Држављани Србије који у Црној Гори имају некретнине у великом проблему: Ево и због чега
ДРЖАВЉАНИ Србије још су на стендбају када је у питању отварање граница Црне Горе.
Никола Фифић
Рампе су спуштене због епидемије вируса корона, али не и за неке друге земље, код којих је епидемиолшка ситуација идентична као у Србији. Нису само револтирани туристи који годинама хрле ка црногорској обали, али и рекама и планинама, него и хиљаде власника некретнина, које су остале "заробљене" подно Ловћена због мера Националног координационог тела за заразне болести. Последња незванична информација била је да би 10. августа рампа могла бити подигнута, али за то нема званичне потврде.
Влада Црне Горе постепено отвара границе за странце који могу да уђу у земљу, али то још не важи за држављане Србије. Међутим, пре три дана Руси и Азербејџанци су се нашли на "зеленој листи", и они ће ускоро моћи да дођу у Црну Гору.
Сенад Бегић, помоћник директора Института за јавно здравље, тврди да је један од кључних параметара број активних случајева на 100.000 становника, а други је кретање оболелих односно дугорочни трендови.
- Предлог за укључивање Русије на "зелену листу" је дошао од оперативног штаба за туризам и од ресорног министарства. Врло озбиљно разматрамо даље кораке за ажурирање листе за земље у региону. Ту не смемо заборавити потенцијалне бројеве људи који би дошли у Црну Гору и о томе се мора водити рачуна. Разматрамо отварање граница и услове под којима се границе могу отворити на начин који ће минимизирати епидемиолошки ризик по наше грађане.
Теодора Ћирић
Пандемија је спустила туристичку привреду на ниске гране, па су из Туристичке организације Будвe предложили Институту за јавно здравље отварање граница за Србе. Међутим, тај захтев је још на чекању. Из туристичког центра Црне Горе поручују да туристима из Србије треба да се омогући долазак са ЕЛИСА серолошким тестом или ЕЦИЈА тестом.
И председник Општине Херцег Нови Стеван Катић позвао је Владу Црне Горе и Национално координационо тело за заразне болести да одреде датум отварања граница са Србијом и Русијом, како би се спасао остатак туристичке сезоне.
ДАЖБИНЕ СКУПЉЕ ИЗ БЕОГРАД
МНОГИ наши грађани решили су да се повинују црногорским законима и легализују своју имовину како би избегли строге мере државе. Пристали су да на 120 месечних рата плаћају своје обавезе, али због новонастале ситуације, то сада чине из Београда, Новог Сада, Крагујевца, Новог Пазара и других центара, уз додатне трошкове.
- Дажбине плаћам одавде из Србије, уз додатни трошак, као да то чиним из било које стране државе - прича Зоран Т., из Београда, који има кућу на Јазу. - Није проблем само у плаћању обавеза него и у одржавању имовине коју нисам обишао пола године. Не знам у каквом је стању.
Препоручујемо
МАШИНЕ ЗА ИЗГРАДЊУ МЕТРОА У ЗАВРШНОЈ ФАЗИ: Ево када стижу из Кине у Београд
08. 12. 2025. у 21:01
ПАО ВЕЛИКИ ДОГОВОР ОРБАНА И ЕРДОГАНА: Руски гас ће стизати у Мађарску
08. 12. 2025. у 17:25
МИНИСТАРКА СОФРОНИЈЕВИЋ: Ово је највеће новина Закона о легализацији
08. 12. 2025. у 17:11
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (20)