ИЗВОЗ СРПСКОГ "ЦРВЕНОГ ЗЛАТА" ЛАНЕ ОПАО ЗА ТРЕЋИНУ У ОДНОСУ НА 2021. ГОДИНУ: Килограм малине у откупу 350 динара

МАЛИНАРИ имају чему да се надају, бар када је о откупној цени овог воћа реч. Иако је статистика за прошлу годину суморна, која каже да је извоз опао за трећину, у односу на 2021. годину, пољопривредници имају вере да ће зарадити више у месецима који следе. Пројекција је да ће цена свеже малине бити најмање 350 динара по килограму. У циљу побољшања целокупне ситуације, представници Удружења "Наше воће Србија", које окупља мале хладњачаре и узгајиваче малине, организоваће састанак у Ариљу 6. фебруара. Позвани су и представници Владе Србије.

фото Приватна архива

Најновији подаци Републичког завода за статистику кажу да је током прошле године настављен тренд пада извоза малине из Србије, и у тонажи и у девизној вредности, који је забележен и током 2022. године. Са вредношћу од око 280 милиона евра, извоз 2023. године за трећину је мањи него 2021. године. У истом периоду пао је и увоз тог воћа у Србију, у коме је традиционоално предњачила малина произведена у Босни и Херцеговини.

Како би на време организовали почетак сезоне "црвеног злата", Удружење "Наше воће Србија" почетком фебруара ће током састанка саслушати све предлоге планова за рад, од свих који послују у сектору.

- Свима је је познато какав је значај малине у Србији и њено учешће у бруто домаћем производу и колико је малина у последњих пет деценија подигла ниво живота становника руралних регија у Србији - стоји у саопштењу малих узгајјивача. - Сви морамо дати максимум у будућем раду да отклонимо садашље поремећаје на тржишту у сектору малинарства. На састанак се позивају и председници општина у којима се интезивно гаји малина, министарка пољопривреде Јелена Танасковић са својим кабинетом, да представи мере развоја у воћарству, а посебно оних које су за малину доступне у 2024. години. Позив је упућен Кабинету Председника Србије, Задружном савезу Србије, као и Пољопривредном факултету у Београду.

Према речима председника Удружења малинара Добривоја Радовића, у последња три месеца претходне године више од 60.000 тона овог воћа извезено је у друге земље. Сама производња била је између 50.000 и 60.000 тона, те је тенденција раста извоза одлична, када се пореде претходне сезоне. Репер је неоправдано 2021. година, када је вирус корона харао целим светом. Потражња за малином због лековитих витамина била је изузетна, и тада је извоз из Србије износио 99.861 тона, и тада је вредео највише - за килограм до 420 динара.

- После Чилеа и Мексика, који су лидери у производњи, ми смо одмах иза Пољске и Украјине - каже Радовић. - Када се говори о квалитету, на далеко бољој позицији смо, јер се берба обавља механички, а остале земље користе машине и та малина је за индустријску производњу. Раст потражње европског тржишта иде на горе, цена замрзнуте малине порасла је од краја децембра на око 240 динара, колико се кретала и цена свеже малине током 2022. године. У наредним месецима очекујемо повећање цене свеже малине до 350 динара по килограму, имајући на уму инфлацију и раст потрошачке корпе.

Наш саговорник подсећа да је током сезоне 2022. због раста откупне цене била угожена стабилност пољопривредне производње. Хладњачари су тада тврдили да је цена превисока, да су имали ниже од извозника, и да не могу да продају малину. Међутим, тада је вредност по килограму, која се кретао у распону од 500 до 600 динара, била реална, сматра он.

- Влада Србије је тада донела одлуку да за кредите изврше репрограм и да уз гаранцију обезбеди средства свакој хладњачи која није продала воће 300 динара по килограму. Инспекција је контролисала на шта су средства потрошена, и има неких који су исплатили кредите, али има и злоупотребе - подсећа Радовић.Председник Удружења каже да је залиха малина углавном остала из 2022. године, али о коликој количини је реч знаће се прецизније за двадесетак дана. За то време, апелује на произвођаче и хладњачаре "да се дозову памети".

- Морамо да деламо као партнери, јер нам је интерес заједнички. Нико не треба да лицитира колика ће бити откупна цена, нарочито не хладњачари да намећу оне цене у другим земљама, попут Пољске. Држава треба да буде посредник да се направи повољан амбијент за извоз - закључује Радовић.

Од јануара до новембра 2023. године Србија је увезла 3.232 тоне смрзнуте и свеже малине, у укупној вредности од 10,5 милиона евра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације