МОНИКИНЕ РАНЕ НА ДУШИ НЕЋЕ ЗАРАСТИ: Навршава се година од отмице девојчице из Сувог Дола коју је десет дана злостављао "малчански берберин"

Ј. ЋОСИН

18. 12. 2020. у 22:02

ТОГ јутра као да сам предосетила нешто. Рекла сам јој да остане код куће. Увече смо били на слави код комшија, њу је болела глава. Рано је легла да спава. Сутрадан јој је било боље и спремила се да иде у школу. Казала сам јој да обуче тањи дукс, јер је напољу пријатно. Ех, да сам само знала да ће наредних десет дана провести по брдима, на мразу и киши...

МОНИКИНЕ РАНЕ НА ДУШИ НЕЋЕ ЗАРАСТИ: Навршава се година од отмице девојчице из Сувог Дола коју је десет дана злостављао малчански берберин

Девојчица са родитељима на дан изласка из болнице / Фото Ј. Ћосин

Овако, за "Новости", почиње своју исповест Александра К. из Сувог Дола у Нишу, дан уочи годишњице отмице њене ћерке, коју је на путу до школе, киднаповао озлоглашени Нинослав Јовановић, познатији као "малчански берберин", коме ни две деценије иза решетака нису биле довољна казна да не понови недело. На прагу породичне куће, одакле је тог јутра безбрижно послала у школу своју јединицу, Александра каже да више никада није дочекала назад то исто дете. Физичке ране настале током десетодневне тортуре полако зарастају, али психичке, каже она, неће никада.

- Увек је долазила на време, није се десило да оде негде, а да се не јави. Тог 20. децембра, када је није било до 14.15, већ сам била сигурна да нешто није у реду. Замолила сам оца да оде до школе, а када се вратио рекао ми је: "Моника уопште није била у школи". Тај осећај не могу да заборавим, да не знаш где ти је дете, да не знаш ништа - говори нам Александра, а глас јој све више подрхтава.

Позвала је полицију и на њихову молбу кренула до станице. Успут је успаничено свима показивала фотографију свог детета у нади да је неко можда нешто видео. Али нико ништа није знао, као да је у земљу пропала. Ништа нису забележиле ни камере постављене на приватној фирми недалеко од места где је отета. Све је водило ка томе да је киднапована.

- Почела је потрага, а ја сам стрепела да ће завршити као бело робље. Када су је тражили по Малчи, сестрић ми је рекао: "Ма, да није то урадио 'малчански берберин'?" - прича ова храбра мајка.- Тада сам први пут чула за њега. Постајало је све хладније, а ја сам се питала да ли је гладна и жедна. Полиција ми је рекла да је срећа у несрећи да он не убија жртве. Када нам је полиција рекла да су нашли њену косу, то ми је дало наду да ћу је дочекати живу.

Десет дана агоније прекинуо је телефонски позив 29. децембра. Јављено је да је девојчица нађена жива. Пронашао ју је власник викендице у селу Пасјача, где се између осталог скривао Јовановић.

- Кад сам је видела, почела је да плаче. Рекла је само: "Мама, молим те...". Више није била као пре, то више није било исто дете. Имала је много повреда по телу. Ни дан-данас није иста. Стално прича о томе шта се десило. У септембру је кренула у седми разред. Сваки пут када прође поред места где ју је увукао у ауто, тресе се као прут. Срећом, у школа су одрадили огроман посао, директорка, наставници, деца, родитељи... Сви су феноменални према њој. После сведочења на суђењу, ипак је одлучила да привремено пређе на онлајн наставу - испричала је Александра.

ОСУЂИВАН ВИШЕ ПУТА

СУЂЕЊЕ Нинославу Јовановићу, који је ухваћен на сеоском гробљу у Малчи 5. јануара, улази у завршницу. Он је први пут осуђен 1996. године, а на условној слободи нашао се 2005, када су уследили нови злочини. Иако је требало да проведе иза решетака 15 година, обрео се на слободи три године раније, јер му је Врховни суд Србије смањио казну на 12 година. Хапшен је због узнемиравања путем "Фејсбука", због чега му се судило у Београду, а децембра 2018. поновио је злочин. У сва три случаја, са жртвама се крио по шумама и напуштеним викендицама у потезу од Малче до књажевачких села, где има имање.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)