СТЕЧАЈ ПРЕТИ ПОСЛЕ КРИЗЕ: У земљама Источне и Централне Европе број неуспешних предузећа већи за 40 одсто

С. Б.

15. 05. 2023. у 11:48

ГОДИНА за нама је била претешка за многе фирме у Србији, али и у осталим земљама Централне и Источне Европе. Број стечајних поступака у 12 држава овог региона је порастао са 25.917 на 36.090. То је, подаци су компаније Coface, раст од 39,3 одсто. Неуспешних фирми је више у осам држава, док се у четири ова цифра смањила. У Србији је, према њиховим подацима, лане било чак 9.149 несолвентних предузећа, што је дупло више у односу на годину пре.

СТЕЧАЈ ПРЕТИ ПОСЛЕ КРИЗЕ: У земљама Источне и Централне Европе број неуспешних предузећа већи за 40 одсто

Фото Танјуг/АП

Укупан број неуспешних компанија је порастао у Бугарској, Хрватској, Мађарској, Летонији, Литванији, Пољској, Румунији и Србији. Чешка, Естонија, Словачка и Словенија су забележиле пад броја таквих компанија. Аналитичари напомињу да је број несолвентних компанија порастао у свим привредним секторима, а не само у онима који зависе од потрошње енергената. У случају српских фирми, верују наши стручњаци, проблем је појавио раније.

- Корен проблема је у 2020. години и пандемији короне - каже Љубодраг Савић, професор Економског факултета. - Последице се нису виделе одмах. Јесу код туристичких агенција и других који су одмах остали без посла. Влада је дала добар пакет помоћи и то је трајало колико је трајало. Помоћ је дата и грађанима и пензионерима, па је и то утицало на пословање многих предузећа. Проблем је настао када је помоћ престала, а привреда се није још опоравила. Стечај у већини света не значи да је предузеће престало да постоји. На Западу то значи да је власник пропао, али не и имовина и фирма. Код нас је, нажалост, другачије. Најчешће страда предузеће, а власнику ништа не фали. У Србији су неки само формално одлазили у стечај да би се ослободили поверилаца. Тај број не рефлектује увек стање привреде.

Званични подаци Агенције за лиценцирање стечајних управника показују да је у Србији тренутно активних 1.636 стечајних поступака. Непуних 6.500 стечајних поступака је досад закључено.

- Имали смо прошле године велики број фирми који је отишао у стечај по сили закона - објашњава Небојша Атанцковић, почасни председник Уније послодаваца. - Отишли су у аутоматски стечај, јер нису подносили финансијске извештаје. И даље постоји велики број фирми који испуњавају услове за законски стечај. Истовремено, прошле године је почела висока инфлација и у Србији и у земљама са којима сарађујемо. Поскупела је радна снага, а нису све фирме могле то да испрате. Неке компаније су могле да поскупе своје производе и за већи проценат од инфлације, али неке нису то могле. Када некоме падне имунитет, не може да се избори ни са кијавицом. То се десило и фирмама.

У анализи Coface се наводи да су управо сектори који зависе од потрошње енергената они који су највише погођени наглим растом цена производа. То је довело до раста трошкова производње. Пољске компаније из хемијског, металуршког, затим сектора за производњу дрвета и папира, као и прехрамбено-пољопривредног сектора су пријавиле застоје у плаћању који су дужи од уобичајених.

Приватизација

РАЗЛИЧИТУ судбину фирми у стечају показује и слика наших некада великих комплекса који су неуспешно завршили приватизацију.

- Сада видимо да су многе купили власници због земље и чекали моменат да држава уради оно што сада ради - каже Љубодраг Савић. - Сама предузећа, производња и запослени нису опстали.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЛЕГЕНДА КОШАРКЕ ШОКИРАЛА ЕВРОПУ: Ево снимка на коме краде парфеме у Београду (ВИДЕО)