У СРБИЈИ ОСТАЈУ НАЈНИЖЕ ЦЕНЕ СТРУЈЕ И ГАСА: Министарка Дубравка Ђедовић о поскупљењима, кризи и енергетском систему (ВИДЕО)

Елена Божић Талијан/ Душан Стојаковић

20. 11. 2022. у 12:00

ДО краја године се неће мењати цене електричне енергије и гаса за грађане и привреду. Од почетка наредне године струја ће поскупети за мање од 10 одсто, а гас ће поскупети за 11 процената.

У СРБИЈИ ОСТАЈУ НАЈНИЖЕ ЦЕНЕ СТРУЈЕ И ГАСА: Министарка Дубравка Ђедовић о поскупљењима, кризи и енергетском систему (ВИДЕО)

Фото З. Јовановић

Према потрошњи просечног домаћинства, рачуни ће бити мањи од 300 динара. Напомињем да ће држава и даље субвенционисати цене и да су међу најнижим ценама струје и гаса у Европи. Оно што је сигурно, то је да ћемо и после тог поскупљења имати најниже цене електричне енергије и гаса у Европи. Влада има у виду да је инфлација велика и зато ће бити повећане плате и пензије. На све могуће начине ћемо се трудити да заштитимо енергетски угрожене категорије становништва и да помогнемо да наша привреда остане конкурентна и са тим поскупљењем.

Ово је приликом посете "Новостима" рекла министарка рударства и енергетике Дубравка  Ђедовић, истичући да држава у великој мери субвенционише цену струје и гаса, и да зато наша јавна предузећа трпе велике проблеме у одржавању свог пословања.

Фото З. Јовановић

У овом тренутку најважније је питање да ли ћемо ми имати довољно струје, нафте и гаса, какве су прогнозе?

- Што се тиче струје зависи, пре свега, од потрошње. И овде још један апел на све грађане и привреду да буду што рационалнији у коришћењу електричне енегије. Затим, зависи од стабилности наше производње струје и угља, количине увоза угља. Много фактора утиче на то да ли ћемо моћи да производимо довољно енергије из наших термоелектрана. Што се хидро-капацитета тиче, зависи од временских прилика. Мали постотак обновљивих извора енергије који имамо није довољан да нам да сигурност. План је да недостатке надомештавамо кроз увоз електричне енергије. То није први пут. Ми смо зими увек увозили струју, претходних година је то било у просеку од пет до 10 одсто, а процене су да ћемо ове зиме да увеземо до 15 процената. Ту је проблем цена, јер су ти трошкови и за наш и буџет ЕПС-а неиздрживи, као и доступност. Зато нам је битно да смо завршили ТЕ-ТО Панчево, што нам осигурава куповину одређене количине по унапред договореним ценама. Ситуација суштински није лака, али сви су ангажовани, од председника, премијерке, министра финансија и сви пловимо ка истом циљу, да презимимо.

Да не прескочимо гас?

- Што се овог енергента тиче, успели смо да обезбедимо довољне резерве, да се осећамо колико-толико сигурно одређени период. На срећу смо са Мађарском постигли споразум и обезбедили додатна складишта гаса за ову зиму, што је изузетно важно, у случају да се нешто непредвиђено деси, попут диверзије на "Турском току", па да немамо добар доток гаса, да имамо резерве које можемо да искористимо. Такође, обезбедили смо додатне количине гаса из Бугарске и Русије, што нам даје додатну сигурност. Цена гаса је последње две недеље порасла три пута на тржишту. У таквим условима сви планови су подложни променама на дневном нивоу. Што се тиче мазута, иста је ситуација, набављамо нове додатне количине резерви.

Који су најзначајнији кораци у сектору енергетике ове владе?

- Морамо да ставимо на дневни ред питања која су одлагана дуго година, која се тичу реформи енергетског сектора, наших јавних предузећа, њихово ефикасно управљање, њихову продуктивност, неопходна улагања, која су, такође, одлагана. Све је дошло у истом моменту на дневни ред. Сада постоји највећа могућност и прилика да се одређени темељи направе кроз одлуке о Стратегији о енергетици, о нашем Интегрисаном националном климатском и енергетском плану и осталим договорима о акцијама које ћемо предузети да би наш енергетски систем и сектор био самодовољан и одржив и да се њима управља на одговарајући начин који ће донети дугорочне бенефите за грађане и привреду. У наредна 24 месеца ћемо морати да стабилизујемо систем, да кренемо у одређене реформе нашег сектора, да се позабавимо ценама струје и гаса, идентификацијом приоритених улагања, односно дугорочних инвестиционих пројеката који ће оснажити читав сектор и у дугом периоду донети неопходне користи. И када то урадимо, мислим да ћемо онда бити на добром путу. Процене су да би улагања у наш енергетски систем до 2050. требало да буду од 14 до 33 милијарде евра у зависности од енергетског микса за који се одлучимо.

Фото З. Јовановић

Шта у том периоду може да буде завршено од кључних пројеката?

- Сигурно рачунамо на завршетак новог блока Костолца Б3 следеће године. Веома је битно да то изгурамо. То значи нових 350 мегавата за наш систем. Обишла сам недавно ТЕ "Никола Тесла", где видите постројења стара преко 40 година. Рађени су ремонти, рехабилитације, али то је недовољно. У односу на то, сада ћемо имати нова постројења, са новим уређајима, са мањим емисијама штетних гасова, што је веома битно. Оно што треба да обезбедимо је квалитетан доток угља за ту термоелектрану и то ће бити један од приоритета, стабилизација производње угља, идентификација неопходног увоза угља и његово обезбеђивање. Када то буде завршено, ја ћу бити мирнија.

Хоће ли нас покрпити тих 350 мегавата?

- Хоће у одређеној мери, али ми имамо и план за затварање одређених капацитета којима је животни век дотрајао. Тако да ћемо ми ту заменити у одређеном року један број производних капацитета. Али, свакако ће нам бити лакше, јер ћемо са Костолцем 3 сести у нови аутомобил. С друге стране, то је и мотивација и за те људе који тамо раде. Важно је да имамо контролу квалитета, да радимо на побољшању откривки угља, развијању нових, да би квалитет угља, који је наш минерални ресурс и количине биле довољне да снабдевају наше термоелектране. Следеће године имамо и завршетак гасне интерконекције Србија-Бугарска која ће бити важна за гасну диверсификацију, за обезбеђивање дотока гаса из других извора. Тренутно се снабдевамо гасом из Русије, а та интерконекција може да нам отвори и доток гаса преко Грчке, Бугарске из централноазијских земаља.

Када је реално да почне да нам стиже гас из тих извора, с обзиром на то да је неизвесно када ће бити изграђена деоница гасовода с бугарске стране, што је неопходно да би нам плаво гориво стизало путем те интерконекције?

- Изградња гасовода на бугарској страни је око 60 километара, што није велика дужина, нити инвестиција. Ми смо добили уверавања и од Бугарске и од Европске комисије, која помаже у реализацији читавог пројекта и на српској страни кроз одређени ниво донација, да ће се осигурати да буде готов пројекат на обе стране синхронизовано, до краја следеће године.

С друге стране, гас који би нам том трасом стизао ишао би преко интерконектора између Грчке и Бугарске чији је капацитет три милијарде кубних метара, а од тога је Бугарској потребно око 2,5 милијарди, што значи да би за нас остале мале количине?

- То ће зависити од тога како даље буду ишли преговори између Бугарске и снабдевача гаса из алтернативних извора, колика ће бити њихова потрошња, да ли ће неки други извори постати доступни, да ли ће Турска постати центар снабдевања гасом за читаву Европу. Ми треба да смањимо зависност од руског гаса и ово је један од начина који ће томе допринети. Разматрамо и изградњу интерконекција између Србије и Македоније, где такође можемо да се повежемо са Грчком, затим између наше земље и Албаније. На нама је да стратешком сарадњом са околним државама развијамо приоритетне пројекте и да се повезујемо. То ће нам свакако бити циљ и у оквиру иницијативе "Отворени Балкан".

Фото З. Јовановић

Због рата у Украјини мало је попустио притисак у вези са обновљивим изворима енергије (ОИЕ)?

- Процес декарбонизације је неминовност са аспекта одржања животне средине. С друге стране, ми морамо да будемо свесни која је наша базна енергија, а то је енергија из угља.

И на који начин ћемо најбоље да направимо тај план декарбонизације и да он буде одржив и реалан. Развој ОИЕ је изузетно важан у целом том процесу и он мора да се настави. Али, брзина интегрисања ОИЕ зависи од тога колико наш енергетски систем може да поднесе те зелене енергије.

У каквом стању је наша електромрежа?

- Неопходне су и инвестиције у нашу електромрежу да би систем могао да издржи и веће количине ОИЕ. Тренутно је у плану више од 400 нових мегавата. Радимо на унапређењу регулаторног оквира, да би мрежа могла да прими и три пута већи капацитет од тренутног, уколико се створе сви предуслови. Важно питање је и да ли ће сви инвеститори који коросте ветар и сунце доприносити да та струја буде у корист грађана и привреде наше земље или ће се водити циљем да максимизирају профит и електричну енергију извозе.

Видећемо какви ће модели да се уведу за приватна улагања, да држава има право да откупи одређене количине, у којим то ситуацијама и под којим условима. Наћи ћемо модел који је у најбољем интересу грађана, али и одржив за инвеститоре.

ЛИТИЈУМ - СТРАТЕШКО ПИТАЊЕ

Да ли је пројекат Јадар мртав? Може ли о томе да се отвори здраворазумски дијалог, да ли нам је то шанса или отров који треба одмах да затрпамо?

- То није питање "Рио Тинта", једне компаније и њеног искључивог интереса, већ стратешко питање управљања минералним ресурсима наше државе. Суштина је да ли ми можемо да користимо наше природне ресурсе и по коју цену. Шта можемо да урадимо да бисмо их користили, а да то буде прихватљиво са становишта и заштите животне средине и одрживости. Нема експлоатације ниједног минерала нити производње иједног вида енергије која нема лош утицај на животну средину. Не постоји потпуно чиста ни енергија ни рударство. Европа је своју листу критичних минералних ресура у последњих 10 година, са 14 проширила на 30. То значи да су они неопходни за развој нових технологија. Наша је одговорност да сагледамо и да донесемо стратешку одлуку, не само за литијум, него и за друге руде којима је Србија богата.

РАД ЗА СВОЈУ ЗЕМЉУ У НАЈТЕЖЕМ ТРЕНУТКУ

Ваш прелазак из бизниса у политику и даље је изненађење за све, како је до тога дошло?

- Одлука није била лака, међутим, била је неизбежна. Када добијете прилику да радите за своју земљу у најтежем моменту у сектору који је највише у фокусу и погођен кризом, онда немате луксуз да то одбијете. Ја сам осећала и моралну и личну и професионалну одговорност да у то уђем. Била сам свесна да треба своје знање и искуство вишедеценијско и међународно да ставим у функцију једног изазовног сектора који веома добро познајем у најизазовнијем моменту за нашу државу и за енергетику, ја нисам могла да кажем не томе.

КЉУЧНО УПРАВЉАЊЕ ЕПС

Да ли ће се за време мандата ове владе на дневном реду наћи и питање приватизације ЕПС-а?

- То је стратешко питање. Кључно је управљање и функцинисање ЕПС-а, много више него власничка структура. Ко год био власник, а држава не планира да то не буде, најважније је да се тим системом ефикасно управља. Сада желимо то да обезбедимо, све друге одлуке су мање релевантне.

БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (7)

УКУС БОГАТИХ КВАЛИТЕТНИЈИ: Да ли светски произвођачи имају двоструке аршине када пласирају робу у различите државе