ШТА ЈЕ У АПРИЛУ ПОСКУПЕЛО, А ШТА ПОЈЕФТИНИЛО: Подаци РЗС о кретању потрошачких цена

ЗА годину дана смештај у хотелима поскупео је за 40,6 одсто. Подаци Републичког завода за статитиску показују да је ова ставка у априлу у односу на исти месец лане забележила највећи раст међу производима и услугама личне потрошње. Међугодишња инфлација износила је 15,1 одсто, док су цене у односу на март у просеку повећане за 0,7 одсто.

Фото: Н.Фифић

Друго место по скоку цена заузела је група млеко, сир и јаја, у којој је остварен раст од 39,6 процената. Ипак, позитиван тренд је да је на месечном нивоу, после дужег периода, забележено појефтињење ових намирница за 0,7 процената. Највећи пад у априлу у односу на март имало је воће од 3,1 одсто, док су за годину дана цене у тој групи порасле за 14,1. У категорији хране и риба је на месечном нивоу појефтинила за 0,5, а у односу на исти период лане поскупела је 20,3 процента.

Народна банка Србије оценила је да је инфлација у априлу успорила што је у складу с ранијим проценама НБС да би њен врхунац требало очекивати у првом тромесечју. Говорећи о месечној инфлацији од 0,7 одсто, централна банка додаје да је то готово двоструко ниже од просечне месечне стопе забележене у првом тромесечју од 1,2 одсто.

- Успоравању месечне динамике инфлације највише допринео спорији раст цена хране, пре свега прерађене хране, који је износио 0,4 одсто, што указује да су се прилике на тржишту основних животних намирница стабилизовале - прецизирали су из НБС.

Високу позицију у поскупљењима држе чврста горива. У тој групи цене су међугодишње повећане за 36,8, док је на месечном нивоу настављен пад, који је износио 0,8 одсто.

Производи у групи храна су за годину дана поскупели 24,3 одсто, а на месечном нивоу 0,7. Намирнице имају највећи удео у трошковима већине потрошача, па њихов раст цена највише погађа ту популацију, посебно оне са нижим примањима. Велики скок забележило је поврће од 26,3 процента. Хлеб и житарице су у априлу у односу на исти месец лане биле скупље 23,8, а уље и масти 23,1 одсто. Грађани су морали да издвоје 20,3 одсто више новца за рибу, а 17,7 за месо. Слатки производи, шећер, џем и чоколада остварили су раст од 16,2, док су кафа, чај и какао поскупели 15,5 процента. Цена омиљеног пића пивопија скочила је 17, а мање су погођени љубитељи вина које је поскупело 11 одсто.

Буџет грађана оптеретило је и повећање цена стамбене ренте од 25,8 одсто за годину дана, мада су на месечном нивоу забележиле пад од 1,3 процента. Електрична енергија за домаћинства је поскупела 18,6, а гас 19,1 проценат. Боравак у угоститељским објектима у априлу је на међугодишњем нивоу грађане коштао више за 21,5 одсто. Осим услуге смештаја, који је забележио највећи раст од 40,6, услуге у ресторанима и кафеима су биле скупље 18,3 процената. Грађанима су трошкови у категорији здравље за годину дана порасли за 8,5 одсто. Медицинске услуге су поскупеле 15,2, а стоматолошке 16,4 процента.

У Народној банци, према актуелној пројекцији очекују да ће инфлација у другом тромесечју остати на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини године и да се улазак у границе циља од три плус минус 1,5 одсто очекује средином следеће године.

- На смиривање инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, смањење трошковних притисака у пољопривреди и прерађивачкој индустрији, решавање проблема са застојима у глобалним ланцима снабдевања, враћање цена међународног транспорта на преткризни ниво, као и смањење укупне инфлације у земљама које су наши највећи спољнотрговински партнери - истичу у НБС.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације