ЖИВОТ ЈЕ УЛОЖИО У ПЕСМУ И РЕЧ: У Алеји заслужних грађана сахрањен песник Адам Пуслојић

ЗНАМЕНИТИ српски песник Адам Пуслојић сахрањен је јуче у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, а подршку и утеху члановима породице на испраћају једног од најаутентичнијих наших стваралаца пружили су многобројни пријатељи, колеге, поштоваоци.

Фото: З. Јовановић

- Окупили смо се пред овим светим здањем да испратимо на последње путовање великог човека и великог песника Адама Пуслојића који је кренуо "узвисно", ка небу. Давни наслов једне од његове тридесет три књиге, онолико их је колико је Исус имао земаљских година, гласи: "Падам ка небу". Зар је мало симболике у те три речи: Пуслојић Адам ка небу - рекао је окупљенима песник Братислав Р. Милановић, и наставио: - Немојте туговати. Ко је пажљиво пратио оно што је Адам писао последњих година зна да је то била једна дуга припрема за коначни одлазак. Он је знао када ће да оде. Знао је да ће то бити последњи дан године која је управо истекла. Последња његова песма, коју нам је упутио као какву посланицу 21. децембра године која је тек минула, почиње стиховима:

Година или живот, што му на исто дође.

Адам је, по Милановићевим речима, био у сталном дослуху с васељеном: разговарао је с њом, дешифровао њене знакове. Овај велики песник их је преносио нама као непорециве поруке.

Фото: П. Митић

Већ своје прве песме објављене у књизи "Постоји земља", нагласио је Милановић, Пуслојић је зналачки градио на остацима већ разорених поетика и исто тако разорених митова, али и интуитивно их компонујући, касније, са савременим феноменима, што је творило један потпуно нов песнички исказ, модеран, фрагментаран, отворен за упливе различитих језичких садржаја који су до тада остајали ван поетских простора. То га је чинило једним од водећих песника неоавангарде која је у свет књижевности храбро закорачила средином шездесетих година прошлог века. Врло брзо Адам Пуслојић је у свој тематски круг укључио теме из историје читавог балканског простора. У своју поетику такође је уносио емпиријско искуство, халуцинацију, сновиђења, етнолошко и културно наслеђе, библијске теме и ситуације, фреске великих мајстора и стихове великих песника, музику, артефакта...
- Адам Пуслојић је целим својим бићем, за све године у којима је ходио међу нама, био само песник и ништа друго. Један поступак коме се одмах приклонио, а који је са годинама бивао све изразитији, било је перманентно писање. Пуслојић никада није поправљао оно што је писао јер писање је за њега било аутентичан дах тренутка. Песничка слика или творевина већих размера би било каквом интервенцијом изгубила обележје своје аутентичности у времену и простору у коме је настала. То га је водило право према идеалу тоталне поезије. Са друге стране, велика радна енергија и непресушна инспирација учиниле су да његово дело нарасте до размера које несумњиво нема опус ниједног нашег песника, нити у прошлости, нити у овом времену - рекао је Милановић.
Своју бесконачну енергију Пуслојић је усмерио и на превођење са румунског на српски и са српског на румунски језик. Том енергијом, подсетио је Милановић, покренуо је и авангардни, мултимедијални покрет клокотризам чији су перформанси обележили осамдесете године у српској поезији:

Фото: З. Јовановић

- Неисцрпна је била стваралачка снага Адама Пуслојића.

- А његово певање уопште није имало граница. Певајући постао је крајински, српски, балкански, европски песник и светски путник. Живот га је шибао од малих ногу, одвојивши га од родитеља, али је у њему увек било љубави за све људе. Имао је увек времена за своју породицу, другове, али му је Крајина увек била на првом месту: било да су то песничка или уметничка удружења, Мокрањчеви дани, научни скупови, лебдео је и бдео над њом. Са својим кумом Рашом Тркуљом, пријатељем, сликарем распусног дара, пријатељима Томом Мијовићем и Радомиром Андрићем оснивао је удружења, издавао листове и прве крајинске часописе и враћајући се из света, по коме је бродио, јурио да из Кине стигне на време за 1. април, јер у Неготину је у то време промоција афоризама и хумористичке речи - рекао је Живановић и наставио:

Фото: З. Јовановић

- Многе младе и талентоване писце и ствараоце је увео у Удружење књижевника Србије, радио на оснивању Уметничког удружења "Крајински круг", помогао оснивање Крајинског књижевног клуба и Кладовског књижевног круга, радио на афирмацији младих писаца и стварању међународне манифестације "Дунавски књижевни троугао", који је окупљао ствараоце трију држава делте Дунава: Србије, Бугарске и Румуније. Певао је, писао и преводио на више језика, чисто и разумљиво за све, уносећи жар и бунтовнички дух у своје песме. Његов бунтовнички дух је био усмерен увек захтевима за праведније односе међу људима подједнако, да ли то говори на теразијској чесми, у песми или на универзитетском тргу у Букурешту. У својој песми се обраћао и људима и Богу, кога је често звао у припомоћ. Небо се отворило и Адам се придружио највећим синовима Крајине: Хајдук Вељку, Стевану Мокрањцу, Ђорђу Станојевићу, своме куму Раши Тркуљи. Крајина коју су они подигли и величали остаје да их вечно памти и спомиње.

БОНУС ВИДЕО: РИЗНИЦА КУЛТУРЕ И ИСТОРИЈЕ: Народни музеј - чувар српске баштине

Препоручујемо

Додатак Култура

0 1

ОЧУЂЕНО ДО КРАЈА: Одлазак Адама Пуслојића, једног од најаутентичнијих српских песника

03. 01. 2023. у 13:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Усхићења Грбићеве

11. 01. 2023. у 09:24

Познати

0 0

НЕПРИЈАТНА СИТУАЦИЈА У ПОТЕРИ: Трагач делио неумесне комплименте Мемедовићу - водитељ остао без коментара

10. 01. 2023. у 12:12

Познати

0 0

НИЈЕ МУ ОТИШЛА НА САХРАНУ: Ово је бивши муж Неде Украден - љубав се родила упркос разлици у годинама (ФОТО)

10. 01. 2023. у 09:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације