"РЕЛИЋ МУ ЈЕ ПРЕТИО И ПУЦАО У ГЛАВУ!" Сведочење веренице Милоша Стојановића који је убијен на Ади Хуји

С. Ј. М.

07. 04. 2022. у 20:33

НА поновљеном суђењу Александру Релићу, због убиства Милоша Стојановића на Ади Хуји пре три године око седам ујутру после дочека Нове године, данас је у Вишем суду у Београду сведочила Стојановићева вереница Марија Ђуровић. Релић је оптужен и за њену отмицу и лакше рањавање, као и недозвољено ношење оружја.

РЕЛИЋ МУ ЈЕ ПРЕТИО И ПУЦАО У ГЛАВУ! Сведочење веренице Милоша Стојановића који је убијен на Ади Хуји

Новости

Након њеног двоипочасовног давања исказа, а пре постављања питања тужилаштва и одбране судија Зоран Божовић је прекинуо претрес, јер како је навео има несклада између изјаве оштећене и онога што се види на снимку надзорне камере. Због тога ће се њено испитивање наставити на следећем претресу крајем маја уз гледање снимка, како би се како је судија нагласио прецизно утврдиле чињенице.

Марија Ђуровић је сведочила видно под стресом и у стаху и тешко је говорила. Она је казала да је са вереником Милошем изашла у ресторан да прославе Нову годину, да су сами играли и ни са ким другим се нису упознавали или сукобили.

- Отишли смо око 3 сата до аутомобила да спавамо, јер сам ја више попила, а Милош је био припит и није хтео да вози - испричала је оштећена. - Лежали смо на сувозачевом обореном седишти и ја сам се пробудила и видела двојицу мушкараца како излазе из ресторана, свако седа у своја кола и одлазе. После пар тренутака вратио се сиви аутомобил и паркирао близу улаза у ресторан. Из њега је изашао дечко, који долази до нас, отвара врата и напада нас где су му неки кључеви. Милош се тад пробудио, а том мушкарцу ништа нисмо рекли, били смо збуњени и нисмо знали о чему се ради, о каквим кључевима прича. Онда се вратио до свог аута и ја сам видела да је узео црни пиштољ. На путу ка нама га је репетирао. 

Оштећена каже да је поново отворио њихова сувозачева врата и уперио пиштољ у Милошеву главу:

- Причао је: "Што ми не вратите кључеве, убићу вас ако не кажете где су, излазите из аута". Милош је изашао и рекао му: "Склони се, пусти нас да идемо кући". Обишао је око аута и сео на место возача, а оптужени је ишао за њим са пиштољем и није дао Милошу да затвори врата. Ја сам му рекла, "о каквим кључевима причаш", али ме није констатовао. Претио је Милошу и прислонио му пиштољ на главу. Када је он кренуо да упали ауто, пуцао је.

Марија је тад заплакала, али и Милошев отац Симо Стојановић који је  из Норвешке где живи дошао на суђење, па је судија одредио краћу паузу. Након ње је оштећена наставила сведочење испричавши да је Релић кад је опуцао кренуо око аута до сувозачевих врата:

- Био је бесан и говорио је: "Шта сам урадио". Мислила сам да хоће и мене да убије.

Она је рекла да се несећа да је Релић рекао "нисам хтео то да урадим", а што је у истрази испричала у тужилаштву.

- Говорио је да морам да кренем са њим, да не зна шта да ради са мном. Ја сам била уплашена, у шоку, говорила да нећу да идем, молила сам га да ме пусти да останем код Милоша. Он је и даље у руци имао пиштољ, а другом ме вукао из кола да морам да кренем са њим. Говорио је: "Не знам шта ћу с тобом да ли да те убијем или пребацим преко границе". Рекао ми је да покупим све телефоне, а ја сам узела само свој. Приметио је то кад смо дошли до његовог аута и рекао ми да се вратим по друге, Милошеве. Ја сам се вратила и нагела изнад Милоша, узела телефон и позвала полицију на 192 и само сам рекла: "Убиство, Ада Хуја". Загрлила сам Милоша, а оптужени је дошао замном ухвати за косу и вукао из возила ка његовим колима.

На питање судије зашто је код тужиоца рекла да је Милоша ухватила за руку да види да ли је врућ, а није помињала загрљај, нити да је вучена за косу, а тад је казала и да је изашла из аута и звала полицију, Марија Ђуровић је рекла да је изјаву давала два сата након што је оптужени пустио и да је била у страху.

- Кад ме извукао да кренемо, ја сам одуговлачила говорећи да не желим да идем, да ме пусти, да нећу ништа рећи, а све се надајући да ће стићи полиција - казала је оштећена, наводећи да он није видео да је звала полицију. - Све је то трајало минут, два. Ја сам из страха морала да кренем, био је бесан, имао је пиштољ и села сам у ауто. До његовог возила смо дошли тако што ме држао за главу, али није чупао косу.  Кад смо сели, врата су се закључала, пошли смо и на путу смо се мимоишли са полицијом.

Марија је испричала да је Релић сат времена возио по Београду и онда на Бранковом мосту бацио пиштољ у реку:

- Држао је све време пиштољ, а ја сам схватила да морам да се борим и не плашим да би ме пустио. Убеђивала сам га да баци пиштољ, да полиција нема доказ ако га ухвати, јер сам се плашила да ће ме убити и покушавала сам да стекнем поверење да бих се спасила. Он је зауставио ауто на крају Бранковог моста, одвојио нешто од пиштоља, изашао, отрчао до средине моста и бацио пиштољ. Кад се вратио рекао ми је да ме не може пустити док не пређемо границу.

Оштећена је испричала да је Релић возио кроз Стару и Нову Пазову, а да је пред новим Садом приметила да је рањена и да крвари. Погодио је метак који је прошао кроз Милошеву главу.

- Он је помињао да има пријатеља, који може да извади метак, али ја сам говорила да је дубоко, да ћу добити сепсу и да ме вози у неку болницу. Он ми је говорио да не бринем, јер је чистио метке пре него што је кренуо на дочек Нове године. Из Новог Сада смо дошли у Сурчин где је разговарао са неким пријатељем, помињали су смештај, да тај има госте, да не може да нас прими, да ће му дати картицу. Одатле смо отишли у Мељак у неку вилу и он је на рецепцији тражио собу и давао личну карту. Ја сам тој жени која је радила, показала да крварим, надајући се да ће звати помоћ и она ме питала да ли сам добро, али је Александар одговорио:" Добро је, били смо на журци". Ту смо се задржали десетак минута, он ме закључао у собу и отишао да купи картицу. Кад се вратио кренули смо у Београд и на улазу код Видиковца се двоумио да ли да ме пусти, а ја сам га поново убеђивала да нећу ништа рећи. Казао ми је да ако се испостави да сам га лагала да ће ме наћи са друговима и убити. На Чукарици ми је рекао да изађем и да идем ка неким степеницама. Мислила сам да ће ме убити, али је он отишао. Ту је била станица и наишао је одмах аутобус и ја сам ушла. Тражила сам помоћ, изгубила сам снагу и легла на седиште. Возач је звао Хитну и они су дошли и преузели ме.

НИЈЕ НАМЕРАВАО НИКОГА ДА УБИЈЕ

АЛЕКСАНДАР Релић је јуче у судници казао да је крив за смрт Милоша Стојановића, али не на начин како је то описано у оптужници. Он је рекао да није намеравао да га убије и да није крив за ношење оружја и отмицу девојке Марије Ђуровић. Остао је при одбрани коју је изнео на првом суђењу и није желео да одговара на питања.

Релић је после првог суђења осуђен на осам и по година затвора за убиство Стојановића и недозвољено ношење оружја, а ослобођен за отмици Марије Ђуровић и њено лакше рањавање. Након те пресуде пуштен је у кућни притвор, који ће му се урачунати у казну, ако опет буде осуђен. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (1)

УБИЈЕН АЛЕКСАНДР ПЕЛЕШЕНКО: Двоструки шампион Европе погинуо у Украјини