У ОВА ТРИ СЛУЧАЈА НЕЋЕТЕ ДОБИТИ ДИНАР НА БОЛОВАЊУ: Они су ригорзни по питању одсуства са посла
СВАКО ко је болестан и не може да ради углавном добија пуну плату – то је регулисано Законом о наставку исплате зарада. Ово важи када је радник спречен да обавља посао због болести, објашњава Александар Бредерек, адвокат специјализован за радно право из Берлина.
Фото Shutterstock
Услов је да запослени није крив за болест. Право на исплату траје до шест недеља, након чега, у већини случајева, здравствено осигурање преузима исплату накнаде – тзв. Плаћање за боловање (Кранкенгелд).
Последњих недеља се расправљало о предлогу да запослени не примају плату за прва, па чак и прва три дана боловања. Међутим, многи људи не знају да то у неким случајевима већ није загарантовано - чак ни са лекарским уверењем.
Ево три конкретна примера:
Започињање новог радног односа Право на наставак исплате зараде настаје тек након четири недеље непрекидног запослења, објашњава Бредерек. То значи да, ако се особа разболи у првом месецу од новог посла, углавном нема право на плату током тих дана.
Уместо тога, може да захтева боловање преко здравственог осигурања – у износу од 70 одсто бруто, али не више од 90 одсто нето зараде.
Ново обољење са истом дијагнозом
Ако се радник у одређеном року поново разболи од исте болести, право на исплату зараде постоји само ако: између две „епизоде“ болести у којој није био болестан са истом дијагнозом прође најмање шест месеци, или ако је прошло најмање 12 месеци од појаве прве болести.
Уколико један од ових услова није испуњен, плаћање преузима здравствено осигурање. Послодавац може питати која је дијагноза за боловање, али запослени није обавезан да то открије – и најчешће му се саветује да то не уради, каже Бредерецк.
Послодавац се може обратити здравственом осигурању да провери да ли је боловање повезано са претходним, што може укључивати и Службу здравственог осигурања (МДК).
Сумња послодавца у валидност боловања
Уколико послодавац сумња у оправданост боловања, може затражити стручно мишљење од МДК. Али ово, каже Бредерек, често није довољно ефикасно. Тежа мера је обустава исплате зарада док се не докаже оправданост боловања.
Ако дође до спора, запослени мора да тужи послодавца за неисплаћене зараде, а послодавац мора „протрести доказну тежину“ боловања. Просте сумње нису довољне – потребни су конкретни показатељи, нпр. да је запослени отпочео боловање одмах по отказу и да оно траје тачно до истека отказног рока или ако је претходно запретио да ће „ићи на боловање”.
Ако суд прихвати сумњу, запослени мора да ослободи лекаре обавезе чувања поверљивости, а суд се тада ослања на њихово сведочење о стварној неспособности за рад.
Препоручујемо
ЕКОНОМСКИ НАПРЕДАК АРАНЂЕЛОВЦА: Плате готово утростручене, незапосленост доста смањена
12. 03. 2026. у 10:43
АМЕРИКАНЦИ ПИШУ: Србија прва набавила хиперсоничне балистичке ракете у Европи, револуција у повећању ватрене моћи (ФОТО)
ФОТОГРАФИЈЕ које приказују ловачки авион МиГ-29 Ратног ваздухопловства Србије са две балистичке ракете CM-400AKG кинеске производње указују на то да је Србија постала други страни корисник овог типа ракета, што значајно мења раније веома ограничене ударне могућности ових авиона, пише амерички специјализовани магазин "Милитари воч" у тексту под називом "Прве хиперсоничне балистичке ракете у Европи: Српски ловци МиГ-29 интегрисали кинеско наоружање за револуционарно повећање ватрене моћи".
11. 03. 2026. у 16:26
ХАОС У ЦРНОГОРСКОМ ПАРЛАМЕНТУ: Прекинута седница, посланици ДПС-а опколили сто председавајућег
СЕДНИЦА Скупштине Црне Горе прекинута је данас након што је председавајући у том моменту потпредседник парламнета Борис Пејовић (ПЕС) одузео реч посланици опозиционе Демократске партије социјалиста Александри Вуковић Куч.
11. 03. 2026. у 17:06
"У ХРВАТСКОЈ ИРАНСКА ТЕРОРИСТИЧКА ЈАЗБИНА" Милановић љут на Израелца: "Брацо, ово је Загреб - не Тел Авив!"
ПРЕДСЕДНИК Хрватске Зоран Милановић коментарисао је наводе израелског амбасадора Герија Корена да се усред Загреба налази терористичка јазбина у иранској амбасади.
11. 03. 2026. у 13:59
Коментари (0)