ТРЕЋЕ ДОБА ПО МЕРИ: Продужетак старосне границе чека и грађане Србије, али не наредних десет година

ПРИМАЊА најстаријих суграђана већ од наредне године усклађиваће се са растом зарада и тако све докле учешће пензија у бруто друштвеном производу не пређе десет одсто.

Фото П. Милошевић

Уколико је оно између 10 и 10,5 одсто, оне расту по "швајцарском" моделу, а већи удео у БДП гарантује усклађивање са растом цена. Ако је за утеху тренутно запосленима, наредних година, до краја ове деценије, неће се повећавати старосна граница за одлазак у њу, сматра Фискални савет. О томе ћемо свакако морати да размишљамо касније. Када је реч о гарантованој пензији, засад простора има за нешто лакши приступ социјалној помоћи најугроженијих старих суграђана.

Тачно је сто година како је држава, тада Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Законом о социјалном осигурању поставила темеље данашњег пензионог система у Србији. Бизмарков модел функционише и данас, а пред демографским изазовима се мењао и мањаће се и даље. Управо је ово био повод и тема јуче одржане конференције у Српској академији наука и уметности.

- Предложене измене закона су корак у добром смеру да се тешко извојевана стабилизација система сачува и у наредним годинама и деценијнама - рекао је Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета. - То је економски одржива формула. У изазовнијим временима враћамо се стандардној "швајцарској" формули. Фискални савет је радио анализе и старији који нису остварили доходак, могли би да остваре подршку кроз проширени постојећи систем социјалне помоћи. То би било одрживо. Пре свега релаксирањем услова, јер су они власници земљишта. Што се тиче померања границе за одлазак у пензију, ми смо 2014. године урадили добар посао. О томе не морамо да размишљамо до краја ове деценије, али касније ће се то дешавати, као и свуда у свету.

Гордана Матковић, бивша министарка рада, а данас програмски директор Центра за социјалну политику, сматра да промене попут померања границе за пензионисање треба припремати много раније. У Данској то раде најмање 15 година унапред. Паралелно са проценама о продужетку животног века, али са много опреза. Некада дужи животни век не прати квалитет живота и здравље, а често су радници приморани да оду у пензију, јер немају посла.

- Јако је важно посматрати да ли се људи повлаче рано са тржишта рада - рекла је Гордана Матковић. - Ако је стаж ефективно кратак, онда је то проблем. Мали је део решења у оквиру пензијског система. Те мере не вреде, ако ти људи немају шансу да раде, да се запосле, већ једва чекају да се повуку или ће им послодавац укинути радно место. О свему томе треба водити рачуна.

КАДА ЈЕ БИЛО НАЈБОЉЕ

ПРВИ закон из 1922. године је предвиђао да се ради до 70. године живота. Најбоље време за пензионере, и законодавно и материјално, донео је Основни закон о пензионом осигурању из 1964. године.

- Уведен је систем тако да се са 40 година стажа достизало 85 одсто своје плате - објаснио је Никола Алтипармаков. - За основицу се узимало десет најбољих година рада. Тај закон је увео пенале за превремено пензионисање и то три до четири одсто за сваку годину. Тако да смо ми последњом реформом заправо вратили пенале још из тог времена.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ТУГА И САМОЋА НАЈТЕЖЕ ПАДАЈУ ЗА ПРАЗНИКЕ: Како да се старији који живе сами боре против депресије

01. 12. 2022. у 21:20

Друштво

0 9

ОД СУТРА СТИЖУ ВЕЋИ ЧЕКОВИ: Почиње исплата новембарских принадлежности за најстарију популацију у Србији увећаних за девет процената

01. 12. 2022. у 08:20

Друштво

0 18

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ: Захтев за повећање пензије се не подноси

22. 11. 2022. у 10:24

Друштво

1 3

БУРМА НИЈЕ ГАРАНТ ЗА ДЕВИЗНУ ПЕНЗИЈУ: Да ли је дозвољено да се снаха уда за свекра или се зет ожени таштом због иностраних примања?

01. 12. 2022. у 07:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације