ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ЗА ЛЕГАЛИЗАЦИЈУ: У Србији има око 2,1 милион дивље изграђених објеката
ПРОГРАМСКА директорка НАЛЕД-а Јелена Бојовић изјавила је данас да у Србији има око 2,1 милион објеката који нису легализовани, а да се годишње отприлике реши око 40.000 предмета.
Фото приватна архива
-Ми редовно, од 2020. године радимо са локалним самоуправама, како бисмо видели колики је то број предмета који они обрађују, колико предмета могу да обраде годишње и тада је наша процена била да се око 40.000 предмета годишње реши, рекла је Бојовић за Танјуг.
Како је навела, од 2015. године до данас није приметила значајан напредак у брзини решавања предмета, наводећи да према проценама НАЛЕД-а за 2 милиона предмета, темпом од 40.000 решених годишње, за легализацију свих потребно је око 40 година.
-И то ће тако остати уколико се заиста поступак не убрза или не повећа број запослених који раде на озакоњењу, додала је Бојовић.
Истакла је да највише нелегалних објеката има у Београду.
Бојовић је изнела пар предлога које НАЛЕД оцењује као добре за решавање проблема, међу којима су успостављање централизоване евиденције свих поднетих захтева.
-Мислим да ни ми сами, као држава, не знамо колико је тих објеката, где је проблем, зашто се толико чека, зашто се неки предмети решавају брже а неки спорије, којим редоследом се решавају, навела је Бојовић.
Она је прецизирала да се НАЛЕД због тога залаже за успостављање централизоване евиденције свих поднетих захтева за легализацију, укључујући податке о самом објекту, како би се урадио пресек да се види на ком земљишту је изграђен објекат и колико се дуго чека.
-Највећи је јавни интерес да упишемо све објекте и ко је власник ког објекта. Без обзира да ли је неко градио у складу са урбанистичким планским актима или не, први корак у целом процесу мора бити да се објекти упишу у катастар и да се упише власник, рекла је Бојовић.
Према њеним речима, након последњих измена закона укинут је рок за легализовање.
Она каже и да није сигурна да ли је уопште требало да се поставља такав рок јер легализација објекта не зависи само од појединца који подноси захтев.
Истакла је да је кључна разлика између легалног или нелегалног објекта у томе што нелегални објекат не може да буде прометован, али и не може да буде прикључен на инфраструктуру и он не може да се ставља под хипотеку.
-Разлог уласка људи у процес легализације је да би себи то омогућили, закључила је Бојовић.
(Танјуг)
БОНУС ВИДЕО - ТАЈНО ОРУЖЈЕ РУСКОГ РАКЕТНОГ СИСТЕМА: ЈАРС изводи вежбе камуфлаже и контрадиверзије
Препоручујемо
ТРАМП ХИТНО ПОЗВАО ПУТИНА: Разговор трајао сат времена
РУСКИ председник Владимир Путин разговарао је телефоном са америчким колегом Доналдом Трампом.
09. 03. 2026. у 20:34
ШОК ИСТРАГА АМЕРИКАНАЦА: Ево ко је гађао иранску школу у којој су погинуле девојчице
АМЕРИЧКИ војни истражитељи верују да је вероватно да су америчке снаге одговорне за напад на иранску школу за девојчице у којем је у суботу погинуло више десетина деце, али још нису донели коначан закључак нити су завршили истрагу, рекли су за Ројтерс двојица америчких званичника.
06. 03. 2026. у 08:23
НОВИ ЕКСПЛИЦИТНИ СНИМЦИ МИРЈАНЕ ПАЈКОВИЋ: Полиција сумња КО је на снимку, други мушкарац - одмах саслушана
РАНИЈЕ је објављен и видео за који је део медија написао да је снимљен у просторијама Владе. Тим поводом огласили су се из Владе Црне Горе, и демантовали те наводе.
07. 03. 2026. у 22:55 >> 23:05
Коментари (0)