ОПАСНА ОТПАД У ДОМАЋИНСТВУ: Да ли знате какве последице остављају толике хемикалије и средства за чишћење?

Средства за чишћење, козметички препарати, термометри, боје и лакови, разређивачи, скидачи боја, лепкови, хемијски заштитни производи, средства за аутомобиле … Нема домаћинства у Србији који нешто од овога нема у кући. Шта више већину ових хемикалија редовно користе и купују.

Фото Shutterstock

Ретки су, међутим, они који читају ознаке на овим производима. Многи се нису ни потрудили да обрате пажњу на то шта те хемикалије садрже и да ли су и колико опасне. Још мањи број је оних који знају шта урадити са испражњеном амбалажом. На жалост, она у 90 одсто случајева заврши у „обичном“ контејнеру са осталим комуналним отпадом.

Опасност која прети због оваквог потеза има несагледиве размере. Угрожена је животна средина, а самим тим и здравље људи. Зато и не чуди што се кућни опасан отпад дефинише као отпад или комбинација отпада која представља потенцијалну опасност за људе или друге живе организме због тога што је овакав отпад: неразградив или инертан у природи, може да се увећа биолошким путем, може бити смртоносан и може узроковати кумулативне ефекте штетне по здравље. Узмимо само пример термометра или штедљивих сијалица. Они у себи садрже живу и у случају да се неки од ових предмета разбије, она представља велику опасност, посебно ако доспе у организам човека или животиње. Жива може да изазове велике и озбиљне последице по здравље попут оштећења централног нервног система, јетре или бубрега.

Опасан кућни отпад класификован је на основу запаљивости, корозивности, реактивности, токсичности и канцерогености. Због тога је веома важно његово правилно одлагање. Спречавање загађења овом врстом отпада највећи ефекат има само онда када је одвојено прикупљен. Ту, међутим, настаје проблем. У Србији скоро да нема посебних места за одлагање и прикупљање опасног кућног отпада, па празне боце од козметичких препарата и кућне хемије, или канте са остацима боја и лакова заврше у контејнерима за одлагање комуналног отпада.

Према Програму управљања отпадом у периоду од 2022-2031. године Србија планира да у свакој општини има по један центар за сакупљање ове врсте отпада. Пре тога је, међутим, потребно изградити инфраструктуру. Неопходно је успоставити мрежу центара за сакупљање отпада широм земље за разни комунални отпад, укључујући опасни отпад из домаћинства. План је да се изгради по један центар за сакупљање отпада у свакој општини и један центар за сакупљање опасног отпада из домаћинства. То би омогућило одвојено сакупљање рециклабилних материјала и посебног отпада из домаћинства. Ове локације би имале адекватно особље за прихват опасног отпада из домаћинства, а сакупљени отпад би се редовно испоручивао оператерима за упављање отпадом који имају одговарајуће дозволе или регионалним складиштима опасног отпада. До 2029. године Србија би требало да успостави одвојено сакупљање фракција опасног отпада које производе домаћинства.

Овоме, међутим, претходи још неколико неопходних корака да би се успостави систем управљања хемикалијама по принципима ЕУ.

Листа треба да се ажурира на пола године

Листа кандидата супстанци које изазивају забринутост, према закону, треба да се ажурира на сваких шест месеци.

Фирме које производе или увозе производе који садрже штетне супстанце у концентрацији изнад 0,1 масеног % производа, законски су обавезни да информишу све снабдеваче у ланцу снабдевања о присуству те супстанце у производу и како да га користите безбедно. Такође, и потрошачи морају да буду информисани, али да би се то остварило, сами потрошачи би требало да имају свест о томе да траже и читају те податке.

Све то нас враћа на почетак. Прописи и закони о одлагању опасног кућног отпада не могу се поштовати у потпуности пре него се прецизно одреди шта све потпада под ову врсту отпада. Редовним ажурирањем листа кандидата супстанци које изазивају забринутост, мења се и листа свега што спада у опасан кућни отпад. Да бисмо живели у здравијој средини, морамо водити рачуна о томе шта користимо у домаћинству, шта купујемо и што је још важније где и како одлажемо искоришћена средства.

Препоручујемо

Економија

0 1

"НОВОСТИ" САЗНАЈУ: До 16 часова предато 110.792 захтева за легализацију

11. 12. 2025. у 16:05

Економија

0 0

ДИНА КАРТИЦА ЈОШ СИГУРНИЈА: Народна банка Србије применила најновија технолошка решења

11. 12. 2025. у 14:22

Економија

0 0

ОПРЕЗ И ЗБОГ НАФТЕ: Народна банка Србије задржала референтну каматну стопу на ниво од 5,75 одсто

11. 12. 2025. у 14:01

Економија

0 0

ОВДЕ НИКАКО НЕ КУПУЈТЕ: Пронађени тешки метали у порцеланским шољама из Србије

11. 12. 2025. у 11:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације