ПОСВЕЋЕНИ БОРАЦ ЗА ИСТОРИЈСКУ ИСТИНУ: У Свечаној сали САНУ представљена Изабрана дела Василија Крестића

ОБЈАВЉИВАЊЕ изабраних дела академика Василија Крестића (1932), једног од најпризнатијих историчара нашег времена и једног од највећих ауторитета на пољу историјске науке код Срба је дугоприжељкивани издавачки подухват.

Мира Радојевић, Василије Крестић, Софија Божић и Зоран Гутовић/ Фото: П. Милошевић

Тек кад се Крестићеве књиге нађу једна уз другу, постаје јасно о каквом се истраживачком прегалаштву ради. Његово научно интересовање везано је за шири простор јужнословенских земаља у раздобљу од 18. до 20. века, а његова дела на најбољи начин објашњавају историјске прилике у којима смо се нашли.

Ово је у понедељак речено у Свечаној сали Српске академије наука и уметности, на промоцији Изабраних дела Василија Крестића, која су објавили "Православна реч" и Архив Војводине. Комплет садржи 15 књига које су настајале од шездесетих година прошлог века до савременог доба. Крестић се бави историјом Срба у Хрватској, историјом српско-хрватских односа и југословенске идеје. Посебно је изучавао политичку историју, историју друштва и друштвених покрета, као и културну историју.

- Жао ми је што професор Васо Чубриловић није стигао да прочита све моје радове. Он је заслужан за све што сам урадио као историчар и због тога ова изабрана дела посвећујем њему - рекао је академик Крестић.

Угледни историчар је испричао да је када је дипломирао намеравао да се бави историјом Срба у Војводини и Аустроугарској, али је његов професор Чубриловић инсистирао да проучава историју Хрватске.

- Опирао сам се, али без успеха. После дужег прегањања, дао ми је тезу за докторску дисертацију из хрватске историје. Нисам имао куд, прихватио сам. Добро је што сам то урадио, јер сам ушао у проблеме хрватске историје и српско-хрватских односа. Наставио сам тиме да се бавим и касније. Међутим, како сам дубље улазио у познавање хрватске историје, спознавао сам историју Срба у Хрватској. Почео сам да објављујем радове у којима се видело да имам много тога новог да кажем. Професор је покушао да ме заустави у даљем раду на том пољу, јер није знао где ће ме то одвести и да ли ћемо се сукобити са друговима из Загреба. Нисам, међутим, могао да се зауставим. Оптуживали су ме да сам творац теорије геноцида читавог хрватског народа, реметилачки фактор Југославије. Добијао сам претећа писма усташа... Професор Чубриловић је хтео мене да спасе, али и Југославију - казао је Крестић, који је недавно приредио сећања Васе Чубриловића, које је најмлађи учесник у сарајевском атентату завештао да се објаве после његове смрти.

- Они који буду пажљиво читали Крестићеве радове моћи ће да закључе да су историјске чињенице у њима необориве, да је професор био оштар, бриљантан, што је било неуобичајено за то време. То је био одраз његове личности, али и озбиљности тема којима се бавио. Никада није тврдио да Хрвати треба колективно да одговарају за оно што се догађало у прошлости. Напротив, он се залагао да се хрватска историографија према томе понесе са пуном одговорношћу и да допринесе решавању ових проблема а не да их користи за политичке кампање и оптужбе по којима све што је српско мора да буде и великосрпско.

Фото: П. Милошевић

- Крестић се није повиновао актуелним дешавањима, његова размишљања увек су била кристално јасна, у изношењу научних знања био је доследан. Теме које су определиле његово истраживање, на неки начин и његов живот, допринеле су да они који се занимају за националну историју покажу велико интересовање за научне домете и закључке које је створио. Тумачећи хрватску политику према српском народу, Крестић је својевремено отворио питање југословенског опредељења Јосипа Јурија Штросмајера. За разлику од других историчара који су од ђакона направили својеврсну икону југословенства, тада млади историчар супротставио се мишљењу историчара који су уживали огроман ауторитет.

- Професор Крестић срушио је мит о Штросмајеру као протагонисти југословенске мисли, и то нетачно, идеологизовано виђење хрватског националног великана више не би требало да збуњује ни стручњаке, ни лаике - рекла је Софија Божић, научни сарадник у Институту за новију историју Србије. - После истраживања Крестића никакве дилеме не би требало да изазивају ни тежње хрватских вођа за територијалним проширењем њихове државе на рачун наших простора.

Божић је издвојила Крестићеве аутобиографске записе, које је аутор назвао "Запамћења".

Владика бачки Иринеј и Василије Крестић/ Фото: П. Милошевић

Време болести

- Наше време професор Крестић је одредио као време болести, која је захватила српски народ и српску интелигенцију - каже Софија Божић. - Рецепт који он нуди за побеђивање болести једноставан је, али и тешко изводљив, попут одвикавања од порока и прихватање здравих навика: треба да останемо социјалнији, моралнији, толерантнији, рационалнији, хуманији, одговорнији, вреднији. Речју, морамо радити на себи и преобратити сопствено индивидуално и колективно биће.

Допринос науци и култури

Зоран Гутовић, директор "Православне речи", истакао је да је велика част то што су изабрана дела Василија Крестића објављена међу првима у новопокренутој едицији "Сабрана дела знаменитих српских историчара":

БОНУС ВИДЕО:  СЕЋАЊЕ НА ВЕЛИКАНА: Љуба Тадић није играо у позоришту "Бошко Буха" да "не би плашио децу"

Препоручујемо

Додатак Култура

0 1

РОМАН ИЗ ОЧЕВОГ ПИСМА: Педесет година "Пешчаника", једне од најчитанијих књига Данила Киша

28. 12. 2022. у 13:12

Култура

0 0

МАРКО КРАЉЕВИЋ НА СТРИПСКОМ ОЛИМПУ: Аутори из Србије први пут представљени на изложби у чувеном Музеју стрипа у Бриселу

28. 12. 2022. у 12:00

Познати

0 0

ПОДСЕЋА НА МАЈКУ: Како у 58. години изгледа Силванина ћерка (ФОТО)

27. 12. 2022. у 16:06

Несреће

0 0

ОГОЛИО ДУШУ: Огласио се момак који се последњи сликао са Иваном пре трагедије

27. 12. 2022. у 12:12

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације