КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Вихори историје

ПРВИ роман Саше Радојчића, знаменитог савременог српског песника, теоретичара и преводиоца, "Дечак са Фанара" ("Агора"), происходи из његових полихисторских знања, осећања за историју, проток времена, разлике, мере и крхкост човека.

Фото: Приватна архива

Сложено компоновано дело које се састоји од неколико наративних токова у различитим временским одсецима (1946, 1919, 1923, 1946, 1922, 1920...), а у распону од 1919. закључно са 1946. годином, прати судбину чланова породице Поповић која је избегла из Турске, из Истанбула, са Фанара, где је живела дуже од једног века. Та породица се након трагичног догађаја у којем су страдали отац породице и један од три сина, после много перипетија, скрасила у Банату. Но, рад историје је неумитан, врева света се усложњава, друштвенополитичке прилике се непрестано мењају, ниједна од њих није повољна за обичног, а камоли за човека који је постао другачији. Поповићи на тој ветрометини немају мира. Зато је и њихово скрашавање у Банату било краткотрајно, заправо привидно. Под наведеним околностима они се даље расипају по свету. Пут сваког од њих је тежак и несигуран. Ништа није лакше ни онима који су остали. То казује судбина Софије Поповић, учитељице, супруге Петра Поповића који је рат провео у Немачкој, у заробљеништву, а који по ослобођењу није хтео да се врати у Југославију. Уједно, девер Софије Поповић, Павле, предложен је за народног хероја.

Наведене чињенице већ довољно говоре о сложености позиције главне јунакиње. Догађаји који даље следе преплићу се с њеним реминисценцијама, чак са сневним моментима у којима се она сусреће са мистериозним дечаком са Фанара.

Зашто се то догађа и ко је дечак са Фанара?

Уцене припадника Озне и тортура коју над Софијом спроводе, стално нам у сећање призива, између осталих, веома важне књиге историчара Срђана Цветковића о послератној комунистичкој репресији. У роману на многим странама обнављамо своја знања о том механизму. Човекова је потреба да се од такве судбине и стварности брани бар сећањима на период живота у којем су преовладавали добро и лепо. У случају наше јунакиње то је детињство и тек понеки повлашћени, готово нестварни, тренутак у каснијем животу, обележен неспутаном слободом, страшћу, краткотрајном реализацијом можда чак и љубави која је, наравно, забрањена. Но, то су тек просјаји у оквиру друштвених задатости и непрестаних историјских потреса.

У најсложенијим околностима живота посебну улогу добија ониричко. Оно човека опомиње и оснажује, буди дубоко скривани витализам, даје смисао. То је тај дечак са Фанара, архетип саздан од свега најбољег, најлепшег и највреднијег што су у својим личностима понела три брата, три Поповића с којима је Софија на различите начине повезана.

Фото промо

Но, није намера Саше Радојчића била тек да нам приушти ову динамичну причу о породици Поповић у различитим историјским вихорима. Пре ће бити да је хтео да нас, и кроз цитате из различитих филозофских текстова који претходе сваком поглављу књиге, подсети на нека важна мишљења, закључке, законитости, на саму човекову природу. То чини и сам, кроз мишљење једног од својих јунака, у тренутку који није ништа мање значајан од свих који су му у ранијим светским кризама претходили: "Алехандро није сумњао да ће поредак света који ће бити успостављен после овог новог великог рата, јер чак и најмоћнија провала беса мора једном да се испразни и престане, бити поново, као и увек до сада, привремен, и да ће и тај поредак, пре или касније, довести до новог круга разарања. Јер то двоје је у људској природи: да живе на погрешан начин, и да на исто тако погрешан начин покушавају да промене то како живе".

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Путокази времена

31. 01. 2023. у 08:46

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Изразити дар и језичко умеће

24. 01. 2023. у 09:10

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Аутопортрет душе

17. 01. 2023. у 15:53

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Спајање векова

11. 01. 2023. у 08:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације