КИНА ПРИЈАВИЛА СЛАЊЕ ЧАК 203.000 НОВИХ САТЕЛИТА: Почиње нова фаза свемирског сукоба са САД?

КИНА је обавестила Међународну телекомуникациону унију, ИТУ, о намери да до средине 2030-их постави чак 203.000 сателита у орбиту.

Фото АИ/ЧетГПТ

Бројка је без преседана и вишеструко надмашује укупан број активних сателита који данас круже око Земље. Десетине кинеских приватних компанија већ су поднеле пријаве у оквиру тог процеса.

Ова најава долази у тренутку када Пекинг јавно изражава забринутост због орбиталне загушености изазване развојем констелације SpaceX, посебно система Старлинк. Подударност између кинеске забринутости и истовременог захтева за огромним бројем орбиталних слотова тешко се може посматрати као случајност.

Највећа оперативна констелација данас припада SpaceX-у и броји око 9.600 сателита, са плановима да достигне око 49.000. У поређењу са тим, кинеска пријава од 203.000 летелица представља ред величине изнад постојећих система. То је одмах отворило низ питања, од финансирања и управљања толиким бројем сателита, до техничке одрживости и последица по будуће мисије ка Месецу и Марсу, које би морале да пролазе кроз густ орбитални „вео“.

Једно од објашњења јесте борба за фреквенцијски спектар и орбиталне позиције. ИТУ функционише по принципу да држава или компанија која прва пријави намеру да користи одређену орбиту или фреквенцију добија право првенства. Лиценца траје седам година и, да би се задржала, потребно је активирати најмање 10 одсто декларисане констелације у том периоду. У том светлу, масовна пријава може се тумачити као покушај да се осигура што већи део орбиталног простора пре конкуренције.

Фото АИ/ЧетГПТ

У позадини свега стоји шира стратешка конфронтација Кине и Сједињених Држава, која траје више од деценије и по. Док је Пекинг у том периоду систематски улагао у морнарицу и бродоградњу, јачајући поморску моћ и пратећи историјски англосаксонски модел доминације морем, Вашингтон је све више улагао у свемир као кључну сферу будуће војне и технолошке надмоћи.

Према подацима америчке поморске обавештајне службе из 2023. године, кинеска поморска моћ бележи драматичан раст у односу на претходне деценије. Иако Сједињене Државе и даље располажу са 11 носача авиона, док Кина има три, трендови показују да кинеска флота расте, док америчка истовремено пензионише део старијих бродова и крстарица.

Уместо покушаја да у потпуности парира Кини у броју пловила, Вашингтон је интензивирао напоре у свемиру. Ракете за вишекратну употребу компаније SpaceX значајно су смањиле трошкове лансирања, отварајући простор за убрзану изградњу сателитских констелација и њихову потенцијалну милитаризацију.

Старлинк је првобитно развијен као комерцијални систем глобалног интернета. Међутим, како се показало током сукоба у Украјини и других кризних ситуација, сателитске комуникације постале су кључни елемент модерног ратовања. Паралелно са цивилним сегментом, развијен је и систем Старсхиелд, војна мрежа која, према доступним подацима, укључује 98 специјализованих сателита намењених обавештајним и безбедносним задацима.

Сједињене Државе додатно полажу наде у програм Старсхип, чији је циљ драстично смањење трошкова лансирања, потенцијално на стотине долара по килограму терета, уз могућност транспорта до 250 тона у ниску Земљину орбиту. Такав капацитет отвара простор не само за брже распоређивање сателита, већ и за развој нових офанзивних и логистичких система у орбити.

У том контексту, доминација у ниској Земљиној орбити постаје стратешка предност која може да утиче на равнотежу снага на мору и копну. Ако једна сила контролише комуникације, навигацију и извиђање из свемира, она добија значајну предност у свим другим доменима.

Кина, очигледно, не жели да препусти тај простор конкуренцији. Поред планиране констелације од 203.000 сателита, Пекинг развија сопствене системе попут Гуо Wанг и Qианфан. Европа паралелно гради Еутелсат ОнеWеб, док Русија покушава да развије констелацију Рассвет. Сваки велики геополитички актер тежи сопственој сателитској инфраструктури.

Фото: Твитер принтскрин/ Fascinating

У том надметању, кључ можда неће бити у томе ко има највише сателита, већ ко може да онемогући противнику да користи сопствене. Ако се орбитални простор и фреквенције загуше или правно „резервишу“, противник губи маневарски простор.

Због тога кинеска пријава од 203.000 сателита може имати и ширу функцију. Чак и ако се никада не реализује у потпуности, сама резервација орбиталних позиција и фреквенција може отежати планове других актера. Економска исплативост таквог пројекта можда није примарни мотив, већ стратешка рачуница.

У тој логици, свемир постаје продужетак геополитичког надметања. Док су претходна два века обележена доминацијом мора, наредне деценије могле би бити одређене борбом за ниску Земљину орбиту. У тој трци, Иран се помиње као једно од поља где се већ тестирају облици информационог рата између Пекинга и Вашингтона, иако детаљи тих процеса остају делимично нејасни.

Без обзира на то да ли ће свих 203.000 сателита заиста бити лансирано, сама најава показује да је трка за свемир ушла у нову фазу, у којој се бројке користе као инструмент притиска, а орбита постаје стратешки ресурс једнако важан као море или копно.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 3

ЦРВЕНИ АЛАРМ SpaceX-у прети сукоб са Пекингом: Старлинк хитно мења орбиту 4.400 сателита након опасног сусрета са кинеским сателитом

02. 02. 2026. у 20:33

Панорама

0 0

ТРКА ЗА ОДЛАЗАК НА МЕСЕЦ: Маск убрзава СпејсИкс, Безос "гура" Блу Ориџин у покушају да престигну Кину

17. 02. 2026. у 23:00

Свет

0 3

ТЕХЕРАН ЦРТА МЕТЕ НА АМЕРИЧКИМ БРОДОВИМА Иран набавио моћну ракету? Да ки је Кина испоручила “убицу носача” савезнику

25. 02. 2026. у 18:11

Свет

0 8

ИСТОЧНИ ФРОНТ ПРОТИВ АМЕРИКЕ? Иран као прва велика битка и кинески стратешки потези који мењају равнотежу

21. 02. 2026. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације