ИНТЕРВЈУ Јелена Танасковић, министарка пољопривреде, водопривреде и шумарства СПРЕМНИ ЗА СЕТВУ, ПАРЕ СТОЧАРИМА ДО КРАЈА МАРТА

ДО краја марта пољопривредницима ће бити исплаћена сва потраживања на основу подстицаја из 2022. године. У првој недељи држава ће дати новац за генетику и тов, у другој за воћарство и роботе за мужу, онда дестилерије и винарије и на крају за примарну и сточарску производњу. Како која мера буде дошла на ред, у истом дану ће сви којима је одобрена субвенција добити новац. Укупна потраживања су била 15 милијарди динара и део је већ исплаћен.

Фото: Н. Скендерија

Ово је у интервјуу, приликом посете редакцији "Новости", потврдила министарка пољопривреде, водопривреде и шумарства Јелена Танасковић, поводом тренутно једног од горућих проблема у аграру - кашњењу исплате субвенција из прошле године.

Пољопривредници очекују да им то буде исплаћено пре почетка пролећне сетве, која ће свакако бити скупља него лањска.

Фото: Н. Скендерија

Према вашим проценама, каква нас пролећна сетва очекује, с обзиром на цену репроматеријала, нарочито семена, дизела, али и ђубрива?

- Оно што је битно јесте да репроматеријала има, што није била ситуација прошле године.

Цена ђубрива је пала, од 32 па до осам одсто, зависи од врсте. Семе је скочило у односу на прошлу годину. Сада је битно да нам временски услови буду наклоњени. Да иза нас коначно остане сушни период који смо имали претходне две године.

Новина у пољопривредном сектору јесте Е-аграр. Како сте задовољни досадашњом регистрацијом и шта је то што ће дигитализација донети српској пољопривреди?

- Веома сам задовољна. До сада су 132.000 пољопривредника узеле параметре за еИД. Мислим да је то одличан податак. Ми смо кренули 16. јануара са издавањем параметара за еИД број. Сад идемо у неке нове кораке, који треба до краја марта да базу РПГ попуне и да кренемо у нове мере. Идеја је да пољопривредници своја стања ажурирају. То је оно на шта ћу ја апеловати и уопште нешто о чему ћемо са њима разговарати. Да у регистру Управе за ветерину провере прави број животиња ХИД који они имају на фарми. Уколико постоји потреба, да се то коригује. Тај регистар ће бити онај који ћемо користити за субвенције. У њега је потребно ставити и број пољопривредног газдинства, да то све буде повезано. Полако крећемо да сређујемо регистре. Пољопривредници су генерално вредни људи. Они су на прву причу о Е-аграру кренули да се распитују. Упућујемо их на поште, филијале Трезора и ПССС службе.

Фото: Н. Скендерија

Пољопривредници у Србији лане су имали проблем са регресираним горивом, јер нису могли да га сипају на свим пумпама, али ни у канистре. Како да се реши овај проблем?

- Добро дошли у Е-аграр. Очекујем да ће овај систем све да реши. Јер, с друге стране имамо ситуацију, где ја на столу имам извештаје како точе гориво, на пољопривредну картицу, у приватни аутомобил. НИС је издавао картице и зато је тај део ишао само на њиховим пумпама. Држава је прошле године давала регрес, јер је субвенција по хектару била шест хиљада, плус 2.000 динара за гориво. У последњем кварталу 2022. дато је још 1.000 динара за гориво. Тај новац је искоришћен и то су мере које су пуштене у једном дану и није било никаквих проблема. Када будемо имали регистар, онда нећемо имати проблем да причамо о канистрима.

Фото: Н. Скендерија

Увођење прелевмана на увоз млека и млечних производа је привремено решење. Нарочито јер ЕУ може да прави проблем Србији због ове одлуке. До када ће трајати ова мера?

- Одлука ће важити до 30. јуна. Ситуација са млеком није од данас. Ако се вратимо на почетак, изазвана је стањем у Украјини. Тог тренутка се потпуно пореметило тржиште основних животних намирница и свега другог. Код основних животних намирница ситуација је специфична и зависи од државе до државе. Свака земља је некако своје двориште оградила. У ЕУ су кренули да штите оно што имају, да њени грађани не остану без хране.

Онда је то довело до поремећаја баланса и правила, која су важила у том тренутку. И Србија је одлично реаговала. Није било несташица. Свега смо имали на полицама. а врло добро знамо и видели смо слике, како је то у другим државама изгледало. Дефинитивно се догодио поремећај. Имали смо тренутак да, када смо увели ограничење цене млека у малопродаји, да су наше млекаре извезле велике количине. То су ти економски поремећаји, који се у ситуацијама рата дешавају. Они су извезли већу количину и ми смо неколико дана имали нестабилно стање. Онда је кренуо увоз. Овде су почели да спуштају откупну цену млека. Држава, да би зауставила поремећај који је настао, а није мали јер имамо пуно увозног млека и сира на залихама и у жељи да заштити наше примарне произвођаче, морала је да уведе ову меру.

Како може да се сточарство поново оживи у Србији?

- Морамо да радимо на повећању сточног фонда. То је дефинитивно и то јесте стратешки циљ државе за ову и наредне године. Пре свега морамо да тражимо мере које ће директно помоћи примарном произвођачу да увећа сточни фонд. Да од три краве има пет, да од пет има девет. Сточар мора да има стимуланс, да може да иде даље, да се шири и унапређује.

То је идеја. У овој години ми ћемо опустити мере, у смислу ограничења и лимита. Сви ће моћи да продају млеко млекарама и да добију субвенције, без обзира на број животиња.

Све границе се скидају. Управо да бисмо стимулисали производњу. У 2022. години смо донели меру да дајемо меркантилни кукуруз сточарима, за млечно говедарство. Он ће бити подељен до краја марта. Један од предлога је био да финансирамо куповину нових стеоних јуница, у вредности од 50 одсто. У разговору са сточарима, неки подржавају ту одлуку, а други би волели да држава финансира остављање женског телета.

ПОВЕРЕЊЕ Министарка Танасковић у нашој редакцији у разговору са уредницима и новинарима/Фото: Н. Скендерија

Како можемо унапредити технолошки ниво наше пољопривреде?

- Постоје планови и кренуло се озбиљно у то. У министарству имамо СЦАП пројекат, који спроводимо у сарадњи са Светском банком, где управо реализујемо развој, модернизацију и механизацију. Кренули смо од трактора. Кажу да је сваки трећи трактор купљен преко овог пројекта. Они имају 50 одсто бесповратно, 40 процената од кредитне линије, које је министарство потписало са 11 банака и остатак новца произвођачи дају сами. У националним мерама финансирамо роботе за мужу или неку другу механизацију. Ту је и ИПАРД, који наши пољопривредници дефинитивно нису довољно користили. То су велике могућности, јер све што је грант, треба искористити и потрошити. Неке услове ћемо и ту опустити, да не тражимо оно што ни сама ЕУ не захтева од нас. ИПАРД фонд морамо да потрошимо, а не да долазимо у ситуацију да правдамо што нисмо искористили 170 милиона евра. Преговарамо сада за ИПАРД ИИИ. Пољопривредници су уплашени од непознатог.

Сматрају да то њима не припада. Врло се ослањају и верују само државном буџету. Дуго је трајао период одобравања, сада ћемо то да променимо. Морамо да позовемо пољопривреднике да конкуришу за ИПАРД. То је повраћај новца од 60, а негде и до 70 одсто. Запослићемо економисте у ПССС службама, да људима објасне коришћење грантова ИПАРД.

Каква је међуресорна сарадња међу министарствима, нарочито са трговином?

- Сад ћемо да седнемо заједно са млекарима, па цео ланац да ставимо за сто. После тога нас чекају прерађивачи меса. Свако се бори за своје. У пољопривреди мора постојати та ширина и не може се правити граница. Ми смо повезани са трговином.

Шта се дешава са кинеским тржиштем?

- Тај билатерални споразум се преговара и то је нешто што Србији треба. Произвођачи меда, рецимо, стално подсећају да им је то тржиште неопходно. Ми смо у 2022. години имали спољнотрговинску размену на нивоу 55 милиона долара. Увезли смо 38, а извезли за 17 милиона долара. Споразум би нам значио. Не треба заборавити да смо ми оријентисани ка ЕУ и да са њима имамо највећи ниво робне размене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације