СА КРАЈА НА КРАЈ СРБИЈЕ БРЗИМ ПРУГАМА И ПУТЕВИМА: Инфраструктурни пројекти, витални за развој наше земље, биће настављени и наредних година

В.Н.

01. 01. 2024. у 07:00

ЗАКЉУЧНО са 2023. годином у Србији је за последњих десетак година изграђено укупно исто онолико путева колико за време Тита, Милошевића и ДОС заједно! Подаци показују да је у овом тренутку у току изградња 502,7 километара саобраћајница, а да ћемо у наредним годинама достићи 900 километара нових и још толико реконструисаних путева.

СА КРАЈА НА КРАЈ СРБИЈЕ БРЗИМ ПРУГАМА И ПУТЕВИМА: Инфраструктурни пројекти, витални за развој наше земље, биће настављени и наредних година

Фото Новости

Свеобухватан напредак Србије од 2012. мери се и обнављањем готово замрлог железничког саобраћаја, па је за десет година изграђено 108 километара нове пруге, а реконструисано 807 километара. Колико је тај резултат импресиван најбоље говори чињеница да од 1976. до 2012. није изграђен ниједан километар пруге, а реконструисано је само 31,5 километара! Свакако, најважнији пројекат у том домену је брза пруга од Београда до Новог Сада, као део већег пројекта повезивања наше и мађарске престонице. Овај део пруге, вредан више од 930 милиона долара, отворен је за саобраћај марта прошле године, а од престонице Србије до главног града Војводине стиже се сада за само пола сата.n

Фото Ш. М.

Пруга Нови Сад - Суботица

Годину 2024. обележиће отварање брзе пруге од Новог Сада до Суботице. Деоница је дуга 108,2 километра, а радовима је обухваћена изградња два колосека пруге до границе са Мађарском код Келебије, реконструкција девет железничких станица. Планирана је изградња железничких чворова у Новом Саду, Врбасу и Суботици. На читавој деоници пруге биће изграђено 49 надвожњака, подвожњака и вијадукта, а највећи објекат биће вијадукт код Врбаса дуг 1.600 метара.

Према симулацијама, када брза пруга Нови Сад - Суботица буде завршена, међународни путнички возови ову релацију прелазиће за 42 минута

Фото Д. Миловановић

ГРАНТ ЕУ ЗА

БЕОГРАД - НИШ

Највећи инфраструктурни пројекат Србије је свакако изградња брзе пруге Београд - Ниш.

Модернизација трасе, дуге 230 километара, омогућиће да путовање између ова два града траје 100 минута. Вредност пруге је 2,755 милијарди евра у оквиру којих је грант ЕУ који износи 610 милиона евра. Средства ће бити обезбеђена и из кредита Европске инвестиционе банке вредног 1,1 милијарда евра, затим зајма Европске банке за обнову и развој од 550 милиона евра, док ће остатак од 552 милиона евра финансирати Србија.

ЖЕЛЕЗНИЧКИ КОРИДОР 10

Пруга Ниш - Димитровград дуга 86 километара једина је деоница на читавој дужини међународног железничког Коридора 10 која је једноколосечна и није електрифицирана. Изграђена је 1887. године и деценијама није била реконструисана, па су возови већим делом саобраћали брзинама између 10 и 30 километара на час. Реконструкција и модернизација пруге Ниш - Димитровград код Сићева почели су у новембру, а рок за завршетак радова је 1.276 дана, односно 3,5 године.

БЕОГРАД - ШИД 200 НА САТ

Нацртом плана инфраструктурног коридора железничке пруге Београд - Шид - граница Хрватске, деонице Стара Пазова - Голубинци - Шид, предвиђено је формирање двоколосечне магистралне пруге намењене како путничком, тако и теретном саобраћају, са пројектованом брзином до 200 километара на час. Интересантно је да су планирана два еколошка надвожњака која ће омогућити прелаз крупне дивљачи преко пруге. Надвожњаци ће бити дизајнирани тако да имитирају природно окружење, са богатим зеленилом и дрвећем, како би дивљач лако препознала и користила ове прелазе. Предвиђена је и потпуна обнова свих станица.

Фото С. Бабовић

ТРАСА БЕОГРАД - ЗРЕЊАНИН - НОВИ САД

Изградња ауто-пута Београд - Зрењанин - Нови Сад, дужине 105,4 километра, почела је у децембру 2023. код Београда. Ова саобраћајница скратиће драстично путовање између ова три града, али и омогућити њеним становницима и житељима суседних општина да буду добро саобраћајно повезани са Београдом и Новим Садом. На траси ауто-пута планирана је изградња четири велика моста - два преко Тамиша, један преко Бегеја и Тисе, као и четири моста преко канала и пролаза за пут, као и преко укрштаја са пругом. Планирано је 20 надвожњака, седам подвожњака и 47 пропуста. Рок за завршетак изградње је пет година.

САОБРАЋАЈНИЦА "ОСМЕХ СРБИЈЕ"

Изградња брзе саобраћајнице "Осмех Србије" од Бачког брега, на граници са Мађарском, до Српске Црње на граници са Румунијом, која ће у дужини од 186 километара спојити и Сомбор, Врбас, Кулу, Србобран, Нови и Стари Бечеј и Кикинду почела је у децембру 2023. Овим ће бити "скраћена" веза Војводине са Мађарском, односно Румунијом. Пут се пројектује за кретање возила брзином од 100 километара на час, у четири траке ширине од по 3,5 метара. Како је раније најављено, изградња саобраћајнице коштаће близу 430 милиона евра.

ПРВИ ДИГИТАЛНИ КОРИДОР

Деоница Моравског коридора Макрешане - Кошеви на ауто-путу од Појата до Прељине (Е761) пуштена је у саобраћај почетком децембра 2023. Овај коридор дуг је 112 километара и повезаће све веће градове централне Србије где живи више од пола милиона људи - Чачак, Краљево, Врњачка Бања, Трстеник, Крушевац, Сталаћ и Ћићевац, као и Коридор 10 и ауто-пут "Милош Велики". На траси коридора се интензивно ради, тренутно је ангажовано близу 4.000 људи и више од 1.500 путарских грађевинских машина и транспортних возила.

Ово је први дигитални ауто-пут код нас.

Фото Новости

ИВЕРАК - ЛАЈКОВАЦ ДОГОДИНЕ

Један од најважнијих инфраструктурних пројеката, брза саобраћајница Иверак - Лајковац, дуга је 18,3 километра. Као део државног пута првог Б реда Лозница - Ваљево - Лазаревац, представља попречну везу у путној мрежи Србије и повезаће Ваљево са ауто-путем "Милош Велики". Радови на изградњи ове брзе саобраћајнице почели су половином 2019. године, а према плану биће завршена у другој половини 2024. Када се заврши изградња, од Београда до Ваљева путоваће се само 35 минута.

ДЕОНИЦА ШАБАЦ - ЛОЗНИЦА У 2025.

Догодине би требало да буде завршена и брза саобраћајница од Шапца до Лознице, дужине 53,88 километара. Тада ће се до престонице стизати за сат и 15 минута. Ова траса део је пројекта Рума - Шабац- Лозница, трасе дуге 78 километара, који је подељен на три деонице. Први део је ауто-пут Рума - Шабац, који је отворен средином октобра 2023. и тако спојио Срем и Мачву. То је најкраћа саобраћајна веза између Новог Сада и Београда са овим делом западне Србије и Републиком Српском. Други део је мост преко реке Саве код Шапца, дуг 1.300 метара. И трећа деоница је брза саобраћајница Шабац - Лозница.

АУТО-ПУТ

ПРЕЉИНА - ПОЖЕГА

Деоница ауто-пута "Милош Велики" од Прељине до Пожеге дуга је 30,9 километара. Рок за завршетак радова са краја 2023. продужен је до 30. јуна 2024. Ова траса ће имати велики значај за повезивање Србије и региона, јер представља наставак ауто-пута "Милош Велики" ка граници са Црном Гором, али је и део будућег ауто-пута Београд - Сарајево, јер од Пожеге преостаје да се изгради још око 60 километара ауто-пута до границе са БиХ.

Фото промо

ДЕОНИЦА КУЗМИН - СРЕМСКА РАЧА

Деонице ауто-пута Кузмин - Сремска Рача има велики геостратешки значај јер повезује Београд са Бањалуком и Сарајевом. Ова деоница дуга око 18 километара, са мостом преко реке Саве, део је пројекта изградње ауто-пута Београд - Сарајево.

Поред моста преко Саве, пројектом је предвиђена изградња моста и преко реке Босут.

НИШ - МЕРДАРЕ

КОД МЕРОШИНЕ

ПРВА деоница ауто-пута Ниш - Мердаре, односно петља Мерошина - Мерошина 1, у дужини од 5,5 километара отворена, је средином 2023. Ова саобраћајница има 76,3 километра, а процењена вредност радова је 225 милиона евра. То је део будућег ауто-пута Ниш - Приштина - Драч, дужине 383 колиметара који ће повезати Србију са највећом луком у Албанији. На читавом делу ауто-пута дугог скоро 77 километра, до административног прелаза Мердаре планирано је 85 мостова и 18 километара тунела.

ОБИЛАЗНИЦА ОКО ПРЕСТОНИЦЕ

Градила се више од 30 година и од ове године коначно од Батајнице до нишког ауто-пута код Бубањ потока, може да се стигне ауто-путем у пуном профилу, то јест са укупно шест саобраћајних трака, у дужини од 47 километара. Завршетком обилазнице око Београда преусмерава се саобраћај са преоптерећене мреже градских саобраћајница на обилазницу.

Траса се наставља и од Бубањ потока до Панчева, дуга је 31 километар, а обухватиће два тунела - Лештане и Бубањ поток, као и велики друмско-железнички мост код Винче. Идејни пројекат за ову саобраћајницу требало би да буде завршен до пролећа 2024.

Фото З. Јовановић

Милијарда евра од "Експа 2027"

МЕЂУНАРОДНА престижна изложба "Експо" биће одржана у Београду од маја до октобра 2027. године, а очекује се да ће привући три милиона туриста. Ово је пројекат од националног значаја за нашу земљу. У наредне четири године код Сурчина ће нићи мали град на 212 хектара земље, биће изграђен Национални стадион, 1.500 станова, сајамски простор, као и комерцијални објекти. Издата је грађевинска дозвола и на тој локацији се већ ради насипање и равнање терена.

Како је најављено, ових дана почиње и изградња комплекса.

Фото промо

Копање прве линије метроа

БЕОГРАДСКИ метро је најзахтевнији и најкомплекснији инфраструктурни пројекат, на који грађани српске престонице чекају деценијама. Припремни радови на изградњи почели су на Макишком пољу у новембру 2021. године. Копање прве линије креће током 2024. године, а очекује се да ће Београд до 2030. године имати две линије метроа. Након 50 година пројекат је, коначно, у фази реализације. Имаће укупно три линије, и њима ће бити обухваћено десет градских општина.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (9)

ЧУДО У БЕОГРАДУ: Руска химна престала да се интонира током доделе злата, а онда се десило - ово (ВИДЕО)