ЈЕДИНИ СТЕ НАСЛЕДНИК, АЛИ: Смрт не значи да баш свако право и обавеза аутоматски прелази на наследнике

СТАН, кућа, аутомобил, новац на рачуну, али и одређена потраживања и дугови могу постати део заоставштине. Ипак, смрт не значи да баш свако право и обавеза аутоматски прелазе на наследнике. Закон Србије јасно разликује оно што је подобно за наслеђивање од права и обавеза које су нераскидиво везане за конкретну особу.

Фото: Herrmann Agenturfotografie / Alamy / Profimedia

Када неко каже „једини сам наследник“, често претпоставља да то значи да ће после оставинске расправе на њега прећи апсолутно све што је покојник имао.

У пракси ствари нису баш тако једноставне.

Закон о наслеђивању полази од тога да се наслеђује заоставштина, а њу чине права која су подобна за наслеђивање и која су оставиоцу припадала у тренутку смрти.

Управо реч „подобна“ прави огромну разлику, јер постоје права и обавезе које су толико везане за једну особу да њеном смрћу не прелазе једноставно на сина, ћерку, супружника или другог наследника.

Не улази баш све из куће у заоставштину

Закон чак прави занимљив изузетак код обичних предмета домаћинства.

Предмети мање вредности попут покућства, намештаја и постељине који служе свакодневним потребама потомака, брачног друга и родитеља оставиоца, ако су са њим живели у истом домаћинству, не улазе у заоставштину на класичан начин.

Они постају заједничка својина тих лица.

То значи да се на оставинској расправи не мора свака столица, постељина или комад обичног кућног намештаја делити као стан или новац на рачуну.

Нешто што сте сами створили можда уопште није оставиочево

Још занимљивија ситуација настаје када су потомци живели са оставиоцем и својим радом, зарадом или на други начин помагали да се његова имовина увећа.

Закон каже да део тог увећања који одговара њиховом доприносу не улази у заоставштину, већ припада потомку који је допринео стварању те вредности.

У пракси ово може постати веома важно код породичних домаћинстава, пољопривредних газдинстава или послова у којима су родитељи и одрасла деца годинама заједно улагали рад и новац.

Другим речима, чињеница да се нешто формално налази у имовини покојника не значи нужно да ће се цела његова вредност делити међу наследницима.

Личне обавезе могу да престану смрћу

Сличан принцип постоји и код уговорних обавеза.

Закон о облигационим односима прописује да смрћу дужника или повериоца обавеза престаје ако је настала управо због његових личних особина или личних способности.

Најједноставније речено: ако је суштина неке обавезе била да је изврши баш одређена особа због својих посебних способности или карактеристика, наследник не постаје аутоматски њена замена само зато што је наследио имовину.

Смрт зато не преноси сваки уговор и сваку обавезу по аутоматизму.

Али дугови могу да стигну заједно са станом и новцем

Ово је део који наследници много чешће превиде.

Наслеђивање није само добијање имовине.

Закон каже да наследник одговара и за дугове оставиоца, али до висине вредности наслеђене имовине.

Ако неко наследи имовину вредну 50.000 евра, а иза оставиоца постоје дуговања, његова законска одговорност за те дугове ограничена је вредношћу онога што је наследио.

Ако се наследства одрекао, за оставиочеве дугове не одговара.

Код више наследника постоји додатно правило, они према повериоцима солидарно одговарају, сваки до висине вредности свог наследног дела.

Зато се пре прихватања наслеђа не проверава само шта покојник поседује, већ и шта дугује.

Тестамент не значи да можете потпуно заобићи свакога

Још једна честа заблуда јесте да власник имовине може тестаментом једноставно да остави све једној особи и тиме потпуно искључи најближу породицу.

Српско наследно право познаје нужни део.

Међу нужним наследницима под законом прописаним условима налазе се потомци, усвојеници и њихови потомци, брачни друг, родитељи и одређени други сродници.

За потомке, усвојенике и брачног друга нужни део износи половину онога што би им припало по законском реду наслеђивања, док за друге категорије нужних наследника износи трећину њиховог законског дела.

Зато ни тестамент није увек последња реч.

А шта ако сте заиста једини наследник?

Ако нема других наследника који имају право на део заоставштине и ако сте једини позвани на наслеђе, можете наследити целокупну наслеђивању подобну заоставштину, али управо је последња реч кључна.

Не можете наследити оно што покојнику правно није припадало, оно што закон изузима из заоставштине или права и обавезе које због своје строго личне природе престају смрћу.

Истовремено, не треба заборавити ни другу страну медаље, наследство може са собом донети дугове.

Због тога питање које треба поставити на почетку оставинског поступка није само „шта ми припада?“. Понекад је много важније питати, шта тачно улази у заоставштину?

(Директно)

Препоручујемо

Економија

0 1

ЈЕДНА СТВАР ОБАРА ЗАХТЕВ: Мајке могу добити до 20.000 евра за кућу, али породица може да остане и без субвенције

21. 08. 2026. у 20:30

Економија

0 0

НОВА МИНИМАЛНА САТНИЦА: Најнижа цена рада неће бити иста сваког месеца

21. 08. 2026. у 15:16

Економија

0 0

КОНКУРС ОТВОРЕН У 15 ГРАДОВА: Држава тражи 17 инспектора, плата до 103.500 динара

21. 08. 2026. у 14:22

Економија

0 6

ПОПУСТ НА СТРУЈУ, ГАС И ГРЕЈАЊЕ: Рачуни могу да буду мањи и до 60 одсто, а ево ко има право на државне олакшице

21. 08. 2026. у 11:20

Društvo

Rusi spasili 50 srpskih kuća: Moskva objavila snimke kako gase požare u Srbiji

2026-08-21 10:38:00

Svet

Ivan u kućnom pritvoru čeka suđenje: Ima samo 14 godina i najmlađi je na listi terorista

2026-08-20 18:46:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације