НЕТО ДОБИТ БАНКАРСКОГ СЕКТОРА СРБИЈЕ У 2023. БИЛА ЗА 40 ОДСТО ВЕЋА НЕГО У РЕКОРДНОЈ 2022: Милијарду евра у џепу банака

БАНКАРИ су прошле године напунили џепове. Зарада свих банака које послују у Србији била је "тешка" 122,5 милијарди динара, односно више од милијарду и 50 милиона евра! За само две године, у нашој држави успели су да утроструче своју добит после опорезивања. Наиме, 2021. су профитирали "ситних" 49,3 милијарде. У рекордној 2022. зарадили су 87,76 милијарди, али не престају да се богате.

Фото Н. Фифић

За пуњење њихових џепова заслужни су рат у Украјини, висока инфлација, раст каматних стопа... и док им профит расте нису се сетили да грађанима појефтине ниједну своју услугу. Да није било притиска Народне банке Србије (НБС) да се замрзну камате на стамбене кредите, њихов конто би био још дебљи.

Биланси банака које је објавила Народна банка Србије показују да је нето добит 20 финансијских институција прошле године била за 40 одсто већа него 2022. Према речима Љубодрага Савића, професора Економског факултета, толика зарада банака последица је повећања камата на свим врстама кредита са промењивим стопама.

- Има људи који су се прошле године нашли у проблему и који су морали да се задуже и најчешће су узимали кеш кредите, за које су камате ишле и до 30 одсто - каже професор Савић. - То је апсурдно висока маржа. Банкари нису милосредне сестре и користе све што им закон дозвољава. Прошлогодишња добит последица је повећања камата, док су се ранијих година богатили више на накнадама него на својој основној делатности - а то су камате.

Њихова зарада била би и већа да НБС није замрзла каматне стопе на стамбене кредите у септембру прошле године. Тада су банке процењивале да ће им то ограничење стопа узети најмање 10 одсто добити.

- Та одлука има ограничен рок трајања до краја ове године, али не верујем да је замрзавање камате знатно променило слику - каже наш саговорник. - И подаци, иначе, показују да се некретнине у највећем делу купују за готовину. Иако се и на глобалном нивоу најављује пад каматних стопа, не треба бити превише оптимистичан. Све док централна банка држи на овом нивоу референтну каматну стопу, која се користи у борби против инфлације, банкарске камате неће падати.

То практично значи да се ни током ове године не треба превише надати појефтињењу кредита, па би биланси банака и у 2024. могли опет да оборе рекорде.

Највећи профит лане је имала Рајфајзен банка - 21,3 милијарде динара, што је више него дупло у односу на годину дана раније, када им је добит била 9,69 милијарде. На другом месту по заради је Интеза, чији биланс успеха показује зараду од 21,03 милијарде динара. И ова банка је 1,6 пута успела да повећа своју добит у односу на 2022, када је била 12,67 милијарди. Трећу позицију заузела је Уникредит са зарадом од 18,46 милијарди динара, а то је 2,2 пута више у односу на годину раније, у којој се на њиховом завршном рачуну нашла нето добит од 8,37 милијарди динара.

За 2022. када је добит банака окарактерисана као рекордна, њен износ је био 87,76 милијарди динара. У односу на 2021. профит је порастао за чак 77,9 процената, а "направиле" су га веће камате и провизије. Укрупњавање банкарског сектора је настављено, тако да је пословала 21 банка, што је за две мање него у 2021. Банке су у 2022. повећале нето приход по основу камата за више од 30 милијарди динара, на око 150 милијарди. Имале су око 20 милијарди динара веће нето приходе од накнада и провизија, што је категорија која бележи астрономски раст протеклих година.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације