СРПСКА ПРИВРЕДА ОТПОРНА НА КРИЗУ: Наша земља имала осетно мањи пад БДП у односу на друге
ПРИВРЕДА Србије показала се нешто отпорнијом на здравствену кризу у односу на друге европске земље будући да је пад БДП-а Србије у 2020. износио 1% БДП-а.
Фото: Депоситпхотос
То је осетно мање у односу на просек других земаља Централне и Источне Европе где је пад БДП-а износио 3,9% и читаве ЕУ где је пад био 6,2%. Свега четири европске земље имале су мањи пад БДП-а од Србије у 2020. години (Ирска, Норвешка и Литванија и Турска), наводи се у последњем броју "Кварталног монитора".
- Заједничко за земље које су у кризи релативно добро прошле јесте да у привреди имају мало учешће делатности попут туризма и аутомобилске индустрије које је криза нарочито снажно погодила, а велико учешће делатности које нису биле погођене кризом -у Ирској ИТ сектор има учешће у привреди од чак 15%, а у Србији пољопривреда и прехрамбена индустрија чине око 12% привреде. - стоји у овој публикацији. - Додатни разлози за мањи пад БДП-а је то што је Србија у кризу ушла с релативно високом стопом привредног раста, као и што је применила релативно снажне фискалне и монетарне стимулансе, док су епидемиолошке мере у већем делу године биле благе. За сад не мењамо прогнозу привредног раста према којој у 2021. очекујемо раст привреде између 3-4%. Наиме, мањи пад у 2020. повећао је основицу с којом ће се поредити резултати из 2021, а уз то, сад се види и да ће трајања епидемије, а тиме епидемиолошких ограничења, бити нешто дуже, као и да ће опоравак европских привреда бити спорији.
У кризној 2020. примењивана је изразито експанзивна монетарна политика. Од избијања кризе НБС је четири пута смањивала референтну каматну стопу, креирала додатну ликвидност кроз своп и репо аукције, откупљивала корпоративне хартије од вредности, уводила мораторијуме на враћање кредита. Мере монетарне политике помогле су очувању ликвидности домаће привреде, чиме су спречена, или бар одложена, масовна банкротства предузећа и губитак радних места.
- Фискална политика такође је одлучно и снажно реаговала на кризу због чега је у 2020. остварен рекордан дефицит консолидоване државе од око 3,8 млрд евра (8,1% БДП-а) - истичу аутори "Кварталног монитора". - Фискални дефицит у Србији већи је од просека земаља ЦИЕ пре свега услед већег пакета антикризних мера, од којих су неке добро дизајниране, док се за друге то не може рећи. Јавни дуг на крају 2020. године достигао је 26,7 млрд. евра (57,4% БДП-а), а са укљученим негарантованим дугом локалних самоуправа премашује 58% БДП-а. Раст јавног дуга у 2020. био је знатно мањи од фискалног дефицита, због апресијације курса динара према долару, као и због тога што је део дефицита финансиран приходима од концесије и приватизације.
Препоручујемо
ДАЉЕ РУКЕ ОД ГРЕНЛАНДА! СВЕ ГОРИ У ЕВРОПИ НАКОН ОТМИЦЕ МАДУРА: Реакције европских лидера разбеснеће Трампа
САД су у суботу у војној акцији у Каракасу отеле председника Венецуеле Николаса Мадура и његову супругу Силију Флорес, који су спроведени у Градску притворску јединицу у Њујорку, где ће им се судити по оптужници за кријумчарење наркотика. Пратимо уживо најновији развој догађаја након драматичне америчке операције у Венецуели.
05. 01. 2026. у 08:27 >> 13:58
МАДУРО СЕ НА ЕНГЛЕСКОМ ОБРАТИО АМЕРИЧКИМ АГЕНТИМА: Погледајте шта им је рекао (ВИДЕО)
ПРЕДСЕДНИК Венецуеле Николас Мадуро је хеликоптером стигао на Менхетн, након чега је конвојем пребачен у Притворски центар (МДЦ) у Бруклину, озлоглашени затвор описан као „одвратан“ са „застрашујућим“ условима. Тамо су остали певач Р. Кели, Гислејн Максвел и Сем Банкман-Фрид.
04. 01. 2026. у 08:58
У ВЕНЕЦУЕЛИ 4.000 ХРВАТА : Страх, свуда тишина пуна тензије
У ВЕНЕЦУЕЛИ живи 4.000 особа хрватског порекла које после ноћашњег америчког напада на главни град Каракас, затворене у кућама, чекају даљи развој догађаја, рекла је у суботу Хини представница хрватске заједнице у тој јужноамеричкој земљи.
03. 01. 2026. у 18:47
Коментари (0)