ИСПЛАТИ ЛИ СЕ ВИШЕ ШТЕДЊА У ДИНАРИМА ИЛИ ЕВРИМА: Већ десет година се зна

ПРЕМА званичној статистици наша валута и усред инфлације доноси већу добит од европске, ако се орочи. Тако је већ деценију, тврде у Народној банци Србије.

Фото: D. Milovanović

Вечито питање за оне који имају вишак новца је како и где штедети. Неки се одлучују да купе некретнине, други улажу у инвестиционе фондове, али велики број држи паре у сламарици. Поготово они који су се опекли са старом девизном штедњом. Ипак, ко се окуражи да свој новац однесе у банку може да га оплоди. Ту се појављује вечита дилема у којој валути штедети? Да ли у динарима? Или у еврима?

Ту дилему би требало да разреши и званична статистика коју је данас одбјавила Народна банка Србије.

- У последњих десет година динарска штедња је повећана преко пет пута и крајем 2022. године износила је 96,3 милијарде динара. Упркос неповољном утицају различитих глобалних криза у последњих неколико година, укључујући и кризу изазвану пандемијом вируса корона, динарска штедња бележи раст, уз повећање учешћа дугорочних депозита. Након избијања кризе у Украјини почетком 2022. године дошло је до привременог смањења динарске штедње, при чему се позитиван тренд њеног раста наставља поново од јуна прошле године. У поменутом десетогодишњем периоду и девизна штедња расте, сa 8,3 милијарде евра крајем 2012. године на 13,7 милијарди евра крајем 2022. године.

Девизне резерве 19,4 милијарде евра

Очувана релативна стабилност курса динара према евру значајно је допринела да утицај раста увозних цена на домаће цене буде ограничен. У прва четири месеца 2022. године геополитичке тензије и раст цена енергената довели су до депрецијацијских притисака генерисаних знатном тражњом за девизама од стране увозника енергената, као и великом тражњом грађана за ефективним страним новцем, што је Народна банка Србије ублажавала интервенцијама на девизном тржишту на страни продаје девиза (у прва четири месеца нето продала 2.270 милиона евра).

На тај начин очувано је поверење и од маја до краја године, у условима обновљених апрецијацијских притисака, Народна банка Србије је интервенисала нето куповином 3.270 милиона евра. На нивоу 2022. године НБС је нето купила милијарду евра, а динар је номинално ојачао према евру за 0,2%. Таква кретања допринела су расту девизних резерви које су крајем децембра 2022. године износиле 19,4 милијарде евра, што је њихов највиши ниво крајем месеца и године од када се прате подаци на овај начин (од 2000. године). При томе, количина злата у девизним резервама достигла је рекордних 38,5 тона.

Домаћа економија стабилна

FOTO: Arhiva novosti

Стабилност домаће економије и у околностима глобалне неизвесности и адекватност донетих мера Народне банке Србије и Владе Србије потврђује и смањење учешћа јавног дуга у пројектованом бруто домаћем производу за 2022. годину у новембру на ниво од 53,5% (56,5% на крају 2021), као и смањење учешћа проблематичних кредита у укупним кредитима на најнижи ниво од почетка примене Стратегије за решавање питања проблематичних кредита (од 2015. године) - на ниво од 3,0%.

Потврда добрих резултата Србије у борби с глобалном кризом огледа се и у задржавању кредитног рејтинга Србије на нивоу BB+, са стабилним изгледима, од стране рејтинг агенција Fitch Ratings и Standard and Poor"s, које су као најважнији аргумент за своје одлуке навеле кредибилан оквир макроекономских политика Србије. Усмереност Србије ка даљем спровођењу структурних реформи потврдио је и Међународни монетарни фонд, који je крајем претходне године одобрио Републици Србији стендбај аранжман као подршку договореном економском програму у наредне две године.

Поверење међународних инвеститора у здраве и одрживе економске показатеље Србије и кредитни рејтинг за свега један ниво испод инвестиционог ранга потврдио је успешан излазак наше земље на међународно тржиште капитала у јануару 2023. године када је реализована емисија еврообвезница у доларима у две транше - рочности пет година и десет година у укупном износу од 1,75 милијарди долара, при чему је укупна тражња инвеститора премашила износ од 11,0 милијарди долара.

Већа исплативост динарске  штедње

И на крају питање које највише занима будуће и садашње штедише. Анализа исплативости штедње показује да би штедиша у домаћој валути на улог од 100.000 динара орочен на годину дана и занављан годишње у периоду од десет година на крају периода орочења, у децембру 2022. године, добио преко 38.000 динара (готово 330 евра) више од штедише који је у истом периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа. Онај који је уложио 100.000 у динарима, зарадио је 1.313 евра, а ко је исти износ орочио у еврима сада може да рачуна на 987 евра.

Ко има вишак пара нека изволи!

Препоручујемо

Економија

1 3

ПОСКУПЉУЈУ РАТЕ КРЕДИТА: Европска централна банка сутра подиже референтну каматну стопу

01. 02. 2023. у 22:08

Економија

1 2

ШТА СУ ХЕЏИНГ, СВОП, ФЈУЧЕРСИ, ФОРВАРДИ И ОПЦИЈЕ: Ево објашњења како је Србија дошла до милијарду и 750 милиона долара

23. 01. 2023. у 12:57

Економија

0 2

КАМАТА СТИГЛА НА 5,25 ОДСТО: Извршни одбор Народне банке Србије и десети пут заредом подигао референтну стопу

13. 01. 2023. у 14:24

Економија

0 0

КАМАТА ДОГУРАЛА ДО ПЕТ ОДСТО: НБС донела одлуку о повећању референтне каматна стопе за 50 базних поена

08. 12. 2022. у 18:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације