ДОЛАЗАК РАДНИКА: Број странаца програмера у Србији 2022. године већи него број страних армичара, тесара и зидара заједно у 2022. и 2021

НИЈЕ новина да у Србију у последњих неколико година долазе многи радници из иностранства који посао налазе у нашој земљи. Традиционално смо навикли да су то махом занатлије, радници на грађевини или особе које обављају тешке физичке послове.

Foto: Shutterstock

 Оно што је велика промена јесте да је прошле године број програмера који су дошли из иностранства већи него број армичара, тесара и зидара из иностранства, и то заједно у претходне две године!

Током скупштинске дебате о Закону о запошљавању странаца, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић изнео је статистичке податке који недвосмислено доказују правац у коме се Србија креће, демантујући тако наводе опозиције да је Србија постала земља јефтине радне снаге.

“Неспорно је да нама годинама недостају одређене категорије занимања. Неозбиљно је говорити да смо ми отворили своје границе да би странци дошли и били више плаћени него наши људи, а да држављани Србије путују у иностранство да би радили за веће плате. Без отвореног тржишта радне снаге нема економског напретка, и то важи за сваку земљу Европе, па и за Србију. Неистина је да је Србија постала дестинација за јефтину радну снаге, за људе ниских професионалних квалификација и да је постала земља која привлачи странце који ће спустити цену нашим радницима, радећи у Србији за мањи новац у односу на онај који примају наши држављани”, рекао је Селаковић те изнео статистичке податке који то недвосмислено доказују.

“Познато је свима да нам је годинама недостајућа радна снага у области грађевинске индустрије, тесари, армирачи и заваривачи. У последњих неколико година број страних држављана који су квалификовани за обављање тих послова из године у годину се креће око исте цифре. Оно што је потпуно ново и што говори о напретку одређених привредних грана у Србији, јесте да се 2022. године први пут у значајном броју јављају образовни профили који ни у промилима нису постојали у прошлости. Дакле, прошле године Србија има странаца програмера на рачунару њих 2529, што је више него армирача, тесара и зидара заједно. Даље, програмер информационог система – 2787 лица, укупно 5316 лица само за ова два образовна профила. Јел то говори о томе да су програмери у Србији слабо плаћени? Наравно да не. Они су убедљиво најплаћенија категорија у Србији. Њихов долазак може само да побољша и убрза раст ИТ индустрије”, рекао је министар Селаковић.

"Изнете цифре обухватају програмере који су поднели захтев за радне дозволе, док не обухвата фриленсере који живе у Србији, раде на даљину, зарађују и овде троше новац", навео је Селаковић.

“Удео ИТ индустрије и њених произовда у БДП-у јасно казује да нам то обезбеђује раст. Пре три године, удео ИТ индустрије у БДП-у био је нешто мало мањи од удела пољопривредне производње, која се у свом обиму није ни значајно смањила ни повећала. Са друге стране, удео ИТ индустрије се дуплирао. Број занатских радника задржава се на истом нивоу, а број висококвалификованих радника расте. То значи само једно, а то је да је наша земља право место за улагање у модерне технологије и технолошки развој”, каже министар.

Подсећамо, Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је недавно да је само у првом кварталу ове године, извоз ИKТ услуга износио 786 милиона евра, што је раст од 44 одсто у односу на први квартал прошле године, а да се очекује рекордан годишњи извоз од невероватних 4 милијарде евра. Чак је извоз само у првом кварталу ове године, виши у односу на целу 2017. годину, када је био 740 милиона евра. А ако се вратимо 10 година уназад, целе 2012. године извезли смо 375 милиона евра ИKТ услуга.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације