ПОТРОШАЧКА КОРПА СВЕ ЛАКША: Увозна инфлација због рата и код нас погурала поскупљења хране

Од када су вртоглаво почеле да расту, није било дана да продавци у маркетима не одштампају нову цену.

Фото UNSPLASH

Стручњаци, нажалост, предвиђају да ће се тај тренд наставити, а то ће додатно погодити највећи део становништва наше земље, уколико знамо да је српски стандард значајно испод просека Европске уније, одакле увозимо ову инфлацију. На све ово треба додати и за наше услове превисоке трговачке марже.

Последњи, званични, подаци Републичког завода за статистику показују да су потрошачке цене у фебруару 2023. повећане за 16,1 одсто, док су у поређењу са децембром прошле године веће за 2,8 процената. Цене производа и услуга личне потрошње, у просеку су повећане за 1,4 процента.

- Имамо тренд пораста цена хране свуда у свету - објашњава Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе ПКС.

- Цене су нарочито високе у привреди Србије. Код нас то додатно гура инфлација. Према последњим мерењима она је 16 одсто, што је дупло више него у, рецимо, Немачкој. У Србији храна и пиће, у потрошачкој корипи, учествују са 50, док је у Немачкој то 15 одсто. То је много више у Србији него што је просек у Европи. Сигурно је да ће цене наставити да расту и да ћемо имати инфлацију на сличном нивоу као прошле године. То је разлог слабљења куповне моћи становништва, што отежава кућне буџете. Смањује тражњу за другим производима.

Када се гледају апсолутне цене, у региону смо међу најнижима. У ЕУ већина цена је већа, али незначајно. Можда код појединих производа до 10 одсто, сматра Станић.

- На крају, то не можемо да поредимо, јер је у Немачкој стандард далеко од нашег и минимална цена рада је пет пута већа него у Србији - говори Станић. - С друге стране, Америка је много веће тржиште по снази од европског, а код њих је храна скупља него у ЕУ. Али одећа, техника, телефони и компјутери значајно су јефтинији него код нас. Исто је и са средствима за личну хигијену и хемију, које су такође много јефтинија него у Србији.

Како објашњава Станић, не треба заборавити, да када говоримо о цени хране у Немачкој, да они имају добре субвенције и то све утиче на конкурентност.

Економиста Драгован Милићевић сматра да је храна скупа свуда у свету.

- Имамо ситуацију да је Европска централна банка емитовала неколико хиљада милијарди евра, у року од годину дана, онда је ту била корона и сад енергетска криза која је погодила Европу у производњи хране - објашњава Милићевић. - Поскупљење хране је страшно код нас. И до 80 одсто код неких производа. ЕУ има драстично веће просечне плате од нас. Иако је у Србији био велики раст новчане масе, кроз помоћ за време короне. Сад имамо реалне оквире и пада потрошња. Скоро 70 одсто домаћинстава ће страдати, јер имају укупна примања мања од просечне зараде у Србији. Медијални доходак нам је педесет и нешто хиљада, а 50 одсто њих прима испод тога. У једном моменту тај раст ће стати, јер пада стандард, а пада и потрошња.

СВАКОДНЕВНА ПРОМЕНА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације