ПОСАО ЗЛАТА ВРЕДАН: Цена овог производа иде и до 5.000 евра - Србија идеално поднебље за њега
ДУБОКО испод шумског тла, на местима где се укрштају влага, стара стабла и специфичан састав земљишта, крије се један од највреднијих природних ресурса Србије, тартуф.
Фото: Д. Миловановић
Ова јединствена гљива, цењена у гастрономији широм света, постала је предмет потраге искусних тартуфара, али и све већег интересовања домаћих и страних тржишта.
Шумско благо које не може да се узгаја вештачки
Иако постоји више стотина врста, само десетак тартуфа је јестиво, а они најквалитетнији – бели и црни – формирају се у строго одређеним условима. Расту под земљом, најчешће уз корење храста, тополе и леске, и зато их је готово немогуће вештачки узгајати. Њихов интензиван мирис природно привлачи свиње, док су пси обучени специјално за потрагу на терену.
Управо та реткост и специфична арома, која брзо испари након вађења, чине тартуф једним од најскупљих гастрономских деликатеса.
Фото. Принтскрин Youtube
Србија – неоткривени рај за тартуфе
Иако се европске земље попут Италије и Хрватске деценијама брендирају као препознатљиве регије тартуфа, Србија тихо гради репутацију скривеног лидера. Шуме око река Јасенице, Караша, Босута, Лугова, подручје Делиблатске пешчаре, Обедске баре, али и планине попут Рудника, Космаја, Фрушке горе и Опленца, обилују идеалним стаништима.
Тартуфари тврде да су домаћи тартуфи посебног квалитета – интензивног мириса и укуса који се често упоређује са најцењенијим европским примерцима. Сезона зимског белог тартуфа управо је у пуном јеку, а берачи свакодневно обилазе терен у потрази за примерцима који на тржишту могу достићи и до 5.000 евра по килограму.
Домаћи сакупљачи годинама развијају продајне канале, па значајан део рода завршава у Истри и на чувеним италијанским пијацама тартуфа. Поред свежих гљива, све више произвођача бави се прерадом – од паштета и уља до смрзнутих тартуфа, што отвара додатне изворе прихода.
Држава такође увиђа потенцијал: тартуфи спадају међу производе са највећом економском вредношћу по квадратном метру, што их сврстава у једну од најперспективнијих нишних грана пољопривреде.
Кина као ново тржиште – шанса или изазов?
Споразум о слободној трговини са Кином, који је ступио на снагу 2024. године, отворио је врата српским тартуфима ка огромном азијском тржишту. Ипак, стручњаци упозоравају да Кина већ предњачи у производњи гљива, па би фокус требало да остане на европским и америчким купцима који траже квалитет, аутентичност и проверено порекло.
Фото: Д. Миловановић
Шта је потребно за светски успех?
Пут до премиум бренда захтева професионализацију. Стручњаци истичу неколико кључних корака:
– сертификација квалитета и јасно означавање порекла,
– строга контрола хигијене и откупних ланаца,
– улагање у маркетинг и брендирање „српског тартуфа“,
– развој плантажа са микоризираним садницама, које омогућавају стабилнији и одрживији принос.
Плантажни узгој већ даје резултате у свету, а стручњаци верују да би Србија, уз правилна улагања, у наредних десет година могла постати један од препознатљивих извозника тартуфа.
Цене тартуфа варирају – црни тартуф слабијег квалитета продаје се за 50 до 100 евра по килограму, док се бели, најређи и најцењенији, креће од 800 до 2.000 евра. Врхунски примерци, ретки и савршено формирани, достижу и до 5.000 евра по килограму, што ову гљиву чини једним од најпрофитабилнијих природних ресурса региона.
Србија се тако постепено позиционира као неоткривена сила у свету тартуфа. Ако искористи тренутни моментум – уз паметне стратешке одлуке, стандардизацију и снажан маркетинг – „српски тартуф“ могао би ускоро постати бренд који ће се ценити широм света, баш као што се данас вреднују његови истарски или италијански рођаци.
(бизпортал)
БОНУС ВИДЕО: УЛОЖИТЕ ПАМЕТНО НОВАЦ ИЗ СЛАМАРИЦЕ : Инвестирајте у само један квадрат
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)