Економија

ЈЕДНА СИТНИЦА КОЈУ РЕДОВНО КУПУЈЕМО НАС УНИШТАВА ФИНАНСИЈСКИ: Продавци је често нуде и на томе зарађују четвороструко

Ана Ђокић

17. 12. 2025. у 11:13

ДА ли сте приметили да сте од касирке некад морали да их тражите или узмете сами испод касе, а последњих месеци само вас нуткају иако виде да у рукама држите цегер.

ЈЕДНА СИТНИЦА КОЈУ РЕДОВНО КУПУЈЕМО НАС УНИШТАВА ФИНАНСИЈСКИ: Продавци је често нуде и на томе зарађују четвороструко

Куповина у Србији већ годинама не пролази без једног питања које се понавља као аутоматска реченица: „Да ли вам треба кеса?“

Некада је то била формалност, бесплатна услуга која се подразумевала. Данас, то је ставка која зависи од величине продавнице, политике ланца, врсте производа и - све чешће - страха купаца да ће на крају платити више него што су планирали.

Трговци објашњавају да су ове цене део европског тренда смањивања једнократне пластике. Међутим, у пракси, наплата кеса постала је неочекивано значајан приход — и једнако неочекивано оптерећење за потрошаче.

У истим маркетима где некада нисте ни застајали код касе, сада се пребројавају ситни трошкови: кесе од 10 до 20 динара, чвршће кесе до 30 динара, естетске кесе у тржним центрима чак и више. У продавницама гардеробе, цена обично не пада испод 20 динара, а за брендиране папирне кесе купци из џепа издвајају колико и за мале кућне потрепштине.

"Платила сам кесу више него јабуке"

На паркингу једног супермаркета у Сремској Митровици, жена у четрдесетим премешта поврће из кесе у гепек. Кеса кошта 20 динара.

- То је био тренутак кад сам рекла — довољно. Нећу да купујем кесе. Ситница је, али ако плаћаш сваки други дан, сабере се. А више није ни квалитетно — пукне пре него што дођем до аута.

Није једина. Александар из Руме, који свакодневно путује на посао, показује изгужвану платнену торбу:

- Некад ми је то било смешно, људи чувају кесе као да су злато. А сад — па шта да радим? Не дам више 20 динара за нешто што бацим после пет минута.

Посебно упечатљива је прича баке из Лаћарка, која се сећа времена када је наплата кеса била незамислива, као и давних најава да ће „пластичне кесе нестати из продавница“.

- Сећам се када су говорили да ће пластика нестати, да ће све бити еколошки. А ево — кесе још ту, само много скупље. Кад купујем нешто мало за унуке, фигурице или чоколадице, питају ме треба ли ми кеса. Мене прође језа… Знам да ће бити 30 динара. А у пензији, верујте, и 10 и 20 и 30 динара значе.

Она додаје да јој се дешава да потроши више на кесу него на ситницу коју је купила.

Трошкови које ретко примећујемо — док не урадимо математику

Ако потрошач купи кесу свака два дана, месечно потроши око 300 динара. Годишње, најмање 3.600.

Ако купује за породицу, или више кеса одједном — и преко 5.000.

Наравно, то је износ који се лако превиди, јер се наплата догађа „по 15 или 20 динара“, али када се сабере број куповина, број рачуна, број оних ситуација када заборавимо цегер — цифра постаје изненађујуће висока.

У једној продавници гардеробе, забринута жена на каси одбија да узме кесу јер „неће да плаћа 30 динара за папир који ће да се поцепа док не стигне до кола“.

- Ако купујем нешто од 5.000 динара, па у реду. Али кад купим две чарапе и питају ме за кесу од 30 динара — имам осећај да ме неко зеза - каже.

А колика им је набавна цена?

Званичне бројке су пословна тајна, али економисти процењују да је набавна цена по кеси између два и пет динара, док продајна износи од 10 до 30 динара.

То значи да сваки комад може донети профит од 10 до 20 динара.

Ако само 100.000 купаца месечно узме по једну кесу — приход је између милион и два динара, и то без икаквих додатних трошкова, јер су кесе већ део редовне логистике ланаца.

Једна Митровчанка каже да је годинама чувала кесе у фиоци, али да данас ни то више није опција.

"Све пуцају. Мислим да су тање него пре"

- Раније сам накупила сто кеса, па користим кад треба. Данас, шта да накупим? Све пуцају. Мислим да су тање него пре.

Цена кесе можда делује као тривијалност, али заправо је постала симбол нечег много већег: наглог преласка потрошачког друштва у фазу у којој се свака ситница монетизује, а купци науче да је све — од пластичног омота до папира — роба која има цену.

Некада се кеса није примећивала. Данас, она је ставка на рачуну која изазива нервозу, шалу или револт. За једне је то мотивација да увек носе цегер, за друге подсетник да је поскупљење постало део свакодневице, које се не мери само преко хране, горива и струје — већ и преко најобичнијег комада пластике.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО:

МАЈОНЕЗ ЈЕФТИНИЈИ 20% – ШПАГЕТЕ СА 110 НА 82! Велико снижење цена у Зрењанину

17. 12. 2025. у 11:36

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

НИКО ИЗ СРБИЈЕ НЕЋЕ ИЋИ У БРИСЕЛ ПРВИ ПУТ У 14 ГОДИНА Вучић: Штитим интересе наше земље, спрема се велики сукоб

Политика

7 40

НИКО ИЗ СРБИЈЕ НЕЋЕ ИЋИ У БРИСЕЛ ПРВИ ПУТ У 14 ГОДИНА Вучић: Штитим интересе наше земље, спрема се велики сукоб

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић изјавио је да сутра неће отићи у Брисел на самит ЕУ-Западни Балкан јер сматра да мора да штити интересе Србије и додао да ће Србија свакако наставити европским путем.

16. 12. 2025. у 19:58

ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне

Суђења

0 4

ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне

СРЕЋКО Стефановић (22), Саша Станковић (22) и Далибор Петровић (24) оглашени су данас кривим у Вишем суду у Београду за тешко убиство Станимира Брајковића (74) на безобзиран и насилнички начин у затвору Падинска Скела почетком фебруара 2024. године. Овом првостепеном пресудом Стефановић је осуђен на 19 година затвора, а Станковић и Петровић на по 18 година.

11. 12. 2025. у 16:22