НАРОДНА БАНКЕ СРБИЈЕ ПРЕЛОМИЛА: Колика ће бити референтна каматна стопа у наредном периоду

ИЗВРШНИ одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 5,75 одсто, као и да на непромењеним нивоима задржи каматне стопе на депозитне (4,5 одсто) и кредитне олакшице (7,0 одсто).

Фото З. Јовановић

Како се наводи на сајту НБС, приликом доношења овакве одлуке, Извршни одбор је истакао да су централне банке широм света, па и Народна банка Србије, и даље суочене са израженом неизвесношћу у погледу протекционистичких мера водећих светских економија и њиховог утицаја на инфлацију и привредни раст својих економија.

"Преовлађују оцене да је у таквим околностима брзина опадања глобалне инфлације и даље неизвесна, док ће привредни раст највероватније бити нижи због поремећаја у трговинским токовима и ланцима производње, као и глобално повећане аверзије према ризику, уз негативан утицај на инвестиције и потрошњу. Поред тога, домаћа инфлација зависи од кретања на светским робним и финансијским тржиштима, која и даље карактерише висок степен волатилности. Иако су светске цене примарних производа, а пре свега нафте, ниже због очекиваног споријег раста светске економије, неопходна је опрезност, јер би повећани трошкови производње у условима раста царина могли деловати инфлаторно", кажу у НБС.

Извршни одбор је имао у виду и да је Европска централна банка у јуну наставила да ублажава монетарну политику, што би требало да се одрази на повољније услове евроиндексираног задуживања код нас, док се, према садашњим најавама, може оценити да ће Систем федералних резерви (ФЕД) бити опрезнији у ублажавању монетарне политике.

На такве одлуке ФЕД-а могла би утицати појава појачаних инфлаторних притисака услед увођења додатних царина, што би се могло одразити и на токове капитала према земљама у успону.

Цене појединих прехрамбених сировина на светским берзама (какаоа и кафе), које су недавно достигле рекордни ниво, уз ефекте прошлогодишње суше, деловали су на цене хране на домаћем тржишту претходних месеци, али би ситуација требало да се стабилизује с доласком нове пољопривредне сезоне, наводе у НБС.

"Инфлација у мају успорила на 3,8 одсто"

У складу са очекивањима Народне банке Србије, међугодишња инфлација је наставила да се креће у границама циља и у мају је успорила на 3,8 одсто.

Како се наводи, успоравање инфлације од почетка године резултат је смањења доприноса цена енергената и цена услуга, док је допринос цена хране повећан.

На попуштање инфлаторних притисака указује и базна инфлација, која је у мају успорила на 4,6 одсто међугодишње, као и друге мере инфлације.

"Инфлација би на сличном нивоу требало да се задржи до средине ове године, а затим да настави да успорава и да се крајем године приближи централној вредности циља од три одсто, што је ниво око кога ће се кретати до краја хоризонта пројекције. Таквом кретању инфлације највише ће допринети и даље рестриктивни монетарни услови, нижа увозна инфлација, снижене светске цене енергената, као и нова пољопривредна сезона под претпоставком да буде просечна. Смањењу инфлације доприносиће и очекивано кретање реалних зарада у складу с растом продуктивности, што би требало да допринесе даљем успоравању базне инфлације и њеном приближавању укупној инфлацији", пише на сајту НБС.

Према проценама Републичког завода за статистику, бруто домаћи производ у првом тромесечју ове године био је виши за 2,0 одсто, међугодишње посматрано, а на његов спорији раст од очекиваног утицали су фактори из међународног окружења, али и домаћи фактори, који су се пре свега одразили на спорији раст услужних сектора.

Према доступним подацима за трговину и туризам, ситуација се ни у априлу није поправила, док је, када је реч о индустрији, раст од 2,4 одсто међугодишње водила прерађивачка индустрија, где се виде ефекти раста инвестиција у аутомобилску индустрију.

Извршни одбор очекује да ће у наставку године убрзати економска активност, чему ће првенствено допринети започето убрзање производње у аутомобилској индустрији, затим активирање нових капацитета у енергетици, као и реализација инфраструктурних пројеката предвиђених програмом "Србија Експо 2027".

Подршку привредном расту, који се за ову годину процењује на 3,5 одсто, пружа и раст кредитне активности према сектору привреде и становништва од преко 10 одсто међугодишње, који је резултат претходног ублажавања монетарне политике Народне банке Србије и Европске централне банке.

Блиц

Препоручујемо

Економија

0 0

ХРВАТСКИ ИНДЕКС: Свуда по Хрватској несташица горива! Нема ни у Загребу

23. 03. 2026. у 19:34

Економија

0 0

НАКОН ТРАМПОВЕ НАЈАВЕ О СМИРИВАЊУ РАТА СА ИРАНОМ: Цена злата око 4.430 долара по унци

23. 03. 2026. у 19:10

Економија

0 0

БЕОГРАДСКА БЕРЗА ПРОМЕТОВАЛА 17,78 МИЛИОНА: Ево ко се нашао на листи добитника

23. 03. 2026. у 18:23

Економија

0 0

ВЛАДА ПОВЕЋАЛА ЦЕНУ ДИЗЕЛА ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ: Ево колико ће их сада коштати

23. 03. 2026. у 18:03

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације