И СРБИЈА НА НУКЛЕАРНОМ САМИТУ: Треба ли нам једна електрана?

ЗЕМЉЕ ЕУ подељене су око тога да ли да одобре да се нуклеарна енергија сврста у обновљиве енергије, чиме одлажу један од кључних спорова везан за климатску регулативу. О томе ће се поново говорити ове недеље у Бриселу у оквиру нуклеарног самита.

Фото: Профимедиа/Илустрација

Светски лидери окупиће се у Бриселу на првом самиту о нуклеарној енергији како би истакли улогу нуклеарне енергије у решавању глобалних изазова за смањење употребе фосилних горива, побољшање енергетске безбедности и подстицање економског развоја.

Присуство је најавила и Србија.

- У четвртак идемо у Брисел. Имамо тај самит за нуклеарну енергију, биће много европских и светских лидера, сви европски званичници, тако да ће то бити прилика за додатно значајне састанке за све нас - најавио је председник Србије Александар Вучић.

Делегацију ће чинити и ресорно министарство.

Ђедовић Хандановић: Нуклеарна енергија све важнија

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, подсетимо, учествовала је недавно на „Балканском форуму” у Будимпешти где је истакла да нуклеарна енергија постаје све важнија у процесу енергетске транзиције.

- Тема коришћења нуклеарне енергије увек изазива дебату. Осигуравање довољно базне енергије је неминовност и морамо разговарати о свим алтернативама, па и о нуклеарној енергији као једној од опција. Наредне недеље се први пут одржава самит о нуклеарној енергији, који организују Међународна агенција за атомску енергију и Белгија, који ће окупити светске лидере, што говори у прилог томе да нуклеарна енергија постаје све важнија - изјавила је министарка.

Она је подсетила да свака енергетска инфраструктура има утицај на животну средину, те да је то релевантно питање које мора бити узето у обзир.

- Сваки енергетски објекат има известан утицај на животну средину - ветрогенератори утичу на птице, код соларних електрана је питање одлагања искоришћених панела… Нуклеарна енергија је базна енергија која емитује мање CO2 него фосилна горива и у условима растућих потреба за енергијом уз убрзан привредни раст, треба да је разматрамо као опцију која може да обезбеди стабилно снабдевање. Нуклеарна технологија је напредовала, носи мање ризика у изградњи и може имати мање трошкове, када разговарамо о малим нуклеарним реакторима - рекла је министарка.

Ђедовић Хандановић је истакла и циљ Србије да остане извозник електричне енергије и да не зависи од осцилација цена енергената на тржишту. Уз то, подсетила је и да се многе земље у Европи, попут Мађарске, Чешке, Француске, Велике Британије, Белгије, успешно ослањају на нуклеарну енергију и нагласила је да је потребно разговарати и о овом извору базне енергије током енергетске транзиције и процеса декарбонизације.

- Гасне електране су прелазно решење, али нуклеарна енергија је базна енергија и једна од опција коју разматрамо у нашим стратешким документима, јер није фосилно гориво и обезбеђује стабилан извор енергије - рекла је министарка, још једном нагласивши да ће Србија пажљиво разматрати све опције.

Да ли Србији треба једна?

Нуклеарка је у уџбеницима за школарце означена знаком опасности, да ли због слике тог страшног костура одмалена, или асоцијације на Фукушиму касније, тек нуклеарна енергија нам је у главама нешто као велико НЕ.

У ово данашње време енергетске кризе, ипак, баш та енергија помиње се као најбоља алтернатива, и истина, она о којој мало знамо.

Код нас је на снази Закон о забрани нуклеарних електрана, која кочи градњу нуклеарке, али имамо шест-седам нуклеарки у окружењу, до 300 километара од наших граница. Једна од опција коју наша земља разматра јесте сувласништво, односно суфинансирање у неком од објеката у суседству.

Тако би наша земља могла да надомести мегавате електричне енергије који јој недостају.

Постоје дакле два решења: Да Србија изгради своју нуклеарку или да купи мањински удео. Математика каже да нам фали 700 мегавати, што је у ранијим плановима требало да буде покривено изградњом две електране. Са друге стране, цена струје која долази из нуклеарки је најјефтинија.

Стручњаци су сагласни да би наше потребе у будућности задовољио један нуклеарни комплекс од 1,4 гигавата инсталисане снаге, у чију изградњу би требало уложити око пет милијарди евра.

Осим јефтиније струје, и сигурног извора енергије, нуклеарка би могла да отвори нова радна места. Или бар врати нека која смо имали. Мораторијум о градњи нуклеарки из 1989. године, после катастрофе у Чернобиљу је као последицу имао и укидање одсека на Електротехничком факултету.

Нове нуклеарне електране у Европи граде се у Финској, Словачкој, Француској, Русији, Украјини и Великој Британији.

У региону, али и шире, само Србија и Италија немају свој нулкеарни програм. О нуклеарној безбедности у Србији брине се СРБАТОМ, тачније Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије.

(Блиц)

БОНУС ВИДЕО: Подкаст "Није само наслов" гост Марко Блажић: "Макрон прешао са речи на дела"

Препоручујемо

Економија

0 2

ФИНАНСИЈСКИ РЕЗУЛТАТИ ЕПС-а ИСТОРИЈСКИ Министарка Ђедовић: Промене су почеле, али мора и брже и боље (ФОТО)

19. 03. 2024. у 10:50

Економија

0 1

ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ СА МИСИЈОМ ММФ: Разговори о пројектима и реформама у енергетици

15. 03. 2024. у 15:32

Економија

0 5

КОМПАНИЈАМА ЈЕФТИНИЈА СТРУЈА ОД 1. МАЈА: То ће утицати на смањивање инфлације и привлачење инвеститора

15. 03. 2024. у 12:08

Економија

0 1

ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ И СИЈАРТО: Циљ регионалне сарадње већа енергетска сигурност и независност

12. 03. 2024. у 14:49

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације