КОЛИКО ЋЕ РАСТИ ПЕНЗИЈЕ У СРБИЈИ? Постоје три могуће рачунице, одлука стуже за седам дана

ПЕНЗИЈЕ од децембра могу расти по једном од три модела, а кључну улогу има учешће нето масе пензија у БДП-у Србије.

Фото: АИ Генератед/Гемини

Пензионери би од децембра 2026. године могли да добију различито повећање примања, у зависности од тога колики је удео нето масе пензија у БДП-у Србије. Закон предвиђа три могућа модела, а сваки доноси другачији начин усклађивања пензија, пише Блиц.

Колико ће пензије расти више није само питање процене, већ пре свега економске рачунице.

Кључну улогу има учешће нето масе пензија у бруто домаћем производу (БДП). У зависности од тога да ли се овај проценат налази испод 10 одсто, између 10 и 10,5 одсто или изнад 10,5 одсто, активира се један од три модела усклађивања.

Управо од тога зависи да ли ће пензије пратити раст плата, комбинацију плата и инфлације или само раст цена.

Први модел: Када су пензије испод 10 одсто БДП-а, прати се раст плата

За пензионере је ово најповољнији сценарио.

Ако учешће нето масе пензија у БДП-у буде испод 10 одсто, држава се налази у најповољнијој зони. То подразумева да су јавне финансије стабилне, привреда довољно снажна, а приходи од пореза и доприноса омогућавају већи простор за раст пензија.

У том случају пензије се усклађују искључиво са растом просечних зарада у Србији.

Како би то изгледало у пракси?

Ако просечна плата током године порасте за 12 одсто, а инфлација буде 4 одсто, пензије би се повећале за пуних 12 одсто.

То значи да би примања најстаријих грађана расла много брже од трошкова живота. Пошто су зараде повећане 12 одсто, а цене само 4 одсто, пензионери би у том сценарију добили и реално повећање животног стандарда.

Другим речима, када привреда снажно расте, а удео пензија у БДП-у остаје низак, пензионери имају могућност да директно прате раст зарада запослених.

Други модел: "Швајцарска формула" дели раст плата и инфлацију

Други сценарио примењује се када учешће нето масе пензија у БДП-у износи између 10 и 10,5 одсто.

Тада на сцену ступа такозвана "Швајцарска формула".

Повећање пензија у овом случају рачуна се тако што половину чини раст просечних зарада, а другу половину инфлација, односно раст потрошачких цена.

На пример, ако су плате у привреди порасле 10 одсто, а званична инфлација износи 6 одсто, пензије би увећање износило 8 одсто.

Пензионери би тако добили половину раста плата и половину раста цена. Њихова примања би порасла више од трошкова живота, па би осим надокнаде инфлације остао и део повећања који подиже реалну куповну моћ.

Истовремено, држава не би морала да исплати пуни раст плата, већ би повећање било између раста зарада и инфлације.

Због тога овај модел представља неку врсту равнотеже између интереса пензионера и могућности државног буџета.

Трећи модел: Када пензије пређу 10,5 одсто БДП-а, прати се само инфлација

Трећи сценарио активира се када учешће расхода за пензије у БДП-у пређе 10,5 одсто, односно када се нађе изнад те границе, до законског максимума од 11 одсто.

Тада држава улази у зону у којој издвајања за пензије представљају већи терет за јавне финансије.

У том случају веза са растом зарада престаје и пензије се усклађују само са стопом инфлације.

Пример показује разлику.

Ако током једне године цене порасту 12 одсто, док плате због економске кризе порасту само 4 одсто, пензије би се повећале за 12 одсто.

На први поглед, то изгледа као веома велико повећање. Међутим, пензионери у том случају не би реално били богатији.

Њихова примања само би пратила раст цена како би се очувала постојећа куповна моћ.

Ако су, на пример, храна, струја, комуналне услуге и остали трошкови живота поскупели 12 одсто, повећање пензије од 12 одсто омогућило би пензионеру да задржи приближно исти ниво потрошње.

Дакле, овај модел представља својеврсни заштитни механизам од инфлације, али не доноси додатни раст животног стандарда.

Све зависи од учешћа пензија у БДП-у

Три сценарија зато дају потпуно различите резултате.

Ако је учешће пензија у БДП-у испод 10 одсто, пензије прате раст плата.

Ако је између 10 и 10,5 одсто, примењује се комбинација раста зарада и инфлације.

Ако пређе 10,5 одсто, пензије се усклађују само са инфлацијом, све до законског максимума од 11 одсто.

Због тога ће податак о учешћу нето масе пензија у БДП-у бити један од најважнијих показатеља за наредно повећање пензија.

Који модел ће важити од децембра?

Ове могућности предвиђене су Законом о пензијском и инвалидском осигурању, чије су релевантне одредбе уведене још 2019. године и и даље су на снази.

Који ће модел бити примењен за наредно усклађивање требало би да буде познато у наредним данима, док је почетак примене предвиђен за децембар 2026. године.

Уколико пензије буду повећане у складу са растом плата у привреди, како је претходно најављивано, то не би представљало потпуно нови начин обрачуна, већ примену једног од законом предвиђених сценарија.

"Швајцарска формула плус" везује пензије за стање економије

Суштина овог система јесте да се раст пензија више не одређује произвољно, већ се везује за конкретне економске показатеље.

Када привреда расте, зараде се повећавају, а удео пензија у БДП-у остаје низак, постоји већи простор да и пензије прате раст плата.

Када се издвајања за пензије приближе законској граници, систем уводи ограничење и повећање везује за инфлацију.

На тај начин покушава се направити равнотежа између два циља: да пензионери имају користи када привреда напредује, али и да раст пензија не угрози стабилност државних финансија.

Зато ће коначна рачуница за децембарско повећање зависити од економских показатеља, а пре свега од тога у којој се зони налази учешће нето масе пензија у БДП-у Србије.

Управо тај податак показаће да ли ће пензионере чекати модел који прати плате, класична „Швајцарска формула“ или усклађивање које прати само инфлацију.

(Блиц) 

Kada znaš za šta štediš, onda oročiš

SAZNAJ VIŠE INFORMACIJA

Препоручујемо

Економија

0 0

ДА ЛИ ПУЊАЧ ТРОШИ СТРУЈУ КАДА НЕ ПУНИ? Ово је одговор, постоји и један разлог за опрез

02. 09. 2026. у 12:43

Економија

0 0

АМЕРИЧКО ТРЖИШТЕ РАДА МЕЊА ИЗГЛЕД: Објављена листа 12 занимања која ће изгубити највише радника до 2035. године

02. 09. 2026. у 12:02

Економија

0 1

РАЧУНИ ПАДАЈУ И ДО 75 ОДСТО: Ово грејање све популарније у Србији

02. 09. 2026. у 11:30

Економија

0 1

ПРОПИСИ СЕ МОРАЈУ ПОШТОВАТИ: Ово морате да знате ако вршите грађевинске радове на кући, дограђујете објекат или реконструишете

02. 09. 2026. у 11:02

Svet

Tadić poručio Putinu: Očajan si, ako baciš nuklearnu bombu dobićeš 33 Černobila u Rusiji

2026-09-01 17:59:00

Svet

Strašno otkriće o ubici ružičaste kose: Masakrirao Japanku, a policija zanemela kad je videla šta je imao u stanu

2026-09-01 16:53:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације