Економија

ТУЖБЕ ЗБОГ НАКНАДА НЕКОМ ДОБАР БИЗНИС: Удружење банака тврди да је плаћање трошкова обраде кредита по закону

Б. Ца.

03. 11. 2020. у 11:19

ПОСЛЕДЊИХ дана повела се полемика о банкарским накнадама за трошкове обраде кредита.

ТУЖБЕ ЗБОГ НАКНАДА НЕКОМ ДОБАР БИЗНИС: Удружење банака тврди да је плаћање трошкова обраде кредита по закону

Поједине адвокатске канцеларије на сав глас нуде заступање грађанима у борби за доказивање незаконитости ове одлуке. Из Удружења банака Србије, међутим, тврде, да су надокнаде за трошкове обраде кредита обрачунате по закону и подвлаче да су исти став потврдили Европски суд правде, Врховни касациони суд у Београду, као и Народна банка Србије. Иза неосноване кампање против банака, кажу, стоје нечији интереси да се води што више судских процеса.

Како у УБС објашњавају, Европски суд правде је потврдио законитост накнада изјашњавајући се поводом случаја из Мађарске. Исто је закључило Грађанско одељење Врховног касационог суда Србије 2018. године. У прилог ставу банака говоре и Одлука НБС о јединственом начину обрачуна камата, која је донета 2006. године, као и Закон о заштити корисника финансијских услуга из 2011. године, а који пресликава регулативу у овој области из ЕУ.

ШТЕТА ЗА ЕКОНОМИЈУ

ОСПОРАВАЊЕ накнада за трошкове обраде кредита, које су уведене и уговорене пре неколико година, може да нанесе велику штету Србији, пре свега као дестинацији за инвестирање - упозорава Владимир Васић, генерални секретар УБС. - Ако се право тумачи ретроактивно и ако се нове одредбе примењују на уговоре од пре 10 или 12 година, онда је то лоша порука за постојеће и потенцијалне и стране и домаће инвеститоре. Са друге стране, провоцира се несигурност на тржишту, која никоме није потребна. Ми смо сада навикли на стабилан банкарски систем и то је добро. Мислим да је интерес свих, а пре свега грађана, да се та стабилност очува.

Напомињу да накнаде нису скривени трошак, јер су клијенти у тренутку склапања уговора знали да та накнада постоји и на такав уговор су пристали. Накнада је исказана као део ефективне каматне стопе, на чему су инсистирали НБС и Европски суд правде.

- Морамо да приметимо да се у једном делу јавности води права кампања за подизање тужби против банака и јасно је да иза тога стоји велики интерес - тврде у УБС. - На локалним радио-станицама се емитује реклама, грађане сачекују лифлети у поштанским сандучићима и за брисачима аутомобила, зато што једном малом броју људи одговара да буде што више оваквих судских процеса. Ако пракса показује да се на динар досуђен у корист грађана, 24 динара досуди у корист неког другог, онда је јасно да су тужбе због банкарских накнада за некога одличан бизнис. Утисак је да највише трпе грађани, уплићу се у вишегодишње судске поступке са неизвесним крајем, док су истовремено судови затрпани предметима и не могу да обављају своју редовну функцију.

Према речима нашег саговорника, старо је правило да суд зна право, а да је његово дубље значење да парничне стране у свом спору треба да се обрате суду да пресуди ко је од њих у праву а ко није.

- С обзиром на то да спорови о накнади за обраду кредита трају већ доста дуго, да се и саме судије жале на њихов број, можда је сазрело време за још једну седницу Грађанског одељења Врховног касационог суда, да после свих размењених аргумената парничних страна заузме став о томе шта се сматра "јасним и недвосмисленим" подацима о трошковима кредита из Одлуке НБС из 2006/2011/2018. године, да ли и код нас важи правило које је недавно потврдио Европски суд правде или је код нас ситуација другачија и да са овом причом завршимо - наглашавају у УБС.

Осим тога, накнада за банкарске трошкове постоји и у међународним релацијама. Кад се држава задужује код међународних институција, плаћа се и накнада за трошкове.

- Дакле, накнада није никакав домаћи специјалитет, већ уобичајена релација у банкарским пословима - кажу у УБС. - Осим тога, овакав начин тарифирања услуга стандардно је присутан и у другим областима пословања.

Препоручујемо

БАНКЕ БЛОКИРАЈУ СРПСКЕ СУДОВЕ: Десетине хиљада тужби због трошкова обраде кредита

Економија

2 22

БАНКЕ БЛОКИРАЈУ СРПСКЕ СУДОВЕ: Десетине хиљада тужби због трошкова обраде кредита

22. 09. 2020. у 14:37

Економија

0 2

ВАСИЋ: Ниске камате још неко време

18. 09. 2020. у 11:51

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

Свет

0 24

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

Репортаже

0 4

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00