КАКО ЈЕ БАНКАРСКА КРИЗА ДОВЕЛА ДО РАСТА КРИПТА? Оснивач платформе Crypto12 о дешавањима на банкарском тржишту

ДАВИД Веселиновић, оснивач и директор Crypto12, говори о стању у банкарству, након силних потреса који су се догодили протеклих недеља.

Фото: Депоситпхотос

Криптовалуте разувериле "неверне Томе"

Иако је, када су у питању америчке банке, деловало као могуће да проблем лежи у њиховом односу са технолошким и крипто фирмама – које се генерално сматрају ризичним – ситуација у Цредит Суиссе-у указује на то да је проблем системски.

Наиме, Цредит Суиссе није више у стању да испуњава своје обавезе, па је одлучено да ту банку купи друга швајцарска банка – УБС.

Услов да до ове продаје уопште и дође јесте да швајцарска влада гарантује за поједине обавезе Цредит Суиссе-а – који је до скоро важио за изузетно јаког играча у банкарском сектору.

Фото: Профимедиа

А сада? Продаје се "на добош".

Сасвим природно се поставља питање: Ако "пуцају" тако јаке, традиционалне финансијске институције, шта да очекујемо од ризичне имовине, попут крипто тржишта, и како сва ова збивања утичу на њега?

Испрва се мислило да ће оно бити јако погођено, будући да су Силвергате и Силицон Валлеy Банк пословале са крипто фирмама, које су тамо држале значајна средства. Истина је, ипак, другачија.

Тржиште крипто новца је реаговало супротно од тог очекивања, јер изгледа да су људи уплашени дешавањима у банкарском сектору - одлучили да више пажње посвете криптовалутама, будући да њих могу да "држе код себе".

Другим речима, да би неко држао криптовалуте није му неопходна банка, већ само приступ интернету.

О томе говори Давид Веселиновић, оснивач и директор Црyпто12.

Фото Илустрација архива

Дешавања на банкарском тржишту - како се крипто у то уклапа

- Моје мишљење је да је раст каматних стопа главни узрок кризе у банкарском сектору, односно да мере борбе против инфлације (која је заиста превисока) доводе до тога да су сви, па чак и велике банке у проблему. Драго ми је што видим да се државе труде да реагују брзо и да сачувају стабилност у банкарском сектору, и надам се да ће у томе успети. Што се тиче крипта – многи су на прву лопту рекли да ће у проблему бити само банке које су учествовале у пословима са криптом, али то наравно није случај. Видим да људи почињу све више да схватају да крипто може да заштити људе и од ризика пословања са банкама и од инфлације – посебно зато што је количина кључних криптовалута, БТЦ-а и ЕТХ-а, ограничена - каже Веселиновић.

- Наиме, док долар, евро, рубљу, и друге класичне валуте државе могу да штампају кад хоће и колико хоће, код крипта то није случај – крипто се издаје алгоритамски и има га толико колико га има. Када то спојите са чињеницом да можете сами да га држите код себе, и шаљете коме год хоћете, долазите до разлога зашто проблеми код банака доводе до раста крипто сектора. Битно је само да људи воде рачуна - ако већ користе услуге неке криптомењачнице/криптоберзе, да то буде пружалац услуга који је регулисан и који има одговарајућу дозволу, јер је у последње време неколико великих страних криптоберзи пропало, а људи су изгубили своја средства. Знам више људи који су "насели" на примамљиве понуде тих страних пружаоца услуга, који су углавном регистровани на разним острвима, без праве регулације. Зато је моја препорука - или држати свој крипто код себе, или користити пружаоца услуга од поверења - додаје он.

Ризик сведен на минимум

Дозвола НБС за рад, потврда комисије за ХоВ

- Црyпто12 је једна од две фирме које тренутно пружају услуге повезане с дигиталном имовином у Србији. Могу да кажем да су српски прописи доста строги, строжи чак него у многим државама чланицама ЕУ, те смо морали да испунимо високе стандарде да бисмо те дозволе и добили. Иако је то с једне стране успорило процес добијања дозволе, сада када дозволу имамо - то гарантује да је наше пословање у складу са законом и да спроводимо одговарајуће мере како бисмо заштитили имовину корисника - навео је Веселиновић.

Предност криптовалута - свако може да их држи и шаље без посредника

- Свако може да има свој софтвер (wаллет) помоћу ког се чувају и шаљу криптовалуте, и ти софтвери су сваким даном све лакши за употребу. Неки од њих су већ сада једноставнији од апликација већине банака. Нпр, наш корисник може за динаре да код нас купи ЕТХ и да га одмах пребаци код себе на свој wаллет – на тај начин, сваки ризик је сведен на минимум. Наравно, уколико не жели да троши време и енергију на коришћење сопственог wаллет-а, корисник може да одлучи и да држи ЕТХ код нас у кастодију. Ми чак имамо дозволу да за рачун корисника "стејкујемо" ЕТХ, односно да му пружимо услугу вођења портфолија која се своди на стејковање ЕТХ-а - истиче Веселиновић.

Улагање у криптовалуте - да ли је сада прави тренутак?

- Увек је прави тренутак да се човек едукује о криптовалутама, да их истражи и да научи о чему се ради. Верујем да је крипто будућност (зато се њиме и бавим), и што пре неко стекне вештине у сфери крипта – то боље. Са друге стране, кад је само улагање у питању, ту наравно саветујем опрез. Цена криптовалута је волатилна, и лако може да се деси да данас купите неку криптовалуту за 1.000 евра, а да већ за недељу дана можете да је продате за нпр. 30% мање. Једноставно, ради се о новој врсти имовине, и природно је да јој цена нагло скаче и нагло пада - каже Веселиновић.

Очекивања у погледу кретања тржишта криптовалута

- Већ сам поменуо подизање каматних стопа као једну од мера борбе против високе инфлације. Мислим да је то тренутно кључно када је у питању тржиште криптовалута, али и бројна друга тржишта. Једноставно, то је јак макроекономски фактор. У том смислу, очекујем да у следећих годину дана већи утицај на цену имају такви макроекономски фактори него сама технологија која је у позадини крипта. Да се разумемо, верујем да ће та технологија на крају однети победу, у смислу да ће шира јавност препознати њене квалитете и почети да је примењује, и то у мери у којој се данас употребљавају платне картице, али то је, ипак, очекивање које може да се оствари у неком средњем или дужем року. За сада, ипак, верујем да ће преовлађујући утицај на цену имати поменути макроекономски фактори, попут каматних стопа - закључује Веселиновић.

(Телеграф бизнис)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације