Зашто Трамп погоршава глобалну енергетску кризу? Иран отпоран на блокаду и бомбардовање

САД су пооштриле контролу над извозом енергије из Персијског залива новом поморском блокадом иранских залиха, ризикујући нове шокове за већ крхка глобална тржишта.

PROFIMEDIA / IMAGO / imago stock&people

Чини се да је циљ овог потеза повећање притиска на Техеран након неуспешних покушаја да се обезбеди дипломатски повратак након застоја у америчко-израелској кампањи бомбардовања. Међутим, то је оставило америчке савезнике у неизвесности и изазвало оштар одговор Кине, која је издала прикривена упозорења у вези са америчким поморским активностима.

Централна команда САД објавила је блокаду усмерену на бродове који путују до и из иранских лука у Персијском и Оманском заливу, која ступа на снагу у понедељак. Ограничења, како је саопштено, „биће непристрасно примењена против бродова свих земаља“, иако даљи оперативни детаљи остају нејасни.

Председник Доналд Трамп је описао меру као покушај да се заустави „сви бродови који покушавају да уђу или напусте Ормуски мореуз“ - витални коридор који повезује два водена тела и камен темељац глобалне трговине енергијом.

Иран је узвратио на америчко-израелске нападе крајем фебруара ефикасним ограничавањем транзита кроз мореуз, блокирањем пошиљки везаних за оно што сматра „непријатељским“ земљама, наметањем путарина бродовима из „неутралних“ земаља и дозвољавањем слободног пролаза за „пријатељске“.

Док су амерички званичници оптуживали Техеран за кршење слободе пловидбе, Трамп је предложио да Вашингтон уведе сопствени систем наплате путарина. Раније у сукобу, америчке санкције иранској нафти су ублажене како би се ублажио ударац на глобална тржишта. Нова блокада мења тај приступ, појачавајући економски рат против Ирана, а истовремено додатно поткопавајући снабдевање економија зависних од увоза.

ШТА ИРАН ТРАЖИ БЛОКИРАЊЕМ ОРМУСКОГ МОРЕУЗА?

Шира ратна стратегија Техерана комбинује отпорност на бомбардовање са растућим економским трошковима за САД и њихове савезнике. Поред ограничавања поморског саобраћаја, иранске снаге су циљале америчке војне базе у арапским државама и кључну енергетску инфраструктуру, укључујући рафинерије, постројења за утечњавање гаса и саудијски цевовод који омогућава извоз сирове нафте да заобиђе Ормуски мореуз.

Ирански платни систем је осмишљен да ослаби амерички финансијски левериџ, захтевајући поравнање у јуанима или криптовалутама. Иран, Русија и друге санкционисане државе годинама граде инфраструктуру како би заобишле финансијске канале које контролише Запад. Техеран види континуирану контролу над Ормузом као начин да надокнади штету нанесену Ирану.

Овај приступ је имао одређени утицај. Прошле недеље, Трамп је најавио прекид ватре и спремност да настави преговоре усклађене са елементима Техерановог предложеног оквира за окончање сукоба. Међутим, индиректни разговори које је Пакистан организовао током викенда нису довели до пробоја.

Како је рекао потпредседник САД Џ. Д. Венс: „Оно што смо овде дали је прекид ватре. Престали смо да бомбардујемо земљу. Оно од чега очекујемо да Иранци одустану је поновно отварање Ормуског мореуза.“

КАКАВ ЈЕ БИО НЕПОСРЕДНИ ЕФЕКАТ НА ТРГОВИНУ НАФТОМ?

Цена нафте марке Brent порасла је изнад 100 долара по барелу након Трампове почетне објаве блокаде пре него што је пала испод психолошки важног прага.

Бродарске компаније и трговци енергијом сада се „труде да разумеју ситна слова“ америчких мера, према Блумбергу, а многи су наводно обуставили операције док механизми спровођења не постану јаснији.

Међутим, неколико танкера који су раније били повезани са иранским транспортом нафте – укључујући најмање један у власништву кинеске фирме – наставили су да пролазе кроз Ормуски мореуз, што потенцијално представља рани тест америчке одлучности већ у уторак. Међутим, ниједан брод са активним транспондерима није наводно изашао из Оманског залива откако је блокада ступила на снагу.

Трамп је тврдио да САД, као главни извозник нафте, имају користи од додатне продаје и да нису толико заинтересоване за отворени Ормуски мореуз као Кина. Пекинг је осудио америчку блокаду, сигнализирајући своју намеру да одржи енергетску сарадњу са Ираном.
-Наши бродови се крећу у и из вода Ормуског мореуза, рекао је у понедељак кинески министар одбране Донг Џун. „Имамо трговинске и енергетске споразуме са Ираном. Поштоваћемо их и очекивати од других да се не мешају у наше послове. Иран контролише Ормуски мореуз и он је отворен за нас.“

Прошле недеље, Русија је користила војну пратњу да заштити свој извоз нафте који пролази кроз Ламанш, што су неки британски медији назвали понижењем за Лондон. Кина такође има могућност да прати танкере ако је потребно.

-Осим ако САД не желе да започну рат са Кином – када не могу ни да се носе са ратом са Ираном – то је избор који они треба да направе, рекао је популарни политички коментатор Карл Жа за РТ. „Не мислим да би чак ни администрација Доналда Трампа била толико глупа.“

Шефица ЕУ за спољну политику и безбедност, Каја Калас, изразила је збуњеност због блокаде, рекавши: „Није сасвим јасно какве ће акције предузети САД.“ Додала је да Брисел тежи повратку на услове пре сукоба без ограничења која би наметала било која страна.

Саудијска Арабија позвала је Вашингтон да одустане од блокаде и настави преговоре, забринута да би Иран могао даље ескалирати циљањем бродских рута попут Баб ал-Мандеба преко својих савезника Хутија, према писању Волстрит журнала.

Израел је, у међувремену, подржао потез САД. Премијер Бенјамин Нетањаху изјавио је да Вашингтон и Западни Јерусалим остају „у сталној координацији“, одбацујући спекулације о било каквом раздору са САД.

ШТА РУСИЈА КАЖЕ?

Кремљ је одбио да пружи детаљан коментар, а портпарол Дмитриј Песков је навео недостатак јасноће о томе како ће се блокада спровести. Москва претпоставља да ће утицај на глобална тржишта бити негативан.

Раније критикујући спољну политику Трампове администрације, руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да Американци „желе да преузму контролу над свим рутама“ за глобалну трговину енергијом.

Пекинг је наводно радио иза затворених врата како би приморао САД и Иран да ступе на снагу прекида ватре. Међутим, руски аналитичари се питају да ли би блокада утицала на кинески приступ кризи.

-Покушај хапшења кинеских танкера и покретања ескалације могао би се озбиљно обити о главу Трампу, рекао је за Lenta.ru Малек Дудаков, стручњак за спољну трговину САД. „Он је у суштини изгубио своје претходне трговинске ратове са Кином и био је приморан на уступке. Уништавање односа са Индијом након самог потписивања трговинског споразума било би исто као потписивање сопствене смртне пресуде.“

ДА ЛИ ЈЕ ОВО САМО ТРАМПОВ ПОСТУПАК?

Трамп је широко критикован због уношења даље нестабилности у међународне односе својим конфронтационим приступом, посебно према Ирану. Његов досије укључује убиство генерала Касема Сулејманија 2020. године и подршку израелским нападима на иранску нуклеарну инфраструктуру прошле године.

Истовремено, америчка тешко наоружана подршка глобалној слободи пловидбе дуго се сматрала себичном, сличном подршци Британске империје у 19. веку. Лондон је силом згњечио царску Кину како би обезбедио кинеско тржиште за трговину опијумом коју је Пекинг настојао да забрани.

Трампове поморске блокаде Венецуеле, Кубе, а сада и Ирана, само проширују дугогодишњу политику усмерену на ускраћивање трговинских могућности нацијама које Америка жели да потисне.

(rt.com)

БОНУС ВИДЕО - АНГЕЛИНА ТОПИЋ ЗА "НОВОСТИ": Прва реакција после светске медаље

Препоручујемо

Свет

0 0

Трампова блокада без ефекта: Танкери под америчким санкција пролазе кроз Ормуз

14. 04. 2026. у 18:10

Свет

1 6

ТРАМП ИЗДАО НАРЕДБУ Хаос тек наступа: Амерички ЦЕНТЦОМ најавио да ће од сутра блокирати Ормуски мореуз

12. 04. 2026. у 23:33

Свет

0 1

АКО ИРАНСКЕ ЛУКЕ БУДУ НАПАДНУТЕ... Пуковник Золфакари објаснио шта ће десити у региону

13. 04. 2026. у 19:45

Свет

0 12

ИРАНЦИ НАПАЛИ АМЕРИЧКЕ РАЗАРАЧЕ, ОНИ ПОБЕГЛИ: Бродови морнарице САД ушли па изашли, па брже боље изашли из Ормуза (ВИДЕО)

12. 04. 2026. у 17:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације