КУПОВИНА СТАНА: Да ли је плата од 100.000 динара довољна за стамбени кредит - Ово је рачуница за стан од 100.000 евра

КУПОВИНА стана за већину грађана подразумева задуживање, због чега је пре тражења некретнине важно направити оквирну рачуницу и проверити колику би месечну рату кућни буџет могао да поднесе.

Фото: Fabio Balbi / Alamy / Profimedia

Једно од најчешћих питања јесте да ли особа са платом до 100.000 динара може да добије стамбени кредит довољан за куповину просечног стана. Јединствен одговор не постоји, јер банке кредитну способност процењују појединачно и према сопственим критеријумима.

Поред висине и редовности примања, проверавају се врста запослења, дужина радног односа, године клијента, постојећи кредити и подаци из Кредитног бироа. Због тога две особе са истом платом не морају да добију исти износ кредита.

Колика би била рата за стан од 100.000 евра?

Уколико некретнина кошта 100.000 евра, а купац обезбеди учешће од 20.000 евра, од банке би требало да позајми још 80.000 евра.

За потребе оквирног обрачуна узети су рок отплате од 30 година и фиксна номинална годишња камата од 4,15 одсто. Према таквој рачуници, месечна рата износила би приближно 389 евра, односно око 45.600 динара према тренутно доступном средњем курсу.

Особа са зарадом од 100.000 динара би за ову рату издвајала нешто мање од половине месечних примања. То, међутим, не значи да ће јој кредит аутоматски бити одобрен, наводи Мондо.

Реч је о информативном обрачуну који не укључује све трошкове повезане са кредитом и не представља понуду банке. Коначна рата зависи од уговорене каматне стопе, курса, рока отплате, осигурања и других услова.

Да ли је плата од 90.000 динара довољна?

Код плате од 90.000 динара, рата од око 45.600 динара заузела би нешто више од половине месечне зараде. Могућност одобрења таквог кредита зависила би од процене банке, постојећих задужења и износа који клијенту мора да остане након плаћања месечних обавеза.

Клијент без других дуговања могао би да има бољу кредитну способност од особе која прима већу плату, али већ отплаћује кеш кредит, користи кредитну картицу или има друге месечне обавезе.

Због тога се само на основу податка о заради не може поуздано утврдити колики ће кредит банка одобрити.

Краћи рок знатно повећава рату

Рок отплате директно утиче на висину месечне обавезе. Када би исти кредит од 80.000 евра био узет на 20 уместо на 30 година, рата би, према истим претпоставкама, порасла на приближно 491 евро, односно око 57.600 динара.

Краћи рок значи вишу рату, али и мањи укупан износ камате који се плаћа током отплате. Дужи рок смањује месечно оптерећење, али повећава укупан износ који ће клијент вратити банци.

Зато није довољно посматрати само висину рате. Потребно је проверити и колико ће кредит коштати до краја отплате.

Постојећа задужења могу да смање износ кредита

Банка приликом одлучивања не посматра само будућу рату за стан. У обзир узима и обавезе по постојећим кредитима, кредитним картицама, куповинама на рате и дозвољеном прекорачењу по текућем рачуну.

Чак и када кредитна картица или дозвољени минус нису искоришћени, њихов одобрени лимит може да утиче на процену кредитне способности. Начин обрачуна разликује се од банке до банке.

Због тога би грађани пре подношења захтева требало да провере податке у Кредитном бироу и распитају се да ли би гашење непотребног минуса или смањивање лимита на кредитној картици побољшало њихову кредитну способност.

Учешће није једини почетни трошак

Учешће представља део купопродајне цене који купац обезбеђује из сопствених средстава. Његова висина зависи од банке, врсте кредита и конкретне некретнине.

Ако би учешће износило 20 одсто, за стан вредан 100.000 евра купцу би било потребно 20.000 евра сопственог новца. Уколико је учешће мање, износ кредита и месечна рата биће већи.

Поред учешћа, потребно је рачунати и на трошкове процене некретнине, овере документације, уписа хипотеке, осигурања имовине и друге пратеће издатке.

Оквирна рачуница показује да плата од 100.000 динара може да буде довољна за разматрани модел кредита, али не представља гаранцију да ће захтев бити прихваћен. Коначну одлуку банка доноси тек након провере финансијског положаја клијента и документације за некретнину.

(Директно)

Препоручујемо

Економија

0 1

НЕКАДА СМЕ, А НЕКАДА - ЗАТВОРСКА КАЗНА: Која возила смете да претекнете преко пуне линије?

10. 08. 2026. у 14:38

Економија

0 1

САКУПЉА ОНО ШТО СВИ БАЦАЈУ И МЛАТИ ПАРЕ: Пензионер сваког викенда заради до 80 евра - Нећете веровати од чега!

10. 08. 2026. у 13:37

Економија

0 9

ИСПЛАТИВ ПОСАО: Ево чиме се баве пензионерке и узимају добар новац - Ради се од куће и креативно је!

10. 08. 2026. у 12:32

Економија

0 0

ПОСТОЈИ ДОБАР РАЗЛОГ: Зашто нешто кошта 999, а не 1.000 динара, одговор даје - наш мозак!

10. 08. 2026. у 12:10

Ekonomija

Računi za struju rastu sa vrućinama: Stručnjaci otkrivaju kako da rashladite dom i uštedite novac

2026-08-05 09:59:00

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације