерији РТС изложба која је побудила већу пажњу публике. Њен назив је био "Музеј као школа.
Јавор Рашајски "Диреров зец"Фоти Приватна архива
Времеплов отворене слике. Градски музеј Вршац и Јавор Рашајски". Реч је о оригиналној замисли представљања сликара и цртача из Баната Јавора Рашајског (Вршац, 1946) и појединих од кључних дела из колекције вршачког музеја. Крајње је бизарна чињеница да он као један од највећих живих војвођанских уметника, засигурно највећи цртач кога је Војводина икада имала, уопште није прихваћен у својој средини, па у родном граду у коме његова породица живи од седамнаестог века није могао да обележи пре коју годину јубилеј седамдесет пет година живота и педесет година рада. Исто тако не може већ деценијама да добије изложбу ни у једној угледнијој војвођанској галерији нити да постане члан УЛУВ-а. Зато су му сва врата београдских галерија отворена и члан је УЛУС-а. Јавор је син Растка Рашајског, уметника, археолога и директора Градског музеја у Вршцу, по неким мишљењима најбогатијег српског музеја по броју од 250.000 експоната. Јавор је такође био директор те институције и под њим је она цветала, имала обимну издавачку делатност, а сада тавори, духовно и финансијски уништена. Он је одрастао у том музеју, рано се упознао са његовим благом, старе слике су га привукле ликовној уметности, а препарирани примерци птица одредили његову другу трајну љубав. Осим што је успешан сликар постао је и наш најбољи орнитолог. Рашајски је орнитологијом озбиљно почео да се бави од завршене средње школе. Написао је око 15 књига о птицама. Објављене су код великих издавача ("Прометеј", Матица српска, "Лагуна").
У домаћим и светским часописима објавио је 22 научна рада. Његове књиге представљају срж српске орнитологије. Прво издање "Птица Србије" ушло је у обавезну школску лектиру. Сматран је најбољим српским познаваоцем птица, који је деценије провео на терену.
Практично ниједан сликар у свету нема тако дубоко теоријско и практично знање о својој тематици.
Тако је логично, мада је то у нашим галеријским условима ретко, одлучио да у Галерији РТС представи по свом избору петнаест слика и цртежа из фонда вршачког музеја уз своје нове слике и неколико цртежа. Реч је о постисторијском омажу старим мајсторима, личном, имагинарном музеју, о компаративној изложби, какве се раде у Лувру и у светским музејима, али су код нас пионирске. Приказао је и осамнаест својих слика, укључујући и цртеж "Јован Стерија Поповић" из 1980. године, најбољи српски портрет изведен у техници туша и пера на папиру, поклоњен Матици српској, чији је члан. Изложена слика "Акт са мртвом совом" из 2019. његов је одговор на бројне немуште покушаје сликања те тематике у нашој новој уметности, у којој уметници углавном лоше познају анатомију, занат и инкарнат. Као цртач Рашајски зна дуго да плете ткиво једног цртежа, а као сликар је изразити фигуративац.
НЕВЕРОВАТНО ОТКРИЋЕ У РУМУНИЈИ: Користила камен као држач за врата, испоставило се да вреди милион евра
КАЖУ да је нечије смеће нечије благо, али комад „камена“ који је деценијама држао врата отвореним представља благо по готово свачијим стандардима.
09. 12. 2025. у 16:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)