ПОЉОПРИВРЕДИ 15 МИЛИЈАРДИ ДИНАРА ВИШЕ: Пред посланицима Народне скупштине данас предлог ребаланса државне касе за ову годину

НАРОДНИ посланици већ данас ће почети расправу о прерасподели државне касе. Пред њима је Предлог ребаланса буџета за ову годину.

Фото Н. Скендерија

Нова рачуница предвиђа за око 190 милијарди динара веће приходе, 280 милијарди веће трошкове, па тако и укупан дефицит од око 279 милијарди динара, што је 79 милијарди више него у првој верзији.

Најављујући ребаланс, министар финансија Синиша Мали поручио је да су већи приходи буџета остварени захваљујући пре свега бољој наплати пореза, а не инфлацији, како се чуло претходних дана. Усвајањем ребаланса омогућава се исплата помоћи младима од 5.000 динара и повећање пензија.

- Основни циљ измене буџета за 2022. годину је прилагођавање новонасталим негативним глобалним економским токовима, у последњих неколико деценија незабележеном светском енергетском кризом и последично знатно већим растом цена - стоји у образложењу предлога закона.

- Порез на доходак планиран је у износу од 98,3 милијарде динара, што је за 10,6 милијарди динара више у односу на оригинални буџетски износ. Значајно повећање пројектованог износа у односу на оригинални је резултат, пре свега, снажног скока наплате два највећа пореска облика из ове групе, а то су годишњи порез на доходак грађана и порез на доходак на дивиденди. Под утицајем раста просечних зарада и осталих облика доходака у претходној години, као и остварене профитабилности и расподеле дивиденди компанија, дошло је до раста пореских обавеза по овом основу.

У буџет би од потрошње грађана, односно пореза на додату вредност, требало да стигне 777 уместо 684 милијарде динара. Очекивања од акциза су нешто мања, за непуну милијарду. И то пре свега због мање наплате акцизе на нафтне деривате. Надлежни то објашњавају коришћењем законских могућности за привремено смањење износа акциза.

Царине би требало да донесу 79,5 милијарди, што је 16 милијарди више од очекиваног.

Скочила су и очекивања од јавних предузећа. Од њихове добити и дивиденди се очекује 16, уместо осам милијарди динара. Када је реч о трошковима, на субвенције би требало да оде 174,7 милијарди динара, што је око 31 милијарду више.

- Ова категорија расхода коригована је на основу извршења за претходни период и процене средстава потребних до краја године, тако да су највећим делом увећана средства за одржавање мреже државних путева првог и другог реда, подстицаје у пољопривреди и руралном развоју, железнички и интермодални саобраћај, финансирање инвестиција у рударском сектору, за енергетски угроженог купца, подстицајe за поновну употребу и искоришћење отпада, ваучере за коришћење услуга смештаја у угоститељским објектима, подстицаје за изградњу инфраструктуре и супраструктуре у туристичким дестинацијама, подршку филмској уметности, организацију светских првенстава у веслању и рвању идуће године - наводи се у образложењу.

Додатан новац за пољопривредне произвођаче, Фото Танјуг

Повећане су субвенције енергетском сектору на 16,7 уместо 6,4 милијарде динара. Животна средина добија пола милијарде више, а привреда око три милијарде мање. У пољопривреди су давања чак 15 милијарди динара већа. Друмски саобраћај добија готово 12 милијарди више.

ПОВЕЋАНИ РАСХОДИ ЗБОГ ЕНЕРГЕНАТА

УБЕДЉИВО највећи скок расхода је на ставци "издаци за набавку финансијске имовине у циљу спровођења јавних политика". Буџетом је за њу планирано 13,3, а ребалансом чак 153 милијарде динара.

- Издаци за набавку финансијске имовине већи су за 1.044,78 одсто у односу на износ планиран буџетом - стоји у образложењу. - Повећање се највећим делом односи на интервенцијска средства датa за превазилажење енергетске кризе, за програм подстицања обновљиве енергије - развој тржишта биомасе, превенцију и ублажавање последица насталих услед ковида 19.

ЗАШТИТА

СОЦИЈАЛНОЈ заштити је намењено 136,6 уместо 120,9 милијарди динара. Највеће повећање иде на дечју заштиту и то око 15 милијарди динара. ПИО фонд и Национална служба за запошљавање ребалансом добијају мање због добре наплате доприноса, па су им потребне мање дотације.

ЗАДУЖИВАЊА И ПРОДАЈА ИМОВИНЕ

НОВА рачуница показује да држава у овој година рачуна на већа задуживања и продају финансијске имовине - 756,6 уместо 547,6 милијарди динара. На отплату главнице и набавку финансијске имовине тако ће отићи 538,8 уместо 424,5 милијарди динара. Од зајмова се финансира и 279,1 уместо 200,2 милијарде укупног дефицита.
Интересатно је да су трошкови камата за три милијарде мањи - 113 уместо 116 милијарди. Смањење се односи, пре свега, на стране камате.

Препоручујемо

Економија

0 4

ВИШАК У КАСИ ОД ПОРЕЗА И ПДВ: Министар Мали о ребалансу буџета као резултату повећаних прихода

06. 11. 2022. у 06:50

Економија

0 0

ВИШЕ ПАРА ИЗ КАСЕ ЗА ПУТЕВЕ И ПЕНЗИЈЕ Влада усвојила предлог ребаланса буџета за ову годину, који ће брзо пред скупштину

04. 11. 2022. у 07:45

Економија

0 0

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА О РЕБАЛАНСУ КАСЕ: Буџет у новембру у Скупштини

30. 10. 2022. у 17:19

Економија

0 4

МАЛИ У ЈУТАРЊЕМ ДНЕВНИКУ РТС-а: Србија има довољно новца на рачуну - више од 2,5 милијарди евра

20. 10. 2022. у 08:06 >> 08:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације