ЛЕШНИК ПРОДАЈУ ЗА 1.800 ДИНАРА ПО КИЛОГРАМУ: Породица из Београда открива колико се исплати улагање у село

На породичном газдинству у селу Вранеши, недалеко од Врњачке Бање, Марко и Зорица Раденковић већ десет година узгајају органски лешник. На 2,5 хектара, ове године остварили су први значајнији род од око две тоне, а следећи корак је производња путера од органског лешника. Иако успевају да продају целокупну производњу, недостатак радне снаге, скупа механизација и ограничена доступност подстицаја представљају озбиљне изазове за развој њиховог газдинства.

Фото: McPhoto/Rolf Mueller / Alamy / Profimedia

За Марка и Зорицу Раденковић радна недеља почиње у Београду, а често се завршава у воћњаку у Вранешима, селу надомак Врњачке Бање. Између градског посла и пољопривредног газдинства, ова породица већ годинама покушава да одржи равнотежу и развије производњу у коју је уложила много времена, рада и новца.

Њихов засад органског лешника простире се на 2,5 хектара, подигнут је 2016. године, а у њему преовлађују италијанске сорте, међу којима су Тонда Ђентиле Романа и Тонда Ђентиле деле Ланге, уз Косфорд, Халшки џин и Енис.

Одлука да се баве органском производњом није настала као одговор на тржишне трендове, већ из Марковог односа према селу и начину производње који памти из детињства.

"Као дете сам много времена проводио код баке и деде на селу. Они су се бавили традиционалном пољопривредом, нису користили пестициде нити су прскали воће које су узгајали. Идеја се јавила веома рано, а ми смо је касније преточили у наш засад лешника", прича Марко Раденковић за агронеwс.

Додатни мотив била је жеља да њихово дете одраста у окружењу у којем се води рачуна о начину производње хране.

"Желимо да оно што дајемо свом детету понудимо и другим људима. Да покажемо да може да се производи и на другачији начин, уз више бриге о природи и здрављу људи", објашњава Марко.

Њихова производња је сертификована као органска, а контролу и сертификацију обавља сертификациона кућа ТМС.

Органска производња је непрестано учење

Иако се органска производња често повезује са повратком традиционалним методама, искуство Раденковића показује да она захтева знање, планирање и стално прилагођавање условима у засаду.

"Оно што сам схватио јесте да у органској производњи сваке године морате да научите нешто ново. То је буквално као да сте у школи. Нажалост, неке ствари смо научили на сопственим грешкама", каже Марко.

Посебну пажњу морају да посвете заштити засада, јер органска производња подразумева ограничен избор средстава и строго поштовање прописаних правила. Зато су праћење здравственог стања биљака, превентивне мере и правовремена примена дозвољених средстава посебно важни.

Марко сматра да произвођачима недостаје више практичне едукације, али и да је потребно боље информисати потрошаче о томе шта органска производња заиста подразумева.

После десет година улагања – први озбиљнији род

Засад породице Раденковић ове године је ушао у десету годину, а први пут су остварили род који представља значајнији економски резултат.

"Први пут ове године имали смо озбиљнији род, око две тоне лешника. Спасила нас је она киша у јулу", каже Марко, објашњавајући да су падавине биле посебно значајне током сушног периода.

Ипак, за произвођаче лешника првих неколико година представљају период великих улагања и релативно малих прихода.

"Узгој лешника јесте инвестиција за будућност. Првих десет година остварујете веома мали приход, а тек касније засад почиње да доноси озбиљнији новац. Али лешник може да траје и 70 година. То је нешто што остављате и наредним генерацијама", објашњава Раденковић.

Породица свој органски лешник продаје као очишћено језгро, процени од 1.800 динара за килограм, углавном директно купцима преко друштвених мрежа и сопствених канала продаје.

Међутим, виша продајна цена не значи аутоматски и већу зараду. Органска производња захтева континуирана улагања, сертификацију, пажљиво планирање заштите засада, наводњавање и организацију бербе, док недостатак радне снаге додатно повећава трошкове.

Према Марковим речима, уз државне подстицаје по хектару и успешан пласман производа, могуће је покрити трошкове производње. Ипак, пут до економски одрживог газдинства захтева стрпљење и дугорочно планирање.

Недостатак радника и скупа механизација

Један од највећих проблема са којима се Раденковићи суочавају јесте недостатак радне снаге. До ове године лешник су сакупљали ручно, што је на површини од 2,5 хектара изузетно захтеван посао.

Зато су одлучили да уложе у механизацију и купе скупљач лешника вредан око 300.000 динара.

"Све смо ручно скупљали и то је стварно јако тешко. Морате да ангажујете људе, да их платите, обезбедите им храну, а радне снаге ионако нема довољно. Зато би нам много значила подршка за куповину механизације", каже Марко.

Проблем, према његовим речима, није само у висини улагања, већ и у времену расписивања конкурса за субвенције.

"Нама би значило да се конкурси расписују на време, рецимо до јуна, како бисмо могли да планирамо куповину и конкуришемо за повраћај средстава. Овако улажемо сопствени новац, а то нису мала средства", објашњава.

Иако држава обезбеђује подстицаје по хектару за органску производњу, Марко сматра да би малим газдинствима много значила доступнија и предвидљивија подршка за набавку опреме, посебно у периоду када производња још не остварује пун економски потенцијал.

Наводњавање постаје неопходна инвестиција

Све израженији временски екстреми додатно повећавају потребу за улагањима. На газдинству Раденковића постављен је систем за наводњавање кап по кап, који воду добија из бушотине.

Вода се пумпом допрема до затвореног резервоара капацитета 10.000 литара, одакле се гравитационо распоређује кроз систем за наводњавање.

Међутим, постојећи извор није довољан за све потребе засада, па породица планира још једну бушотину.

То је, како објашњава Марко, ново улагање које не доноси непосредан приход, али је неопходно за стабилнију производњу у наредним годинама.

Овогодишње искуство показало је колико је доступност воде важна. Иако су јулске кише помогле да се очувају род и квалитет плодова, ослањање искључиво на падавине представља све већи ризик за воћарску производњу.

Друштвене мреже уместо трговинских ланаца

За мале произвођаче органске хране пласман често представља подједнако велики изазов као и сама производња.

Раденковићи су зато одлучили да купце проналазе директно, пре свега преко друштвених мрежа, сопственог сајта и Фејсбук заједнице која окупља мале произвођаче.

Марко посебно истиче добру сарадњу са овом заједницом, која им помаже да дођу до потрошача заинтересованих за њихове производе.

Са друге стране, услови које нуде трговински ланци за сада нису прихватљиви за њихово газдинство.

„Маркети траже велике марже, а ако производ не продате за месец дана, враћају вам робу. То за нас, мале произвођаче, тренутно нису повољни услови”, објашњава.

Упркос томе, Раденковићи успевају да продају количине које произведу, што им омогућава да наставе са улагањима.

Њихово искуство показује да директна продаја може бити важан канал пласмана за мала органска газдинства, посебно када произвођачи успеју да успоставе поверење са купцима и развију сопствену мрежу потрошача.

Следећи корак – путер од 100 одсто органског лешника

Након што су развили примарну производњу, Раденковићи планирају да направе још један корак – да део лешника прерађују и понуде тржишту производ веће додате вредности.

Њихов план је производња путера од 100 одсто органског лешника, без додатних састојака.

„Тренутно смо у поступку увоза машине за производњу путера од лешника. Сама машина није нимало јефтина, али надамо се да ћемо ускоро почети”, каже Марко.

Прерада би могла да им омогући боље искоришћавање сопственог рода, проширење понуде и већи приход од производа који већ имају на газдинству.

Ипак, управо код таквих инвестиција наилазе на административне и финансијске препреке. Према Марковим речима, као регистровано пољопривредно газдинство које није правно лице, нису успели да пронађу одговарајућу могућност субвенционисања опреме коју планирају да набаве.

За мале произвођаче, који често немају довољно капитала за већа улагања, таква ограничења могу значајно да успоре прелазак са продаје сировине на производњу финалних производа.

Између Београда и Вранеша – колико дуго може овако?

За сада породица успева да усклади обавезе у граду са радом на имању. Међутим, како се производња развија, постаје све теже организовати посао на два места.

„Живимо и радимо у Београду током радне недеље, а викендом смо у Вранешима. Буквално смо стално на точковима. Тренутно још можемо тако, али у једном тренутку мораћемо да одлучимо да ли ћу потпуно преузети посао око лешника или ћемо ангажовати додатну радну снагу”, каже Марко.

Та одлука неће зависити само од њихове жеље, већ и од економских услова, доступности радника и могућности даљег развоја газдинства.

Марко верује да српска села имају потенцијал да поново привуку младе људе, нарочито оне који желе да развијају сопствену производњу и другачији начин живота.

„Позвао бих све младе људе који воле природу да се врате на село и оживе наша предивна села. Има простора, има кућа, има земљишта. Али држава би требало да стане иза тих младих људи и помогне им у повратку”, поручује.

Прича породице Раденковић показује да бављење пољопривредом не мора одмах да подразумева потпуни одлазак из града. Ипак, како производња расте, оно што је почело као дугорочно породично улагање постепено прераста у озбиљан посао, који захтева све више времена, опреме и организације.

После десет година, првог значајнијег рода и успешно развијене директне продаје, Раденковићи сада планирају да направе наредни корак – покрену прераду и понуде тржишту путер од органског лешника. Тиме би њихово газдинство, поред примарне производње, добило и сопствени финални производ, а породица нову могућност да од дугогодишњег улагања изгради одржив посао.

Препоручујемо

Економија

0 0

НБС ОБЈАВИЛА ПОЗИВ СТУДЕНТИМА: Пријаве до 27. новембра - ево о чему је реч!

14. 11. 2026. у 10:59

Економија

0 0

ДРОН - ЗАМЕНА ЗА ИНСПЕКТОРЕ: Милер: "Наш дрон може да учини инспекције безбеднијим, бржим и јефтинијим"

14. 11. 2026. у 10:51

Економија

0 0

ОСТАВКА ЏЕНСЕНА ХУАНГА УСРЕД БОРБЕ ЗА ЧИПОВЕ: Коме у Вашингтону одговара одлазак шефа Нвидије

14. 11. 2026. у 10:34

Економија

0 0

ЕВРОПЉАНИ НЕ ЖЕЛЕ ОВО ДА РАДЕ: Плата добра, али за неколико занимања скоро да нема заинтересованих - тешко је да погодите за која!

14. 11. 2026. у 10:31

Svet

Šef aerodroma "pao" zbog Ajfona: Uzeo 1.650 evra, a sad će dugo da robija

2026-11-12 11:08:00

Svet

Magijska zamka na ulici! Prišla devojci i rekla joj reč o porodici, kasnije ostala je bez 110.000 evra i dragulja

2026-11-12 08:23:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације