СРПСКИ СТАНДАРД НА ПОЛА ПРОСЕКА ЕУ: "Евростат" о куповној моћи и расходима домаћинстава у свим земљама Старог континента

Е. Б. ТАЛИЈАН

22. 12. 2020. у 10:32

КУПОВНА моћ становништва у Србији прошле године је била за половину испод просека Европске уније. Прецизније, стварна индивидуална потрошња домаћинстава у нашој земљи, којом се мери материјално благостање, износила је 49 одсто од европског просека.

СРПСКИ СТАНДАРД НА ПОЛА ПРОСЕКА ЕУ: Евростат о куповној моћи и расходима домаћинстава у свим земљама Старог континента

Фото Д. Миловановић

Ово показују подаци европске статистичке службе "Евростат", који се односе на лањску потрошњу по становнику. Готово иста ситуација, за један проценат мања вредност, код нас је забележена и у 2017. и 2018. години.

Међу чланицама ЕУ најнижи ниво стварне потрошње лане су, као и претходних година, имале Бугарска, Хрватска и Мађарска, између 57 и 67 одсто од европског просека. Највећу куповну моћ имају грађани Луксембурга, Немачке и Аустрије, од 18 до 35 процената изнад просека ЕУ.

Када су у питању расходи домаћинстава, подаци "Евростата" за прошлу годину показују, да породице у Србији највише троше на храну и безалкохолна пића, 23,6 одсто, док у ЕУ готово упола мање одлази за ову категорију, свега 13 процената од кућног буџета. Они највише издвајају за становање и рачуне, 23,5 одсто, а за наше грађане је ова ставка на другом месту, са уделом од 20,1 проценат у укупним личним трошковима. На зачељу српских издатака су ресторани и хотели који учествују са 3,2 процента, док је ова категорија на четвртом месту у потрошњи Европљана са 8,7 одсто. Слични подаци забележени су и претходних година.

Жарко Малиновић, из Привредне коморе Србије, истиче да "Евростатов" модел у коме извлаче просек за ЕУ представља мешање "јабука и крушака", јер су разлике међу чланицама велике, али да су подаци који се односе на појединачне земље корисни. Када је у питању структура потрошње српских домаћинстава у односу на европска, он наглашава да на то утичу бројни фактори, у које спадају и потрошачке навике и културолошке разлике.

- Зна се какве су наше просечне плате и чињеница је да имамо ниску платежну моћ, али када су у питању трошкови за храну, они су код нас доминантни, јер се ми углавном хранимо код куће - наводи Малиновић. - Зато су наши расходи за ресторане мањи, док је на Западу ситуација другачија, они више оброка конзумирају ван својих домова. Код њих је храна у угоститељским објектима неупоредиво скупља.

На Западу је код радно активног становништва тренд, како наводи, да изнајмљују станове. Наши грађани, када су у могућности, одлучују се на дугорочно задуживање и куповину некретнина, које су овде знатно јефтиније него код њих.

- У Србији постоје и разлике међу генерацијама, старије су лакше стицале станове , док су млађе принуђене да узимају кредит и онда имају већа издвајања за ту категорију, а онда све то улази у просек - прецизира Малиновић.

НАЈМАЊЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ

МЕЂУ земљама ЕУ, Румуни највише троше за храну и безалкохолна пића, чак 26 одсто, Хрватска и Бугарска за осам процената мање, а најмање Ирска, свега 8,6 одсто. У региону, грађани Босне и Херцеговине највећи део кућног буџета издвајају за ову ставку, 28,8 процената, а Црна Гора 24,5 одсто.

Домаћинства у Србији најмање троше за образовање, 1,2 процента, а таква је ситуација и у ЕУ, где ова категорија чини тек 0,9 одсто укупних трошкова.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЧУДО У БЕОГРАДУ: Руска химна престала да се интонира током доделе злата, а онда се десило - ово (ВИДЕО)