КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Анализа стварности

Пише Слађана Илић

14. 03. 2023. у 11:42

ПОТКРАЈ претходне године објављен је нови роман професора емеритуса Београдског универзитета и писца Драгана Стојановића "Трипл Даблин" (Досије студио). За све читаоце та књига својеврсно је изненађење.

Док је радња његових претходних књига "Ћерка шпанског борца" (Дом културе студентски град, 2018) и "Тамне пучине" (Дом културе студентски град, 2020) које су прави књижевни зналци високо вредновали, смештена у време бурне српске историје 20. века, радња романа "Трипл Даблин", ако је то радња, смештена је готово у један дан и у најсавременији тренутак.

У наведене прве две, у оквиру друштвених и политичких потреса дата је историја конкретних личности и породица, док у новом роману јунак приповедач, подстакнут позивом бивше супруге да се "неизоставно" сретну, након 15 година, најпре домишљајући шта да ради, а потом хитајући према кафеу Panacea, месту на којем је требало да дође до сусрета, прави извесну ретроспективу. Но, та ретроспектива одликује се читавим низом духовитих досетки, закључака и иронијских коментара. Тај пут - према Panacei - испоставило се - права је авантура у којој онај који је на путу пада и повређује се, али иде даље. Ипак, при тим знаковитим падовима, увек му се нађе нека љупка Милица, да му помогне, да га придигне.

Све наведено први је слој ове шармантне приче, али она је на изузетан начин премрежена дубинским анализама феномена наше стварности, културе, поп културе, психологије "еманчипованих" жена ("са седамнаест платних и свих других картица), психологије младих, њихових потреба и рецепције уметности, мањкавости њихових знања стечених из неселективних извора, размене информација на јавним мрежама, а ништа мање и књижевном и филозофском традицијом која је у овом делу врло функционална. Наиме, јунака приповедача, извесно ерудиту, баш све из стварности подстиче да прави поређења са мишљењима оних који већ припадају историји светске филозофије, односно књижевности. Осим што чини то, непрестано размишља и о томе шта би аутори знаменитих филозофских и књижевних дела, или пак њихови јунаци, мислили и чинили у нашем времену.

Ако читалац жели да сазна зашто је седамнаест већ поменутих картица "као она 24 рибља соса госпође Штер у Чаробном брегу, што јадног Ханса Касторпа толико збуњује..., зашто је Констрактино извођење песме In corpore sano емејзинг и качи, које је закључке изводио Лукач читајући женске модне часописе, да ли је Panacea заиста оздрављујућа и још много, много тога, "неизоставно!" ће узети у руке ову књигу чији је аутор баш на све мислио пишући је 2022, сто година по појављивању Џојсовог "Уликса", поеме Т. С. Елиота "Пуста земља" и песме Готфрида Бена "Трипер".