ФРИЛЕНСЕРИ ЋЕ МОРАТИ ДА ПЛАТЕ: Пореска управа прве пријаве радника са интернета очекује у априлу

С. Б.

15. 11. 2022. у 13:00

ПОРЕЗНИЦИ прву пореску пријаву фриленсера очекују у априлу наредне године. До тада би закон о њиховом опорезивању требало да прође Владу, Скупштину и да се усвоје и сва потребна подзаконска акта.

ФРИЛЕНСЕРИ ЋЕ МОРАТИ ДА ПЛАТЕ: Пореска управа прве пријаве радника са интернета очекује у априлу

Фото Shutterstock

Према тренутном нацрту овог прописа, фриленсери ће моћи да бирају један од два модела, при чему је први погоднији за грађане који од посла преко интернета не живе, већ им стижу мање уплате. Други је бољи избор за све који од послодаваца из иностранства зарађују већину средстава за живот.

Сви ће порез плаћати квартално. У првом случају, неопорезиви износ за сва три месеца ће им бити 96.000 динара, односно 32.000 динара месечно. До тог износа неће плаћати порез на доходак, нити доприносе за ПИО, већ само здравствене доприносе на минимални износ, што је око 1.400 динара месечно. Уколико премаше ову зараду, на износ којим је премаше, плаћаће 20 одсто пореза на доходак и 25 одсто доприноса за ПИО.

- Друга опција подразумева основицу од које се одузме 57.900 динара нормираних трошкова, који се увећавају за 34 одсто - објаснио је јуче Драган Демировић, помоћник министра финансија, на скупу о фискалним аспектима пословања предузетника.

- На њу се обрачунава 10 одсто пореза на доходак грађана и допринси за ПИО на најнижој основици. Они тренутно износе око 7.700 динара месечно. Пронашли смо, верујемо, оптимално решење. Оно омогућава фриленсерима да остваре приходе од пензијског осигурања. Да су износи мањи, никада не би могли да дочекају да оставре то право. У пракси, они који примају око 120.000 динара, на порезе и доприносе ће издавајати око 25 одсто те суме.

С друге стране, НАЛЕД предлаже измене паушалног опорезивања за раднике на интернету који су регистровани предузетници. Износ њихове обавезе добрим делом зависи од локације где су пријављени, иако им зарада од тога не зависи. Од Владе траже и да и наредне године паушални порез не порасте више од десет одсто.

- Од јануара следеће године неке делатности ће добити и неколико десетина одсто веће обавезе - рекао је Душан Васиљевић из НАЛЕД-а.

- Последње три године оптерећење није расло више од десет одсто. Предлажемо да се та заштитна мера настави макар и следеће године.

Помоћник министра финансија Драган Демировић најавио је да ће се његов ресор позабавити предложеним мерама. Верује да ће неке од њих бити прихваћене.

БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КОЈА ЈЕ ЦЕНА СЛОМЉЕНОГ ДЕЧЈЕГ СРЦА? Како су Хрвати, Бугари и Словенци расплакали малишане из Србије