ПОГЛЕД ИСКОСА: Хероине сликарства

Дејан Ђорић

28. 02. 2023. у 13:37

У БЕОГРАДСКОЈ Галерији Медија центар "Одбрана" до 8. априла одржава се изложба "Хероине Спомен-збирке Павла Бељанског", приређена прошле године и у Новом Саду.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Хероине сликарства

Видосава Ковачевић "Глава старца" Спонен збирка Павла Вељанског

Ако је реч о хероинама, онда је примеренији израз смотра а не изложба, појединих од најбољих српских сликарки између два светска рата, мада су Видосава Ковачевић и Надежда Петровић пострадале пре и за време Првог светског рата (од арта до рата).

Представљене су слике и цртежи Надежде Петровић, Лизе Крижанић, Зоре Петровић, Лепосаве Ст. Павловић, Љубице Цуце Сокић, Видосаве Ковачевић и таписерије Милице Зорић. Ту су и слике мушких стваралаца на којима су приказане ове уметнице а у Галерији је и пратећи каталог у тврдом повезу.

Одавно се у актуелној друштвеној историји и теорији говори о тзв. женском писму, женском сензибилитету и сликарству. Таква подела, наравно, нема основа у уметности, таленат нема рода. У садашњој хуманистици се такво раздвајање врши силом на сваки начин, мада су наше значајне сликарке неофигурације попут Љубице Мркаљ и Драгане Ђурић Ковачевић устале против такве поделе, јер их то гура у гето другоразредне уметности, слабије од "мушке", а и сам чин стварања нема ни пола нити рода, фрустриране интелектуалке му накнадно придају такво значење.

Премда се све до Првог светског рата уметнице нису могле образовати на ликовним академијама, евентуално су на њима постојала женска одељења, чињеница је да жене одувек стварају. Оне најбоље у ренесанси, бароку и неокласицизму као Софонизба, Артемизија Ђентилески, Анђелика Кауфман и друге, нису могле да се мере са мушким уметницима, као што нема ни великих жена хирурга, што су приметили неки одлични анестезиолози као Симон Драговић, о чему су писали и наши познати хирурзи. С друге стране, писцу ових редова можда су ликовно занимљивије и оригиналније надреалисткиње попут Валентине Иго, Ремедиос Варо, Доротеје Тенинг, Леоноре Карингтон, Фриде Кало, Леонор Фини, Мерет Опенхајм и њима блиске Милене Павловић Барили од самих ликовних стваралаца надреалиста.

Тако мисли и Луј дел Мастро, једна од најбољих светских познавалаца фантастичне уметности. Слично су и сликарке заступљене на овој изложби ништа слабије, ако не и боље од неких мушкараца; са Надеждом Петровић започиње српска модерна уметност, а од ње и Зоре Петровић ни сада нема бољих експресиониста код нас. Премда нису ликовно на њиховом нивоу, ту су и остварења Лизе Крижанић, супруге карикатуристе Пјера Крижанића (још боља карикатуристкиња је Бета Вукановић), данас заборављене уметнице, сестре Сретена Марића, вероватно највећег ерудите кога смо икада имали. На овој вредној изложби су и дела Милице Зорић, која је стварала после Другог светског рата. Била је жена истакнутог политичара Родољуба Чолаковића, квалитетна уметница, али док друге вредније од ње нису ни каталог могле да добију, о њеним таписеријама су објављене две монографије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ДАНАС ЈЕ ДОБАР ДАН ЗА СРБИЈУ: Вучић се огласио са важним вестима (ФОТО)