ШТА ДОНОСЕ ИЗМЕНЕ ЗАКОНА О ПЛАНИРАЊУ И ИЗГРАДЊИ? Откључавање нових локација за градњу значајно ће допринети порасту БДП-а

ЈАВНА расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, коју је спровело Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, завршена је у понедељак, 20. фебруара ове године. Министар Горан Весић разговарао је о изменама Закона са представницима Савета страних инвеститора (ФИЦ) и оценио да ће оне допринети бржем издавању грађевинских дозвола.

Фото А. Станковић

Министар Горан Весић разговарао је о изменама закона са представницима Савета страних инвеститора (ФИЦ) и оценио да ће оне допринети бржем издавању грађевинских дозвола.

Предложеним изменама ван снаге стављају се Закон о конверзији и Закон о линијској инфраструктури, због којег је, како је навео ресорни министар, Европска унија имала највеће примедбе на напредак Србије у процесу прикључења.

Говорећи о нацрту, Весић је рекао да ће укидањем наплате конверзије државног грађевинског земљишта у приватно власништво бити омогућено да се изгради 15 милиона нових квадрата.

Грађевинарство у БДП-у земље учествује са шест одсто, али се ипак осећа пад због кризе.

Овим изменама биће уведен ред, а омогућиће се да се ради брже и подстакне стамбена градња, рекао је министар, нагласивши да постоји жеља да се више гради, као и да буду заштићени и инвеститори и грађани.

Милош Живковић, професор Правног факултета у Београду, за "Новости" објашњава генезу овог проблема - конверзија је заправо "инвестиционо блокирала" многе локације.

- Наплата конверзије је, према званичним подацима, за 13 година примене генерисала укупно око девет и по милиона евра за Републику Србију. То значи да је приход био нешто мање од 800.000 евра годишње, што је за државу занемарљиво. Уз то, захваљујући томе што је конверзија била услов за добијање грађевинских дозвола, она је заправо блокирала многе локације, пре свега локације земљишта на којима су предузећа која су стекла право коришћења тог земљишта у поступцима у којима се говорило у Закону о конверзији уз накнаду, дакле приватизована предузећа, као и непокретности купљене у извршном или стечајном поступку. Када је 2014. године измењен Закон о планирању и изградњи, уведена је обједињена електронска процедура издавања грађевинских дозвола, и једно уско грло које је постојало у делатности изградње објеката је "отчепљено". Као што сви можемо да видимо, не само у Београду, од 2014. године се гради више него икада раније - наводи Живковић.

Фото: Министарство саобраћаја

Он додаје да смо полако дошли у фазу у којој су те локације односно земљишта која су била релативно чиста са тачке гледишта могућности њиховог развијања, то јест изградње објеката у складу са урбанистичким плановима, полако већ изграђена, те сада долазе на ред друге врсте инвестиција.

Изградња је једна од најважнијих делатности на којој почива раст нашег БДП-а, јер за собом вуче низ других делатности, додаје професор Живковић и истиче да је управо из овог разлога нарочито важно укидање накнаде за конверзију након 14 година.

Како наводи, смисао укидања накнаде за конверзију је у томе што ће она омогућити да многе локације које су сада "закључане", односно неисплативе, постану исплативе за делатности изградње.

- На тај начин кроз свега неколико значајнијих инвестиција, пошто се у поступку изградње плаћа и накнада онога ко легално гради и добија грађевинску дозволу, држава ће приходовати накнаду већу од укупног прихода које је за протеклих 13 година имала од поступка конверзије. Ја сам се преко НАЛЕД упознао са неколико озбиљних инвестиција које дословце чекају тренутак укидања накнаде да би биле реализоване.

Фото: Принтсцреен

Ово је пре свега важно јер ће се на овај начин откључати локације за озбиљне компаније, што ће даље подстакнути развој грађевинске делатности, а даље и читаву економију земље.

- Начин доприноса повећању БДП-а је управо кроз то што ће се откључати нове локације за изградњу, јер сте ви до сада све локације које су биле исплативе исцрпли са економске тачке гледишта и једноставно немате више где да се ширите. Истини за вољу, било је и оваквих и онаквих приватизација, и неких који су за ниске цене добили предузећа и неких који су јако добро платили за та предузећа, али оно што је економски интерес независан од осталих интереса који су у игри, јесте да онај ко хоће да гради има могућност да купи и да гради. На овај начин ће се низ пројеката који су до сада били неисплативи због дугог и скупог поступка и слично, учинити исплативим и на тај начин ће се додатно погурати економија односно грађевинска делатност - закључује професор Живковић.

СКЛАЊАЊЕ ПРЕПРЕКА

МИНИСТАР Весић најавио је јуче у парламенту да ће изменама Закона о планирању и изградњи бити укинут Закон о линијској инфраструктури, на који је Европска унија имала највише примедаба.

Весић је, одговарајући посланику Владимиру Обрадовићу из посланичке групе "Уједињени", који је затражио већу транспарентност у реализацији пројеката, рекао да Министарство на чијем је челу и ФОН раде на програму праћења свих инфраструктурних пројеката, како би се у сваком тренутку знао степен финансијског извршења, извршени радови, кашњења...

ОБИЛАЗНИЦА КОМПЛЕТНА ОД 1. ЈУНА

МИНИСТАР грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић посетио је јуче раднике који изводе завршне радове у тунелу Бели поток, на обилазници око Београда, којом ће возила до Бубањ потока пролазити већ од 1. јуна.

У тунелу се постављају завршне облоге, чиме ће он бити конструкционо потпуно комплетан, након чега ће уследити опремање, указује се у саопштењу ресорног министарства.

Весић је прецизирао да је деоница обилазнице око Београда од Стражевице до Бубањ потока дужине 9,6 километара, а осим тунела Бели поток, чије су две цеви дуге по 360 метара, обухвата и два моста дужине 913 метара, четири надвожњака дужине 870 метара, као и две петље - Авала и Бубањ поток.

ВОЗОМ ЗА 100 МИНУТА ДО НИША

ГОРАН Весић одбацио је критике опозиције, која је тврдила да се за пругу Београд-Ниш узима кредит у износу од 2,8 милијарде евра, прецизирајући да је реч о укупној вредности пруге, а да је кредит у износу од 1,6 милијарди евра.

Према његовим речима, за изградњу пруге између Београда и Ниша, која ће омогућити да грађани за 100 минута стижу од једног до другог места, расписује се тендер по процедурама Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој.

На питање опозиције ко одређује које су пруге важне, Весић је упитао ко је краљу Милану одредио да гради пругу између Београда и Ниша.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације