ЗАРАДА 30 МИЛИОНА: Лане код нас било регистровано само 6.174 органских произвођача хране, недовољно користимо потенцијале
СРБИЈА је земља у којој је и даље у великој мери заступљена конвенционална пољопривредна производња. На срећу, још смо заштићени од генетски модификованих усева и производа, па је штета што се "здрава" земља више не користи за органску производњу која би могла да буде наша предност на тржишту. Последњих година проценат органски обрадивих површина расте, али недовољно.
Органска производња
Како су нам рекли у Министарству пољопривреде, у 2019. години органска производња одвијала се на 25.608 хектара, што је за 32,95 одсто више у односу на 2018. Од тога, обрадива површина је износила 18.837, док су ливаде и пашњаци били на 6.771 хектара. Од укупног броја хектара у 2019. у периоду конверзије било је 11.288 хектара, док су површине у органском статусу износиле 14.319. Ту треба додати и сву земљу са које се сaкупљало дивље јагодичасто воће, печурке и лековито биље.
- Ратарска производња је најзаступљенија, са 46 одсто, а затим следи воћарство са 28,3, док су повртарство и лековито биље заступљени само на 2,4 одсто - рекао нам је Бранислав Ракетић, шеф одсека за органску производњу Министарства пољопривреде. - Код воћарске производње, најзаступљеније су малине, на 1.977 хектара и јабуке на 965. Код житарица предњаче пшеница и кукуруз, а од индустријског биља - сунцокрет и соја.
Према речима Ракетића, да би неко почео да се бави органском производњом, треба да поднесе пријаву овлашћеној контролној организацији. Ове године, ресорно министарство је овластило пет фирми. Када се склопи уговор, произвођач је дужан да примењује све методе органске производње, у складу са законом. Тада почиње период конверзије. Током 2019. године 6.174 произвођача су била укључена у органску производњу.
Извоз органских производа у прошлој години износио је 29,7 милиона евра. Највећа вредност остварена је извозом у Немачку, Холандију, Италију, Француску, Пољску и САД. Највише извозимо смрзнуту органску малину, купину и концентрат јабуке.
- Пољопривредна инспекција је ове године урадила 43 контроле увозника, дистрибутера, малопродајних ланаца и самих произвођача - казао нам је Ракетић. - У овим ситуацијама није било случајева продаје производа под називом органски, а да то нису.
СТОЧАРСТВО
ОРГАНСКОМ сточарском производњом бави се мали број произвођача. Како објашњавају стручњаци у министарству, разлог томе је што је сточарска производња веома захтевна. У 2019. години забележен је посебно пораст у живинарству - 343 одсто, пчеларству - 25, овчарству 40, говедарству 36, док је пад био код козарства - 64 одсто у односу на 2018. годину.
Препоручујемо
У Србији под органским производима мање од један одсто земљишта, у Аустрији - 20
16. 10. 2020. у 15:38
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)