БЕСЈЕДА О КОСОВУ: У српском језику постоје две речи препознатљиве у целом свету

У ЛЕКСИЦИ српскога језика постоје само двије ријечи препознатљиве свуда, ма гдје живио онај ко тим језиком говори.

БЕСЈЕДА О КОСОВУ: У српском језику постоје две речи препознатљиве у целом свету

vikipedija

То је ријеч Косово и ријеч Јасеновац. Оне се изговарају тишином, а звуче громогласно, оне су јаче од нас - од уздрхталог срца човјековог јер кад изговоримо Косово ми све видимо - и бојне калпаке, и Бошка Југовића, и мајку Југовића, и Царицу Милицу, и монахињу Јефимију и војводу Пријезду. Ми видимо кнеза како на кнежевој вечери благосиља јунаке и најављује издају. Пред нама се отвара простор судбине народа којем припадамо, страх од издаје и жудња за слободом. "Кључ од Косова" је несвакидашња књига у којој су странице испуњене причом.

- Зашто? Како је настало? Зашто ми са таквом страшћу пратимо причу о Косову? Зашто од 1389. не престајемо мислити на бојне јуришнике, на оне који су се заклели чашћу и животом и како то, та пирамида која је изграђена у овој књизи, како у ту пирамиду уграђујемо свoју историју, своју традицију, своје вјеровање, свој фолклор, своје олтаре, своје цркве, своју Богородицу Љевишку, своју Патријаршију? Како ми истовремено клекнемо пред сунцем и видимо свјетлост, а клекнемо само онда када мислимо да је свјетлост зашла, а да је остало Косово?!

У тим чуварима Косова, у књизи у којој све кључа животом, у којој су у једној суровој истини речене приче о нама - како је мајка видјела невиђено, како су гласници донијели глас неслућени, како је дјевојка узалуд чекала војводе бојне и како је непознати пјевач, непознати то смо ми били, описао три војводе бојне - за њим иде красан јунак на овоме свијету, и ми га видимо и данас - красан јунак и Косовка Дјевојка која је заврнула рукаве и тражи по разбоју млада, по разбоју честитога Кнеза. То је спјевао човјек у патњи, у радости, у нади и чекању, а пред нама се прострли божури и пусто Косово прешло у нови вијек. У новом вијеку ново пјесништво, у новом вијеку јаук са Козаре и ми чујемо како тутњи Јасеновац и како јечи Козара и како Стојанка позива на освету. И видимо како Стојанка постаје мајка Југовића и мајка Југовића постаје Стојанка, и како над мртвом мајком својом обећава љубећи хладно јој чело да неће никада бити узалудно ниједно рађање и ниједна судбина. Онда одједном улазимо у легенду о Јефимији Милана Ракића и схватамо: сели се пјесништво, селе се приче, сели се легенда. Не може да се угаси огњиште тамо запаљено на Косову - тамо гдје је кнез рекао: "Нека ту, силне се сударе војске".

И тако, у тим ходочашћима, од манастира до манастира, од Дечана до Сопоћана, од оног што мислимо да смо па никад нисмо у сумњи да то нисмо, а онда Јефимија, кћерка господара Драме и жена деспота Угљеше, одједном пресавија тугу болну за јединцем и везући поклон за дар манастиру везе тугу за јединчетом на иконици двострукој. И тако иде пјесништво, иду пјесници све до Црњанског, све до овог дана да би проговорио светлопис Бошка Сувајџића, необичног пјесника, необичног израза и необичне лексике у седам пјесама несвакидашњег израза и без строге поетске форме осим у сонету. Једино ту поштујући форму одвија се у пјесничкој души Бошка Сувајџића простор од тринаестог вијека до дана данашњег, и ми опет видимо бојне оклопнике и Кнеза, и заклетву и Богородицу Љевишку са пет купола у злату оковану жицом, а тамо негдје испод олтара голубица бијела најављује да негдје у Хиландару има вез Јефимијин и туга за јединчетом.

Одједном, у том изразу ми схватамо да је пјесништво највећи израз живота и да се ту у пјесмама, у седам пјесама светлог записа, налази један прозни запис у којем пјесник каже:

"Кључ од Косова" - је свјетлост. Та свјетлост се никад не може угасити, ни ријеч која нас опомиње, помиње, памјатник живота, пет златних купола Богородице Љевишке, сва узалудна рушења и паљења, све узалудне орме слободе, а тамо високо СТОЈИ КОСОВО И ЈЕЧИ ЈАСЕНОВАЦ у најсветијим ријечима овог језика.


(Реч изговорена на представљању књиге Бошка Сувајџића "Кључ од Косова",
у издању куће "Албатрос плус", Градишка, 13. јун 2023)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

БРУКА: Црногорци славили испадање Србије као да су Хрвати (ВИДЕО)