"КАО ШТО ЈЕ НАЈАВИО ПРЕДСЕДНИК" Весић: Мађарска, Србија, Северна Македонија и Грчка потписују заједничку изјаву о изградњи брзе пруге

ДЕОНИЦА брзе пруге Нови Сад – Суботица биће пуштена у саобраћај 24. новембра, а дан раније Мађарска, Србија, Северна Македонија и Грчка потписаће заједничку изјаву о изградњи брзе пруге од Будимпеште до Атине, односно Патре, изјавио је министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.

Фото: Новости

- Брза пруга кроз Србију, као део будуће брзе железнице од Мађарске до Грчке налази се на европској мрежи пруга. Као што је најавио председник Србије Александар Вучић, дан пре пуштања у саобраћај нове деонице од Новог Сада до Суботице - Мађарска, Србија, Северна Македонија и Грчка потписаће заједничку декларацију о изградњи брзе пруге од Будимпште до Атине, односно Пиреја и Патре - рекао је Весић за ТВ Пинк.

Он је подсетио да ће након пуштања нове деонице, укупна дужина брзе пруге на северу земље бити 184 километара, те да ће се од Београда до Суботице путовати 70 минута. Очекује се да мађарски партнери свој део пруге, од границе до Будимпеште, дуг 166 километара, заврше до краја наредне године.

- Тада ћемо имати брзу железничку везу од Београда до Будимпеште којом ће се стизати за два сата и 45 минута - рекао је Весић.

У складу са уговором о изградњи брзе пруге Београд – Ниш, дуге 230 километара, Влада Србије донела је уредбу о плану посебне намене којом се практично омогућава да радови почну већ следеће године.

Министар је посебно указао да током извођења радова неће бити затварања саобраћаја, као што је то био случај приликом изградње брзе пруге од Београда до Новог Сада и до Суботице, јер Србија не сме да изгуби карго саобраћај затварањем железниче везе ка Бугарској.

Зато ће се радови одвијати у такозваним „прозорима“ који у случају реконструкције пруге од Ниша до Димитровграда значи да 36 сати трају радови, а 36 сати пруга је отворена за саобраћај.

Весић је рекао и да ће до фебруара бити завршена реконструкција пруге Ниш – Брестовац чија је дужина 23 км.

- Затим нам остаје још 135 километара пруге од Брестовца до Прешева. Договорили смо са Владом Северне Македоније да заједнички затражимо финансирање и да радимо наших 135 километара и њихових 50-ак километара до Скопља. Грци већ пројектују пругу од Солуна до Идоменија, на грчко-македонској граници и обнављају пругу Солун – Атина. Остаје да се реши повезивање од Скопља до Идоменија и када се то буде завршило, имаћемо преко 1.638 километара дугу пругу од Будимпеште до Патре. То ће бити кичма транспорта Западног Балкана - појаснио је министар Весић.

Додао је да је Србија заинтересована да гради и деоницу пруге од Ниша ка бугарској граници. Казао је да се у Турској гради пруга од Истанбула до бугарске границе уз подршку Европске уније, као и да је већ урађена пруга од границе до Софије и да преостаје да се уреди деоница од Софије до Драгомана, на граници са Србијом.

- Ако решимо то питање, и спојимо Ниш са бугарском границом имаћемо још један излаз ка Бугарској и Турској, која има 2.500 пруга и која је железницом даље на Истоку спојена са Иракаом и Кином. Србија се налази на централном месту железничког коридора између истока и запада и сва роба би у том случају ишла преко Србије - рекао је Весић.

Зато је, напомиње, била важна и паметна одлука председника Вучића о изградњи брзих пруга, када нико није разумео шта тиме Србија добија и шта конкретно значи за раст БДП-а и животног стандарда грађана.

Додао је да то изградња брзих пруга никако не значи да ће бити запостављена изградња и обнова регионалних пруга. У том смислу, навео је да је најважнији пројекат обнова банатске пруге, од Панчева до Суботице, дуга 200 километара, која је практично паралелна изграђеној брзој прузи и која ће бити продужена ка Кикинди и румунској граници.

Поред тога, биће реконструисана пруга Сталаћ - Краљево – Рудница, са одвојком према Новом Пазару од Рашке, обновљена пруга Београд – Сарајево, изграђена железничка деоница Ваљево – Лозница, док се пројектује пруга Београд – Вршац – румунска граница.

Уз то, додао је министар, реконструисаће се пруга од Мале Крсне и Пожаревца према истоку земље, док се разматра још једно железничко повезивање са Бугарском између лука Прахово и Видин, уз заједничку обнову са Црном Гором – пруге Београд – Бар.

- Ако питате председника Вучића као и мене као надлежног министра  - железница је приоритет. Ако питате и Европску комисију, добићете исти одговор, јер је ЕУ донела одлуку да до 2030. удвостурчи број обновљених колосека. Донета је и нова уредба о трансевропским коридорима, којом су први пут изједначене државе чланице и оне које то још нису, у смислу приступа средствима. А, ЕУ издваја 500 милијарди евра у европске коридоре, од којих ће чак 80 одсто отићи на железницу - рекао је Весић.

БОНУС ВИДЕО: ДЕЛО СЛИКАРА ИЗ ВУЧЈА: Бата је насликао и "ротирајућу" слику са оснивачима обе српске династије

Препоручујемо

Економија

0 0

ВЕСИЋ О ПОВЕЋАНУ БДВП: Изградњом инфраструктурних објеката подижемо БДП, повезујемо се са суседима

29. 10. 2024. у 18:47

Београд

0 1

"КРТИЦЕ" У ПОГОНУ 2026: Завршено насипање Макишког поља где ће бити изграђен депо за метро

23. 10. 2024. у 07:30

Политика

29 0

МИНИСТАР ВЕСИЋ: Не постоји оправдање за блокаде магистралних путева код Прељине и Брезјака

19. 10. 2024. у 17:12

Београд

0 4

ВЕСИЋ У "ЈУТАРЊИМ НОВОСТИМА": Издато решење о грађевинској дозволи за изградњу новог Савског моста

18. 10. 2024. у 09:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације