КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Изразити дар и језичко умеће

Пише Слађана Илић

24. 01. 2023. у 09:10

И У НОВОЈ збирци "Игламо се јата" (Удружење за очување баштине "Дијак", Прибој, 2022) Драган Марковић, један од најистакнутијих песника средње генерације, игра се мотивима рата, тачније, пише својеврстан песнички "Рат (и мир-бахатлук)" заснован на "запањујућим сценама и исказима", како је то уочио Милосав Тешић, говорећи о једној другој збирци овог песника - "Папир, камен, маказе", која је својевремено сасвим заслужено овенчана наградом "Бранко Ћопић" (САНУ).

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Изразити дар и језичко умеће

Док иронијски, чак цинично, у својим збиркама полази од дечје игре, о чему сведочи наслов награђене збирке ("Папир, камен, маказе") и дечјег говора у новој ("Игламо се јата"), он изневерава очекивања читалаца тако што реализује изразито натуралистичке садржаје и слике као резултат игривости одраслих - која сведочи, не само у овој збирци - о злу које, ипак, претеже у природи човека, а које региструје изразито осетљиво и прозорљиво биће песника: Ти буди игла плетиља, / ја - будибокснама. / Игла ушивотка и компасова, / уживо ткам и копам / из компа сјова, / из лова плах олова. / Оче, нема нам света. / Кућо, нема нам кјова. / Душо, игла готова!

То зло садржано је у свему, прелива се на све. То уочавамо у свакој песми "врљака и вратоломија", како сам аутор у поднаслову именује свој песнички говор, сигурно због приличног присуства надреалистичког у њему, јер су они сведочанство о свемоћи игре мисли ослобођених прорачуна, али не и дубоког размишљања и интуиције која све време обзнањује да је "бели свет већ на самрти" ("Опада црно дудиње").

Са самртношћу света лирски субјект стваралац све нас суровије упознаје са потпуним одсуством намере да нас бар мало поштеди. Сваком следећом песмом показује нам како смртност осваја све и како се инспиративно реализује у језику на сасвим различите начине - контрастом, негацијом, читавим каталозима који сведоче о природи долазећег зла:
Оће рато, моја Като! / Је л курато, је л штркато, је л пиргаво? / Није Като. Углађено, размажено, / тек од сисе одбијено... ( Је л врљаво, је л прљаво и репато? / Није Като, здепасто је и сиктаво, ал умилно. / Лепооко, милогласо, шућмурасто... ("Оћерато").
Сам поднаслов збирке, као и игре речима у њој и стварање нових, показују изразити дар овог песника који подсећа на језичко умеће Радована Белог Марковића, највећег песника међу савременим српским прозаистима, на његове, на пример, "Урутке и сокоћала", као и на тзв. белизме (по Милошу Ковачевићу), речи којима је родно место и једини дом само његова проза. Чини се да Драган Марковић, презимењак најнеобичнијег савременог српског писца, достојно наставља и оплемењује тај важан посао - истраживање могућности ојезичавања.

БОНУС ВИДЕО: КУСТУРИЦИ "ДЕЈАН МЕДАКОВИЋ": Престижно книжевно признање у Новом Саду уручено славном редитељу