РЕГИСТАР "КРИЈЕ" ЧАК 416 ПЕДОФИЛА: Све гласнији захтеви да се списак правоснажноосуђених сексуалних злостављача деце обелодани

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

18. 04. 2021. у 19:35

САМО у априлу у јавности су забележена чак четири сексуална напада на девојчице у Србији, од којих су се три случаја десила за два дана! Број непријављених инцидената вероватно је и већи. У овом тренутку, како "Новости" сазнају, у Регистру преступника, односно педофила, где се налазе имена свих правоснажно осуђених нападача на малолетне девојчице и дечаке - налази се чак 416 имена! Пре само годину и по (2019) било их је 279.

РЕГИСТАР КРИЈЕ ЧАК 416 ПЕДОФИЛА: Све гласнији захтеви да се списак правоснажноосуђених сексуалних злостављача деце обелодани

Илустрација / Фото Depositphotos

Захтеви да се овај регистар осуђених за силовање, обљубу са дететом, недозвољене полне радње, подвођење, посредовање у вршењу проституције и искоришћавање малолетног лица за порнографију, обелодани, односно да постане јаван - све су снажнији. Осим Фондације "Тијане Јурић", која је то захтевала више пута, а последњи пут у петак, када је поводом најновијих случајева тражила и састанак са министарком правде, грађани су прикупљали и потписе за петицију, а са сличним захтевима ових дана изашле су и неке политичке партије.

Председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић изјавила је да је неопходно да Регистар педофила, предвиђен "Маријиним законом", заиста, како је рекла, заживи:

- Као што очекујем и да добијемо свеобухватан јединствени регистар насилника који сам иницирала и који ће бити део Стратегије за родно засновано насиље над женама - казала је Михајловићева.

Регистар педофила уведен је 2013. године, а три године касније у њега су уписане прве четири особе на основу дописа које су Управи за извршење кривичних санкција послали судови, пошто су постале правоснажне пресуде против особа које су осуђене за кривична дела против полне слободе према малолетницима.

- Уколико би се "Маријин закон" променио и дозволио да овај регистар постане јаван, то не би било у супротности са Законом о заштити података о личности - каже за "Новости" надлежни повереник Милан Мариновић. - Тада се не би кршио правни основ обраде и објављивања података, јер би он био у складу са законом. Међутим, питање за стручњаке јесте да ли би такво решење било у складу са Уставом и да ли би кршило људска права. Када се такве ствари прописују, потребно је добро одмерити да ли смо за зло које желимо да отклонимо изабрали најбољи могући начин и да ли је то било изводљиво и блажим методама.

ПЕТ НАПАДА ЗА МЕСЕЦ ДАНА

* 14. април - ИНСТРУКТОР фолклора Д. Н. (51) из београдског насеља Остружница осумњичен је да је покушао да обљуби своју ученицу (12). Позвао ју је у салу где се одржавају пробе, наводно да је нешто пита. Уместо тога додиривао јој је груди, љубио је по врату и устима.

* 14. април - СЕОСКОГ свештеника из Свилајнца за полно узнемиравање пријавила је четрнаестогодишња девојчица. Он се сумњичи да је додиривао малолетницу у чијој је кући био да свети водицу.

* 13. април - РАДНИК обезбеђења Д. Ш. (60) у тржном центру на Звездари покушао је да обљуби девојчицу (10). Пришао јој је и одвео је до тоалета, а онда откопчао свој шлиц, пољубио је у образ и непримерено додирнуо. Девојчица је успела да се отргне.

* 8. април - МЛАДЕНОВАЧКА полиција је, у сарадњи са Тужилаштвом, идентификовала и ухапсила М. С. (70) због сумње да је починио кривично дело прогањање. Он је у Косовској улици и Улици краљице Марије у Младеновцу зауставио свој БМВ поред дванаестогодишње девојчице. Захтевао је да она уђе, под изговором да је послат по њу. Она је то одбила и побегла у оближњу продавницу.

* 19. март - Н. М. (19) ухапшен је због сумње да је пресретао девојчице на територији београдских општина Раковица и Чукарица. Полно је узнемиравао децу, а такво понашање забележиле су и сигурносне камере стамбених зграда у насељу Церак.(Г. Н.)

Статистике Савета Европе, иначе, показују да је једно од петоро деце на континенту жртва сексуалног насиља. Према подацима Инцест траума центра, једна од три девојчице у Србији преживи сексуално злостављање до осамнаесте године. Од четворо сексуално малтретираних малишана, три су девојчице и један дечак. Од пет починилаца, четворо су мушкарци, а једна жена.

У највећем броју случајева (нешто више од 53 одсто) починиоци су отац, очух, хранитељ или усвојитељ. У још око 40 одсто предатори су познати детету (деда, рођак, кум, комшија). Само у 1,75 одсто починилац је Н. Н. лице. Алармантан податак је и да су више од 10 одсто пријављених случајева починиле особе које раде у установама са децом! Бар у трећини случајева починиоци су користили најгрубљу силу.

Према подацима Инцест траума центра, пракса је показала да само трећина нападача има и сама трауму из детињства. Предрасуда је и да су нападачи психички болесници са дијагнозама. Најчешће су у питању егоистичне, нарцисоидне особе, без емпатије, које имају поремећај контроле сексуалних нагона.

- Особе које сексуално злостављају децу не морају нужно да буду педофили. Ови први најчешће имају нормалне партнерске односе са одраслима, док педофиле привлаче искључиво деца. Они чине само 10 одсто укупног броја починилаца сексуалног насиља над малолетницима - показују ови подаци.

Иначе, осуђени злостављачи деце по закону не могу добити ублажену казну, нити условни отпуст. Ово кривично дело не застарева, а после одслужене казне дужни су да се јављају месечно полицији и поверенику. Забрањено им је да посећују школе, вртиће, игралишта и места на којима се окупљају малолетници, морају да иду редовно у саветовалишта и свако путовање у иностранство морају да пријаве. Не смеју да конкуришу за рад са децом и младима, а послодавац приликом запошљавања може да затражи увид у Регистар.

У Регистру стоји име и презиме, матични број и пребивалиште осуђеног, његови урођени знаци, тетоваже, фотографија, ДНК профил, подаци о запослењу и о кривичном делу и казни на коју је осуђен.

ОД ЗАТВОРА ДО КАСТРАЦИЈЕ

РАЗЛИЧИТИ су покушаји у свету да се реши проблем сексуалног злостављања деце. Осим класичних затворских казни и прављења регистара педофила, организују се и групне терапије, спроводи се добровољна, а негде и присилна хемијска кастрација (нпр. у Пољској и Русији), или се користи хемијско лечење за смањење полне жеље (у САД). Лекари тврде да хемијска кастрација може убити полни нагон, али не и насилништво.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)