Фељтон

Текстови

Преко преврата до престола

Душанов прадеда Урош И на престо је дошао после три дворска преврата и сукцесивног збацивања старије браће. Душанов деда Милутин домогао се круне случајно, заступнички, привремено заузевши место старијег брата Драгутина, али је успео да трајно остане на

| 07. 08. 2005. у 00:00

Силом до круне

У српској светородној династији више пута погажено је право да најстарији син наслеђује оца. Немања је био најмлађи међу браћом, па је ипак дошао на престо.

| 08. 08. 2005. у 00:00

Казна суровог краља

Син краља Милутина Стефан ковао је планове о преузимању престола. Кад су ти планови дошли до краља, Милутин се запутио с војском у Зету, приволео сина на помирење, а онда га ослепио и послао у изгнанство у Цариград. Нови раздор Драгутина и Милутина.

| 09. 08. 2005. у 00:00

Умире краљ Милутин

У јесен 1321. "паде овај превисоки господин краљ у љуту болест", бележи епископ Данило ИИ. Три претендента на упражњени престо. Највеће изненађење представљао је краљев старији син Стефан од тренутка кад је показао да није слеп.

| 10. 08. 2005. у 00:00

Муке "младог краља"

Посредна власт "младог краља" над катунима Влаха и Арбанаса. У саставу српске државе Конавли са "Старим Дубровником" и Цавтатом и Захумље. Невоље се јављају управо у тим областима због осамостаљивања лојалних велможа. Душан са војводама Младеном и В

| 11. 08. 2005. у 00:00

Зидање Високих Дечана

После победе над Бугарима код Велбужда, краљ се са архиепископом Данилом и "младим краљем Стефаном" посветио довршењу своје задужбине у Дечану. Више верзија о погибији бугарског владара Михајла Шишмана. Хармонични односи између краља Стефана и сина Ду

| 12. 08. 2005. у 00:00

Пад старог Стефана

Душан је невољно пристао да крене на оца, па се 21. августа 1331. не баш са великом силом, запутио према Неродимљу, где је столовао његов отац. Збачени краљ испустио душу у тамници у Звечану. Григорије Цамблак оптужује Душана: "Осуди га на најгрчу смр

| 13. 08. 2005. у 00:00

Душан креће на Солун

Стефан Душан је самостално освојио византијске градове Прилеп и Охрид у Македонији и требало је да са својим савезником Сиргијаном крене на Солун. Ове акције краља Душана и пребега Сиргијана угрозиле виталне интересе византијске власти у Македонији и зал

| 14. 08. 2005. у 00:00

Мир љутих противника

Сусрет Стефана Душана и Андроника ИИИ Палеолога 1334. године, недалеко од Солуна, окончан великим весељем. Шта су двојица владара поклонила један другоме(?). Непосредно по склапању мира са византијским царем, српску државу са севера напада угарски краљ

| 15. 08. 2005. у 00:00

Бугари нуде уједињење

После победе над Бугарима код Велбужда, српском владару предлаже се "уједињење српског краљевства и бугарског царства". Стефан Дечански на трновски престо довео сестрића Јована Стефана и његову мајку Ану, али су они убрзо свргнути. Турци пљачкају на

| 16. 08. 2005. у 00:00

Круна невести Јелени

Лета 1332. на српски двор стигла је бугарска принцеза Јелена, једна од најспособнијих наших владарки. Жена задивљујуће лепоте, интелигенције и образовања. После четири године брака, Јелена је Стефану Душану подарила сина наследника Уроша.

| 17. 08. 2005. у 00:00

Поход на Ромеју

Српски краљ се два пута срео са византијским царем Андроником ИИИ. Византија у сукобу са Османлијама. Идеја за стварање хришћанске лиге за борбу против турских емирата. Смрт византијског владара охрабрила Душана за освајање нових територија.

| 18. 08. 2005. у 00:00

Побуна војводе Богоја

Из Зете су са владаром дошли великаши који су имали учешћа у преврату. Трговци из Дубровника траже гаранције, јер им је угрожена безбедност одметништвом војводе Богоја. Послушност српском краљу отказао и Димитрије Сума, племенски старешина Албанаца

| 19. 08. 2005. у 00:00

Верни витез Палман

На почетку владавине, Душан је ангажовао немачке најамнике на чијем је челу био витез Палман. Месечна плата најамника два-три златника, па су ти трошкови значајно оптерећивали државну касу. Јован Кантакузин тражи помоћ српског владара Стефана Душана

| 20. 08. 2005. у 00:00

Одговор краљице Јелене

Јован Кантакузин затражио од Стефана Душана подршку за избор новог византијског цара, али је српски владар постављао неприхватљиве услове. Краљица Јелена, међутим, на скупу 24 великаша, у одсуству краља, образложила зашто не треба испустити прилику за

| 21. 08. 2005. у 00:00

Главу за - империју!

Царица Ана Савојска свим силама настојала да убеди српског владара да раскине савез са Кантакузином. Шта је све царица преко својих посланика нудила, а српски краљ одлучно одбијао.

| 22. 08. 2005. у 00:00

Претње српског владара

Посланици из града Верије кришом преговарали са Кантакузином, јер је наводно српски краљ тражио да му се град покори и потчини тиме што ће у тврђаву да усели Трибале (Србе). Са својим присталицама и одредом најамника које му је уступио српски краљ, Кант

| 23. 08. 2005. у 00:00

Сукоб бивших савезника

Српски краљ увидео да му савез са Јованом Кантакузином ограничава слободу деловања у коришћењу унутрашње кризе у суседном царству и даљим акцијама против ромејских градова.

| 24. 08. 2005. у 00:00

Селджуци на туђим коњима

Српски владар послао на Турке део своје најбоље војске под заповедништвом храброг Прељуба. Вештим триком, Турци заварали српске снаге, домогли се српских коња и поразили Прељубове војнике, код Стефанијане.

| 25. 08. 2005. у 00:00

Ширење Српског царства

Јован Кантакузин намеравао да се окрене српском краљу, "кривцу и вероломнику", који је освојао Ромејима потчињене градове. Краљ Душан успео да освоји, осим Солуна, све градове до Христопоља, као и велики Сер. Под српску власт долази и Света гора атоск

| 26. 08. 2005. у 00:00

Душану царска круна

На путу према царској круни, Стефан Душан је потпуно следио византијске узоре. Свечана церемонија Душановог царског крунисања обављена у Скопљу на празник Васкрса Господњег 16. априла 1346. године.

| 27. 08. 2005. у 00:00

Пола царства - сину!

Српски монарх "преузео византијско царско достојанство", пишу савременици. Крунисан царским венцем руком и благословом српског патријарха Јоаникија, бугарског Симеона и свечаснога сабора Свете горе Атона. Сину краљу Урошу дао на управљање земље до Ско

| 28. 08. 2005. у 00:00

Политика младог цара

Да ли је узимањем царске круне Душан намеравао да, слично плану бугарског цара Симеона, освоји Цариград, сруши Византију и на њеним темељима образује ново српско-грчко царство(?). Позивање на принципе по којима су сви цареви Ромеја, у ствари, наследни

| 29. 08. 2005. у 00:00

Рукоположен патријарх Јоаникије

Симболе царског достојанства могао је да додели само патријарх, па је српски владар на ту дужност поставио српског архиепископа Јоаникија. Јоаникију се уз титулу патријарха помињу српске и поморске земље. У време Душановог крунисања у Византији је бесн

| 30. 08. 2005. у 00:00

Анатема српском цару

Васељенски патријарх Калист изрекао анатему цару Стефану Душану и патријарху Јоаникију. Јован Палеолог признао царску титулу српском владару, уздајући се у његову помоћ у борби за престо против свог таста Јована Кантакузина. Зашто се Кантакузин два пута

| 31. 08. 2005. у 00:00

Гости Горе Атоске

Цар Душан и царица Јелена боравили на Светој гори од августа 1347. до априла 1348. године. Строгим правилима у земљи монаха било је забрањено да на њено тло крочи женска нога. У време боравка српског царског пара на Светој гори, из Цариграда се великом

| 01. 09. 2005. у 00:00

Писма папе Иночентија ВИ

Из папиног одговора се може закључити да је Стефан Душан обећавао да ће га признати као оца хришћанства, заступника Христовог и наследника светог Петра. Српски владар обећава бољи однос власти према католицима. Зашто је француски краљ Шарл од Валоа одб

| 02. 09. 2005. у 00:00

Јалова мисија Петра Томе

Папа Иночентије ВИ послао на српски двор мисију коју је предводио Француз Петар Тома. Зашто је папски изасланик примљен хладно код српског владара. Мало је познато о последњим данима цара Стефана Душана, као и о приликама у којима је напустио овоземаљс

| 03. 09. 2005. у 00:00