СВЕТИЊА КОЈА ПЛЕНИ ЛЕПОТОМ: Манастир Светог првомученика и архиђакона Стефана радо посећују верници из Врања и околине (ФОТО)

МАНАСТИР Светог првомученика и архиђакона Стефана налази се изнад села Горње Жапско, око 20 километара југоисточно од Врања. Једно од омиљених светилишта верника из Врања и околине.

Фото:Ј.С.

Бурна историја овог краја пратила је и манастир који је у једном тренутку довео до тога да конак буде запаљен, али и да манастир буде потпуно запуштен. Данас овај манастир плени својом лепотом и окупља вернике, туристе и бројне посетиоце који уживају у лепоти манастира ушушканог у делу нетакнуте природе овог краја.

О прошлости манастира и његовим ктиторима мало се зна. Први писани извори потичу из времена ослобођења Врања од Турака, 1878. године, према којима је манастирска црква, на темељима старе средњовековне, обновљена у време кнеза Милоша Обреновића, митрополита Петра Јовановића и епископа нишког Григорија, 1843. године. Свега неколико километара удаљен од Ристовца, некадашње границе с Турском, манастир је до ослобођења 1912. године имао значајну стратешку и мисионарску улогу. Почетком XX века, у њему се налазила Верско-учитељска школа.

Све до новијег времена, у манастиру није било већих монашких заједница. Због тога су често о њему водили бригу монаси манастира Светог Прохора, па се зато сматрао метохом ове знамените светиње. У Другом светском рату манастирски конак је запаљен од стране Бугара и том приликом уништена је манастирска архива. По завршетку рата, Николај се враћа у Русију, а некада велико манастирско имање знатно је умањено.

Foto: Фото:Ј.С.

POGLEDAJ GALERIJU

Године 1953. у манастир Светог Стефана долази сестринство од девет монахиња, на челу са игуманијом Иларијом, али га услед тешких животних услова већ 1959. године напушта. Тада је манастир потпуно запустео. Августа 1992. године добром вољом локалног свештенства и верника, многих предузећа и појединаца, започета обнова манастира Светог Стефана активно је настављена.

Почетком 1994. Године манастир насељава младо сестринство, под духовним руководством архимандрита Пајсија. Данас се сестринство, бави иконописом, превођењем и издавањем делâ старца Пајсија Светогорца, справљањем препарата од лековитог биља, столаријом и дуборезом. У манастиру се негује и традиција византијског појања.

Садашња црква је једнобродна, дограђена 1992. године. Звоник је због дотрајалости замењен новим, а старо звоно је сачувано. Иконостас је новијег датума, израђен 1995. године, саиконама сликаним темпером почетком XX века, на тврдом дрвету и гипсаној подлози. Сачувано је 18 икона.

.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације