ПОСЛЕДЊЕ СТРЕЉАЊЕ: Силовао је и убио малу Ивану, и изведен је пред стрељачки вод

Novosti online

26. 05. 2021. у 22:00

Ивана је те 1987. године имала је само пет и по година када ју је мештанин Јохан Дроздек (31) силовао и убио. Стрељан је 1992. године и то је била је то последња смртна казна у Србији и региону.

ПОСЛЕДЊЕ СТРЕЉАЊЕ: Силовао је и убио малу Ивану, и изведен је пред стрељачки вод

Фото Depositphotos

Kаравуково је место у Бачкој, на путу полапута између Новог Сада и Сомбора. Међу колонистима са југозапада Србије, живи И породица Салијевић. Сви се сећају 10. новембра 1987. године.

Ништа није наговештавао тако црн завршетак дана. Иванин отац Џемаил донео је кући радосну вест јер је положио испит за чувара пруге. Изашао је из куће око 17 сати и само погледом окрзнуо малу Ивану. Играла се на улици са децом из комшилука. Ни слутио није да последњи пут види своју девојчицу. Нити да ће само неколико сати касније она бити жртва Јохана Дроздека, који се у Kаравуково доселио пре два-три месеца из околине Новог Сада и одмах спријатељио са Салијевићима. О дошљаку Дроздеку, знало се само да је пореклом Пољак, да нема занимање и запослење. Сместио се у оближњој кући Џемаиловог покојног стрица. Примила га је у кућу Салијевићева стрина, која је некада била удата за Дроздековог оца. И Џемаил је Јохана прихватио, куповао му цигарете, дружио се с њим. Све до тог кобног дана, нису имали већи сукоб.

Дроздак је спопадао Салијевиће да му дају своје једино превозно средство, расклиматани бицикл.

- Запамтићеш ти мене! - поручио је монструм.

Kомшије су га затим виделе како на бициклу некуда одвози малу Ивану. Обећао јој је чоколадицу, ако се провоза с њим. Три сата касније, видевши да за столом недостаје најмлађе дете, Џемаил је почео да је дозива. Позвао је полицију и кренуо са мештанима у потрагу. Мрак се већ добрано надвио над шумарак крај гробља, па се Салијевићев бицикл наслоњен на један багрем, није одмах могао уочити. Убрзо су наишли на стравичан призор. Тело девојчице је лежало је на трави. Kрвави трагови на обнаженим ножицама, а највећа црвена мрља на глави. На основу трагована великој цигли, нађеној поред Иваниног тела, утврђено је да је монструм, дете које се отимало и вриштало, најпре усмртио, а затим силовао. Kренуо је у потрагу за убицом али га нигде није било. Тек после се испоставило да је, свестан да би га Џемаил могао убити, пругом, пешке побегао ка Сомбору. Та 32 километра препешачио је за седам осам сати. У зору се окрвављен појавио на вратима сомборске полицијске станице рекавши дежурном полицајцу:

- Ухапси ме, убио сам некога.

У судници Окружног суда у Сомбору, Дроздек није порицао злочин. Мотив? Најпре је говорио да се јако наљутио што није добио бицикл, па у бесу није знао шта ради. Нервирала га је и мала када је, ваљда инстинктом слутећи зло, почела да плаче и све гласније моли да је врати кући.

Пун досије

Тек на суђењу се испоставило да је овај дошљак у Kаравуково имао подебљи криминални досије у којем, су доминирале краће временске казне за разбојништво али и трогодишња робија за силовање старије малолетнице у околини Новог Сада.

- Kајем се, није требало да је убијем - рекао је судији Дроздек.

Са искреним кајањем или у намери да омекша судију? Свеједно. По тадашњем кривичном закону АП Војводине, 14. марта 1988. године осуђен је на двоструку казну: десет годиназатвора због противпри-родног блуда над малолетним дететом и смртну казну због убиства. Отежавајућа околност био је и налаз неуропсихијатра да је Дроздек у тренутку злочина био урачунљив. 

Дроздек је четири године чекао на извршење смртне казне. Одбијене су све жалбе за помиловањем. Сазнање да му је излазак пред стрељачки строј неминован, Дроздек је примио прилично мирно. Ни 14. фебруара 1992, ноћ уочи стрељања, у сомборском затвору није показивао нервозу. Стражари су му скували неколико кафа. Није имао последњу жељу. Деловао је сталожено када је у зору доведен пред стрељачки строј.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)