НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ - ШТА ЈЕ ДРЖАВНО И КОЛИКО ВРЕДИ ЗНАЋЕМО ДО ЛЕТА: Први пут од 2. светског рата биће прецизирано јавно власништво у Србији

В. Црњански Спасојевић

05. 02. 2023. у 09:01

ПРВИ пут од Другог светског рата Србија ће, како је најављено из Дирекције за имовину, од лета дефинитивно знати шта све поседује: колико има њива и ораница, колико шума и језера, колико километара путева и пруга, колико зграда, пословних простора, болница...

НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ - ШТА ЈЕ ДРЖАВНО И КОЛИКО ВРЕДИ ЗНАЋЕМО ДО ЛЕТА: Први пут од 2. светског рата биће прецизирано јавно власништво у Србији

Фото В. С.

Давно започет попис требало би да буде готов до јула, а Светска банка помоћи ће у процени те имовине. Књиговодствена вредност јавне својине која је до ове године уписана на Републику, Војводину и локалне самоуправе износи око 1.143 милијарде динара (9,74 милијарде евра).

Попис државних некретнина покренут је пре осам година и рок да локалне самоуправе упишу у регистар све што имају шест пута је продужаван и до данас није окончан. Према речима Јована Воркапића, директора републичке Дирекције за имовину, ствар је убрзана у последње две године и до сада је заведено 90 одсто непокретности. Међутим, подаци се стално мењају, пошто се граде нови путеви, зграде, мостови. Такође, много тога је враћено старим власницима и њиховим наследницима у процесу реституције, па је из јавне својине прешло у приватну, али се, такође, током проналаска "изгубљених" некадашњих приватних квадрата у поступцима пред Агенцијом за реституцију често пронађу и "загубљени" државни. Зато, како каже директор ове Агенције Страхиња Секулић за "Новости", број хектара у јавној својини није мањи, упркос повраћају земље у натуралном облику.

- Типичан пример је општина Брус, где смо пронашли 50 хектара, које смо вратили наследницима предратних власника и успут открили још 450 хектара државне својине, за коју држава није ни знала, која није рентирана, ни коришћена - каже Секулић.

Локалне самоуправе биле су дужне да до 31. марта 2021. све на својој територији, али неке то нису учиниле и тражиле су додатни рок јер, како наводе, немају адекватно обучен кадар, ни дигиталну писменост. Посебан проблем је нејасан власнички статус објеката или земљишта, као и разлика између онога што је уписано у катастру и онога што је фактичко стање на терену.

Табела Новости

Према последњим подацима Дирекције за имовину, у које су "Новости" имале увид, на дан 1. новембра прошле године, у регистру непокретности јавне својине на Републику Србију, између осталог, води се 1.736 станова, укупне површине око 95.000 квадрата, књиговодствено вредних око 3,4 милијарде динара. Ту је и 4.556 службених зграда, површине 5.173.429 квадрата, вредних 105,8 милијарди, као и 2.141 пословни простор, укупне квадратуре 1.637.197 и вредности око 40 милијарди. Република поседује и 181 непокретност намењену дипломатско-конзуларним представништвима у земљи и иностранству, површине 120.211 квадрата, вредних 17,8 милијарди, као и грађевинско земљиште од 27.416 квадрата, вредно 26 милијарди динара...

Фото Танјуг

Страхиња Секулић

Занимљиво је да је далеко вредније грађевинско земљиште уписано на АП Војводину и локалне самоуправе него на саму Србију. Процењена вредност 18.734 грађевинска квадрата уписана на Војводину износи 149 милијарди динара, док се на локалне самоуправе води 19.261.197 квадрата, процењених на 127 милијарди динара.

На градове и општине уписано је и 2.826.404 квадрата њива и ораница, вредних 1,7 милијарди динара, а далеко мања површина од 1.085 квадрата, која се води на Војводину, књиговодствено је процења на 1,017 милијарди динара.

- Једно од најгорих наслеђа која су нам остала из бивших система јесте потпуна запуштеност имовинско-правних односа - каже Секулић. - Дешава се да се нешто у катастру води на одређени ниво власти, нпр. локалну самоуправу, а да управљач уопште не зна да је то његово. Такође, и даље има ораница које су користиле задруге или комбинати, па су се "изгубиле" приликом промена система у држави и било је покушаја да се отуђе. Да би се то спречило, добро је да се попис јавне имовине што пре заврши, да би држава знала шта поседује, колики су јој трошкови, а колики потенцијални и стварни приходи.

Градоначелник Кикинде Никола Лукач каже да се његова локална самоуправа доста добро носи са пописом, добрим делом и захваљујући некадашњим уредним аустроугарским земљишним књигама, али, упркос томе, проблема има. Највећи су везани за разлику између стања на терену и онога у катастру.

- Много је случајева у којима се правно и фактичко стање не поклапају - објашњава Лукач. - Пописивачи одлазе на терен да провере катастарску имовину Града Кикинде и дешава се да у кућама или зградама нађу људе који ту живе на основу неког правног основа, на пример јер су откупили стан од некадашњег СИЗ или неког другог органа. Међутим, промена власништва, са гашењем тог органа, никада није спроведена. Зато процес траје споро и циљ нам је да дођемо до тога шта је заиста наше, а шта приватно, у каквом је то стању, да ли је етажирано. Једном речју, да видимо каква је крвна слика града.

Фото И. Маринковић

Како каже, ова материја је жива и склона променама, између осталог и због промене прописа. Ту је и право конверзије једне врсте земљишта у другу, најчешће пољопривредног у грађевинско, због чега му скаче вредност. Осим тога, три деценије од напуштања социјализма, понегде се и даље среће друштвена својина, а највећи проценат нерешених власничких случајева ипак се односи на грађане лошег имовног стања који нису имали пара да преведу власништво на себе.

- Ситуација је комплексна. Добро је да завршимо попис, али тек онда нам предстоји прави посао, а то је анализа стања - наводи Лукач.

Миле Антић, из Мреже за реституцију, подсећа да се евиденција јавне својине, која није ништа друго него у 95 одсто случајева одузета предратна приватна својина, прави још од 1996. године. Тврди да су многи који су били обавезни да је упишу, ову обавезу свесно избегавали у нади да ће се неки државни квадрати или хектари нетрагом изгубити, пошто их нема у књигама, и лако прећи у приватне руке. Зато мисли да је јавна имовина далеко већа од онога што јесте уписано.

- На терену је било случајева да једну парцелу деле Република и општина. Републички део се води као пољопривредно земљиште, док се општински води као грађевинско и она га издаје за далеко већи износ - каже Антић, и додаје да ће најновијим законским решењима о управљању привредним друштвима која су у власништву Републике, сви привредни субјекти којима је држава оснивач или власник добити додатни рок од три године за упис некретнина. То значи да у јулу ствари ипак неће бити сасвим окончане.

УКУПНО 400.000 ХЕКТАРА ОРАНИЦА

АНТИЋ каже да се најбоља база података о власништву над ораницама налази код Управе за пољопривредно земљиште. Према њиховим подацима, укупна површина државног пољопривредног земљишта је 394.006,33 хектара, а укупна површина земљишта у закупу је 259.747,46 хектара.

ПРИЈАВА У ПОСЕБНОЈ ВЕБ-АПЛИКАЦИЈИ

ДРЖАВНИ органи који користе јавну имовину морају да је пријаве у посебну веб-апликацију. Уколико корисници сами то не учине, из Дирекције за имовину поручују да ће она у јулу променити статус те имовине у јавну својину Републике.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (2)

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна