СРПСКИ СТАНДАРД НА ПОЛА ПРОСЕКА ЕУ: "Евростат" о куповној моћи и расходима домаћинстава у свим земљама Старог континента
КУПОВНА моћ становништва у Србији прошле године је била за половину испод просека Европске уније. Прецизније, стварна индивидуална потрошња домаћинстава у нашој земљи, којом се мери материјално благостање, износила је 49 одсто од европског просека.
Фото Д. Миловановић
Ово показују подаци европске статистичке службе "Евростат", који се односе на лањску потрошњу по становнику. Готово иста ситуација, за један проценат мања вредност, код нас је забележена и у 2017. и 2018. години.
Међу чланицама ЕУ најнижи ниво стварне потрошње лане су, као и претходних година, имале Бугарска, Хрватска и Мађарска, између 57 и 67 одсто од европског просека. Највећу куповну моћ имају грађани Луксембурга, Немачке и Аустрије, од 18 до 35 процената изнад просека ЕУ.
Када су у питању расходи домаћинстава, подаци "Евростата" за прошлу годину показују, да породице у Србији највише троше на храну и безалкохолна пића, 23,6 одсто, док у ЕУ готово упола мање одлази за ову категорију, свега 13 процената од кућног буџета. Они највише издвајају за становање и рачуне, 23,5 одсто, а за наше грађане је ова ставка на другом месту, са уделом од 20,1 проценат у укупним личним трошковима. На зачељу српских издатака су ресторани и хотели који учествују са 3,2 процента, док је ова категорија на четвртом месту у потрошњи Европљана са 8,7 одсто. Слични подаци забележени су и претходних година.
Жарко Малиновић, из Привредне коморе Србије, истиче да "Евростатов" модел у коме извлаче просек за ЕУ представља мешање "јабука и крушака", јер су разлике међу чланицама велике, али да су подаци који се односе на појединачне земље корисни. Када је у питању структура потрошње српских домаћинстава у односу на европска, он наглашава да на то утичу бројни фактори, у које спадају и потрошачке навике и културолошке разлике.
- Зна се какве су наше просечне плате и чињеница је да имамо ниску платежну моћ, али када су у питању трошкови за храну, они су код нас доминантни, јер се ми углавном хранимо код куће - наводи Малиновић. - Зато су наши расходи за ресторане мањи, док је на Западу ситуација другачија, они више оброка конзумирају ван својих домова. Код њих је храна у угоститељским објектима неупоредиво скупља.
На Западу је код радно активног становништва тренд, како наводи, да изнајмљују станове. Наши грађани, када су у могућности, одлучују се на дугорочно задуживање и куповину некретнина, које су овде знатно јефтиније него код њих.
- У Србији постоје и разлике међу генерацијама, старије су лакше стицале станове , док су млађе принуђене да узимају кредит и онда имају већа издвајања за ту категорију, а онда све то улази у просек - прецизира Малиновић.
НАЈМАЊЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ
МЕЂУ земљама ЕУ, Румуни највише троше за храну и безалкохолна пића, чак 26 одсто, Хрватска и Бугарска за осам процената мање, а најмање Ирска, свега 8,6 одсто. У региону, грађани Босне и Херцеговине највећи део кућног буџета издвајају за ову ставку, 28,8 процената, а Црна Гора 24,5 одсто.
Домаћинства у Србији најмање троше за образовање, 1,2 процента, а таква је ситуација и у ЕУ, где ова категорија чини тек 0,9 одсто укупних трошкова.
Препоручујемо
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)