"АНГЕЛИНА МИ ЈЕ БИЛА РАДОСТ И СУНЦЕ, УМРЛА САМ СА ЊОМ" Аћимовићи поделили своју потресну причу о данима агоније после масакра у "Рибникару"

У ТИРШОВОЈ су нам рекли да су шансе скоро никакве, да је мозак разорен, да је метак у њему. Понудили су ми лек за смирење, нисам га хтео. Видео сам Ангелину отечену, са завојем на глави. Пао сам на колена. Викао: "Зашто"! Љубио сам је пазећи да не нарушим прикључене инструменте. Онда је стигла и супруга Наталија и започели смо период од 12 дана ужаса. Били смо захвални што смо добили прилику да проведемо са њом те дане, знајући да ипак шансе не постоје.

Фото: З. Јовановић

Ово је јутрос на суђењу у парничном поступку за надокнаду нематеријалне штете због претрпљеног бола и страха против Косте, Владимира и Миљане Кецмановић и основне школе "Владислав Рибникар", дајући исказ испричао Анђелко Аћимовић отац Ангелине, девојчице из седмог два, коју је Коста 3. маја упуцао, а она тешко повређена преминула 12 дана касније у болници у Тиршовој.

- Лекари су покушали све што је у њиховој моћи. Захвалио бих се свима на хирургији, који су учинили све да јој буде лакше и нама дозволили да када је то год било могуће будемо са њом - казао је Аћимовић.

- Причао сам јој приче о меди Брунди и појавила јој се једном суза из једног ока. Ми смо то тумачили да нас је чула.

После ових речи, сви у судници су се расплакали.

Анђелко Аћимовић је наставио да прича да му је тог првог дана Милош Чикић, Андријин отац, саопштио да Андрије више нема и да је у свој својој тузи знајући да је Ангелина у Тиршовој, гласом који је био крик душе викнуо: "Како је!"

- Ја нисам смогао снаге да одговорим. Касније сам му рекао да је тешко и да су шансе мале. Те дане смо проводили као зомбији. Три, четири пута смо дневно били код ње. Не знам шта је било теже, да видим њу и њене ране, знајући да су шансе никакве или Наталију њену маму - казао је Аћимовић, наводећи да су се као за сламку спаса хватали када би лекари рекли сузила јој се зеница ока, има неке реакције.

- Без обзира што смо били припремљени доживели смо шок. Окупили смо се у кући и даље не верујући шта нам се десило и како је могуће да једно дете стреља толико невине деце.  Будимо се са великом тугом у срцу. Њена слика је код иконе, разговарамо са њом и ујутру и увече. Најстрашније смо доживели 3. маја, све после није ни приближно страшно - казао је отац.

Он је испричао да је Ангелинина мама од првог месеца морала да одржава трудноћу са њом и да је њен развој брижно праћен. Живели су годинама у Подгорици, а 2017. су се преселили у Београд.

- Сви празници су били у њеној режији, она је са сестром спремала кућну представу и ми нисмо смели да видимо ни један детаља пре премијере. Она је мене учила да играм хип -хоп, а ја њу народна кола. О љубави према њој њених другарица сазнајемо из писама, које остављају на њеном гробићу. Ми смо децу одгајали уз љубав, јеванђеља и приче. Када сам им испричао све приче које сам знао, па и оне из мог детињства, на крају сам измислио меда Брунда. Када је одрасла питала ме је да ли још верујем у меда Бринда, а ја сам јој одговорио да верујем и да ћемо отићи на Златибор да га нађемо, јер и он сада има своју породицу - казао је Аћимовић, наводећи да су живели као подстанари и када би причали како да купе стан, она би говаорила када постане модни креатор купиће им велику кућу, а мами џип.

- Викенд пре провели смо заједно у игри, вожњи бициклом, роштиљању. После ме је молила да је одвезем у Галерију, где су је чекале другарице и ја данас када уђем у Галерију гледам у сводове и плачем да ме нико не види - казао је Анђелко.

Тог кобног дана је био на послу и супруга му је у 8.45 јавила да је била пуцњава у школи:

- Дошао сам испред, почео је хаос у души, који је тешко описати. Псовао сам од беса и немоћи, јер ми нису дали да прођем, да видим шта се дешава. Она је тог дана због сликања за школски алманах била обучена у костим, који је као модни креатор волела да облачи.

Аћимовић каже да сви они имају живот до и после 3. маја и размишљају о сврхи постојања.

- Често желим да што пре изађем из овог света и будем са њом, али имамо и другу ћерку и из првог брака децу и унучад од најстаријег сина. Имам обавезу да ту децу изведем на добар пут. Одлазио сам да помогнем у истрази, затим комисији Владе и онда се вратим толико испражњен и питам се, шта се ја више ту батргам, када ње нема. Ишли смо и на групне и појединачне психијатријске терапије и нису нам помогле. Помажу нам разговори са родитељима, који су изгубили децу и вера. Не користим лекове, јер сматрам да немам права на то и да треба у пуном обиму да осетим тугу и бол, али треба нам психијатар, који неће да нам чита из књига фразе, него да нас разуме, јер ми нисмо болесни, већ тужни и несрећни - говорио је потрешени отац.

Каже да су данима после злочина били бесни на ситуацију да једно дете може да усмрти друге.

- Не једете, не спавате, нон стоп се молите. Примали смо инфузију да се организам физички одржи. Сваки одлазак у болницу био нам је страх шта ћемо затећи, 12 дана константног страха да ће бити крај - прича Аћимовић, наводећи да су уредили алеју на гробљу где су сахрањени Андрија, Ангелина и Драган и да му је једино те ноћи Ангелина дошла у сан. То је каже схватио као њену захвалност.

Анђелко Аћимовић је испричао да је Ангелина на полугодишту хтела да се из седмог два пребаци у седмо четири, али их је руководство школе игнорисало.

- Причали смо о тој њеној жељи. Била је добар математичар, успешна на такмичењима и казала ми је да жели да настави сарадњу са наставницом математике Жељком. Покушавао сам да сазнам да ли можда има и други разлог, али није ми рекла. Није говорила да има неспоразуме у оделењу, дружила се са том децом, а тог дечака нам никада није помињала  - прича Анђелко.

- Супруга је ишла у школу, причала са директорком и ништа јој нису одговорили. Ја сам био у иностранству и писао сам мејл и на њега нисам добио одговор. После Божића отишао сам да разговарам и примила ме је заменица директорке, рекла да знају за наш захтев и да ће све учинити, али није било одговора. Почело је друго полугодиште и Ангелина је кренула у свој разред седмо два и вероватно под утицајем друштва, а и како одговора школе није било, рекла ми је "па добро тата остаћу".

Отац каже да су се помирили са тим и погрешили.

- Сада знамо да се убица на почетку године пребацио из друге смене у њен разред. Њему је то одобрено буквално уз извињење, што нису могли да нађу оца и јаве му. Како то према једнима који су на положају поштујете обавезу да одговорите, а друге игноришете. Ангелина је била дете са свим петицама и примерног владања и заслужила је да јој се изађе у сусрет, али било је битно ко је отац детета - коментарисао је Анђелко.

Он је казао да је јасно да су Кецмановићи једна девијантна породица, која не прихвата одговорност.

- Нико не мисли да је његов отац имао жељу да он то уради, али је практично учинио све да се то једног дана деси. Ја децу учим љубави, да воле птице, меда Брунда, а они од пете године уче дете да воли оружје и убиства. Гледао сам снимак где је Коста са пет година поредао 100 војника и сваком зна име, а отац га снима и хвали, а дете пита "хоћеш ли ово показати на послу да се похвалиш" и отац каже "да". Немогуће је да мајка не примети да је њено дете целу ноћ на компјутеру, да је у затвореним друштвеним групама, које пропагирају Хитлера, зло и насиље. Они су једини кривци за све што се десило. То понашање оца да после увиђаја, када су му показане фотографије са места злочина, да он не каже да му је жао те деце и породица, већ каже криво ми је што је Драган. Он није осећао потребу да жали са породицама и на крају каже: "Коста нам је уништио живот". Он себе ставља у први план, од себе прави жртву - испричао је Аћимовић.

Казао је да му је раније једна медицинска сестра рекла да ради са доктором Владимиром Кецмановићем и да мисли да ће све да их побије, толико је био груб према женама.

- Из породице је изашла та идеја да побије девојчице, осам их је убио. Коста је био и у једној групи која је мрзела жене. То девијантно понашање је од оца кренуло и још мајка која то не види и не реагује. Свако је у њиховој породици доводио свог партнера на очиглед сина. То је допринело да тај мали буде повучен и ради то што ради. Да буде припремљен као професионални војник, а нарочито та његова психолошка припрема. Ниједног личног мотива није било за то што је учинио, нити је он то рекао. Није било вршњачког насиља како се причало, а што је нас вређало. Мислим и да му је неко рекао да направи тај фамозни списак. Децу је стрељао у главу и у срце и као неко ко је припреман за убиства, одложио је пиштољ на одговарајућу раздаљину и позвао полицију. Нема никаквог кајања. Родитељи су све то морали да знају, али због новца и каријера нису хтели да га лече и да се то сазна - казао је Аћимовић.

СТРЕПИШ ДА ЋЕ АПАРАТИ СТАТИ

НАТАЛИЈА Аћимоић, мајка, казала је у суду да је Ангелина за њу била Божији поклон откада је узела у руке.

- Била је паметна, мудра и јако зрела за своје године. Била ми је светлост, радост и сунце. Умрла сам са њом. Тих дана сваке секунде сам стрепила да ли ће апарати стати. Гледаш у немоћно дете и надаш се неком чуду да се деси. Прилазе ми мајке које су изгубиле децу и кажу живот иде даље, а ја их погледм у очи и видим да су очи нмртве. Само човек који је доживео исто, може да разуме наше стање - казала је Наталија Аћимовић.

БОНУС ВИДЕО: МЕСТО ЗЛОЧИНА: Стан у којем је пронађен убијени мушкарац у Новом Саду

Препоручујемо

Суђења

0 0

ЗАКАЗАНО СУЂЕЊЕ КЕЦМАНОВИЋИМА И У КРИВИЦИ: Процес почиње крајем јануара

29. 12. 2023. у 14:21

Суђења

0 2

ИМАЛА ЈЕ 15 ПРОСТРЕЛНИХ РАНА: Изјаве родитеља Катарине убијене у "Рибникару" терају сузе на очи, мајка пронашла срцепарајућу поруку

28. 12. 2023. у 19:51

Суђења

0 0

РОДИТЕЉИ ДЕВОЈЧИЦЕ УБИЈЕНЕ У РИБНИКАРУ ИСКАЗОМ РАСПЛАКАЛИ СВЕ: "Део мене је отишао 3. маја са Аном и ја само желим да будем са њом..."

28. 12. 2023. у 20:00

Суђења

0 3

"И САД ЧУЈЕМ УДАР ГРУМЕНА ЗЕМЉЕ КОЈИ САМ БАЦИЛА У РАКУ..." Потресан исказ мајке убијеног Андрије Чикића у парници против Кецмановића

28. 12. 2023. у 19:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације